18. jun 2020.
Pčelari Srbije su konačno dočekali svoju fabriku meda. Dobar projekat, održivost i upornost prvenstveno pčelara, su opredelili sredstva i udružene snage da U Rači Kragujevačkoj 17. juna bude otvoren pogon „Naš med“. Ovo je prva fabrika za prijem i preradu meda u Jugoistočnoj Evropi, iz koje bi godišnje na tržište trebalo da bude plasirano preko 3.000 tona meda. U novootvoreni pogon pristizaće med iz cele Srbije, a pčelari će na ovaj način imati siguran plasman proizvoda bez posrednika.
Izgradnja pogona sa opremom do sada je koštala preko 1,5 miliona evra. Za ostalu nedostajuću opremu i druge neophodne nabavke za kompletiranje fabrike za plasman meda na malo za velike kupce trebaće još oko 350.000 evra. Površina pogona je oko 1.500 kvadratnih metara Pogon će pakovati kako konvencionalni med, tako i med iz standarda kvaliteta SPOS-a „Dobra pčelarska praksa – DPP“ kao ekskluzivni proizvod u posebnoj zaštićenoj ambalaži. Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, je istakao da konačno pčelari mogu sami da plasiraju med na tržište, bez posrednika, što je važno za njih, ali i za sve poljoprivrednike. Pogon se prostire na gotovo 1.600 kvadratnih metara, a ima kapacitet za prijem i pakovanje meda od oko 3.000 tona godišnje.
,, Otvaranjem pogona ”Naš med” konačno su se stekli uslovi da pčelari mogu sami da plasiraju med na tržište, što je jako važno. Želimo i da drugi poljoprivrednici slede naš primer, jer smo otvaranjem ove fabrike dokazali da se upornošću sve može ostvariti. Kada smo počeli da realizujemo ovaj projekat, na računu smo imali svega 40.000 evra, dok cela investicija vredi više od 1,5 miliona evra. Sada nam treba još oko 350.000 evra za kupovinu opreme za automatizovanu liniju za pakovanje meda. Veoma nam je važno da je nabavimo, jer je prava ideja ovog pogona da se med plasira u inostranstvo u malim pakovanjima. Pogon je spreman za rad na veliko, ali pravi proboj na tržište očekujemo kada budemo mogli automatski da pakujemo med u tegle od 40 grama do jednog kilograma, prema željama kupaca, rekao je Živadinović.
Pogon ”Naš med” treba da dobije i automatsku punilicu za pakovanje meda u tegle veličine od 40 grama do jednog kilograma, a tada će doći do pravog proboja na tržište, smatra predsednik SPOS-a dr Rodoljub Živadinović
Pogon „Naš med“ izgradili su Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i Opština Rača uz pomoć Vlade Srbije. Svečanom otvaranju pogona prisustvovali su ministarkom bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, resorni minister Branislav Nedimović i premijerka Srbije, Ana Brnabić, koja je istakla da je ova fabrika primer kako država može da pomogne i da radi sa savezima i lokalnim samoupravama.Posebno se zhvalila pčelarima na velikoj donaciji od 7 tona meda ugroženima i bolesnima tokom trajanja vanrednog stanja.
“Pokazali ste veliko srce, ogromnu solidarnost i prema građanima i državi”,
Bez obzira na njen status u budućoj Vladi dodala je I sledeće…
,,Obećali smo da ćemo napraviti kuću meda, i to smo obećanje održali. Zajedno smo radili na tome, u junu 2018. smo stavili kamen temeljac, a sada otvaramo ovu srpsku kuću meda Posebno sam zahvalna pčelarima Srbije. Ovaj projekat smo izgurali od ideje do puštanja u rad. Uvek ću se vraćati ovde, makar kao prijatelj, da vidim šta smo uradili i kako osvajamo tržišta. Med je proizvod po kome je Srbija poznata, a tek će biti poznata. Kada imate dobar projekat, onda on otvara put za mnoge druge, pa je tako nastala saradnja između Vlade Srbije i opštine Rača. Borili su se kao za najvažnijeg stranog investitora.,,
“Drago mi je što na simboličan način privodim kraju svoj mandat ovim projektom za koji su mnogi smatrali da je nemoguć. Potrudili smo da mnogo više uložimo u opremu, kako bismo podržali generalno poljoprivredu, ali i pčelarstvo i danas vas podržavamo da kupite opremu tako što mi preuzimamo između 50 i 65 odsto ukupne investicije u opremu. Osvajanjem svetskog tržišta i Srbiji otvarate vrata na tim tržištima. Kada imamo vas na stranim tržištima lako je i ostalima da vas prate ,, poručila je premijerka.
Istakla je da će se sigurno vraćati u srpsku kuću meda, kako bi videla kako napreduje osvajanje, svetskg tržišta srpskim medom.
Za opštinu Rača, nemerljiv je značaj ovakvog pogona upravo u njihovoj lokalnoj zajednici. Zahvaljujući pogonu rešeni su i drugi infrastrukturni problemi kaže predsednik opštine Rača Nenad Savković.
,,Pogon je važan ne samo za pčelare, nego i privredu naše opštine. Osim što je izgrađena ova fabrika, uradili smo još mnogo toga što je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa pogonom i pomoći će mu da lakše i bolje posluje. Izgrađeno je postrojenje za preradu otpadnih voda, rešeno je snabdevanje pijaćom vodom Rače, otvorena je saobraćajnica koja Raču povezuje sa carinskim terminalom u Lapovu, a izgrađene su i druge prilazne saobraćajnice, naveo je Savković.
U praksi rad pogona bi trebalo da izgleda ovako – registrovani pčelari iz Srbije koji rade po principu Dobre Pčelarske Prakse (DPP) predaju med u Rači. Med mora da bude zdrav i onakav kakvog ga je pčela donela iz prirode, bez ikakvih aditiva i dodataka. Lice koje će prikupljati med sa terena uzimaće uzorke. Ukoliko je med ispravan ambalaža će se pečatiti.
Za pčelare početnike, ali i one sa iskustvom pogon u Rači znači prvenstveno sigurnost.Tanja Vukosavljević, izVrbe, početnik u pčelarstvu. Zato je kaže fabrika meda za nju pun pogodak.
,, Mislim da je ova fabrika nešto sjajno. Moj utisak se ne može opisati. Daje mi snagu da zaista imamo suprug i ja budućnost, jer planiramo ozbiljno baviti se pčelarenjem. Kada imate kome da prodate proizvod, to je završen posao,,
Njen zantno stariji kolega, Radomir Stojnić, iz Studenice ima preko sto košnica i veliko iskustvo. Već godinama direktno izvozi za Italiju. Ipak, smatra da je pogon vetra u leđa za pčelarstvo…
,, Ja izvozim za Italiju, međutim to je veliki posao ali i veliki rizik. Ovaj pogon bi rešio mnogo problema pčelarima, meni, mojim kolegama. Meni lično je relativno blizu da dopremim med. Smatram biće ovo dobra priča za sve nas. Samo da bude meda. Ova godina, bar za sada nije dobra!,, kaže Stojnić
Plasman je samo jedan od problema, za druge se već sugeriše lokalno ali i državno…Dragan Vukićević, predsednik Društva pčelara Kraljevo, smatra da edukacije moraju biti češće, one opet koštaju, a društva se održavaju mahom od simboličnih članarina. Ono što je daleko značajnije tvrdi ovaj takođe iskusni pčelar odnosi se na motivaciju mladima.
,,Mi smo već lokalnoj samoupravi uputili zahtev da se u okviri kraljevačkog budžeta pčelarima omogući više sredstava. Naše društvo broji 200 članova, ali smo relativno staro društvo. Mladi dolaze, zainteresovani su, međutim pčelarenje nije jeftino. Početni kapital mladi nemaju. Tu bi država i lokal mogli više da pomognu u startu,, Kategoričan je Rakićević, koji takođe nije krio zadovoljsvo onim što je zatekao u Rači.
Magacinski prostor opremljen regalima za palete, u koje će se skladištiti burad od 250 do 300 kilograma ima kapacitet 750 tona i ta količina bi trebalo da se obrne bar četiri puta godišnje. Rad pogona pratiće se 24 sata dnevno preko 43 nadzorne kamere i svaki pčelar, koji je član Saveza pomoću broja svoje kartice moći će da se konektuje na sajt SPOS-a i u svakom momentu može da prati šta se dešava u fabrici, ali i računu.
Povodom otvaranja pogona, upriličena je je i prva izložba meda i opreme, koja će po rečima predsednika SPOSA postati tradicija. Kako je medonosna sezona u punom jeku kupovalo se što šta od nedistajaćih alata, ali i naš med…. Ako smo rešili plasman pravo je pitanje da li će biti meda….Momir Gergenić, iz Kladova pčelari par godina. Za sada ima 30 košnica, planira da širi pčelinjak.
,,Godina može biti dobra ili loša. Količina meda zavisi od prirode ali i nas pčelara. Međutim po meni je najvažnije da imamo kome da prodamo med, bez toga sve pada u vodu! Nadam se da će ova priča da zaživi, jer bi tada mi sami formirali cenu I nadam se prodavali kada to nama odgovara u povoljnom trenutku !,,
Milosav Stevanović, iz Rače ima dug pčelarski staž ali i zavidan broj košnica.Ovaj posao njegova porodica radi genearcijski, te su danas u posao uključeni svi članovi porodice, tako da za njih 300 košnica jeste obaveza ali i izvor egzistencije.
,, Mi zaista ovaj posao radimo sa zadovoljstvom, jer da nije tako moji unuci, sin, snaja pa i moja supruga ne bi bili na pčelinjaku. To je ogroman posao. Košnice moraju da se sele ukoliko želite da imate prinos. Osim toga tu su i ogromna ulaganja. Pčelinja društva moraju biti zdrava, voditi računa o maticama, rojenju. Ova godina bojim se da neće biti dobra. Bagrem je loše prošao, sa terena u Vojvodini takođe stižu loše vesti. Na Pešteru pčelari takođe nemaju unos kao ranijih godina. Ova fabrika je odlična zamisao, kada zaživi mislim da će biti prava stvar, no da li će biti meda to je već diskutabilno.!,, pojašnjava ovaj pčelar
Izgradnja Pogona ukupno je koštala 103.873.000 dinara, sva oprema sa instalacijom je koštala 67.127.000 dinara, a ostali ukupni troškovi do sada (stručni nadzor, projekti, takse, troškovi održavanja Pogona tokom izgradnje…) iznosili su 6.980.000 dinara. Ukupno ulaganje iznosi 177.980.000 dinara (jedan evro trenutno ima vrednost oko 118 dinara).
Srbija sada ima brend koji će dostojno predstavljati našu zemlju na svim meridijanima, i pokazati svim poljoprivrednicima šta se sve može postići dobrom organizacijom. Novi dizajn brenda zaštićen je u Zavodu za intelektualnu svojinu. Srbija ima preko 1.300.000 registrovanih košnica. Godišnja proizvodnja meda iznosi od 6 do 11 hiljada tona. Naš med se najviše izvozi EU,u Norvešku i Italiju, u količini od 2.000 do 3.000 tona godišnje, čija je prosečna vrednost oko 10 miliona evra godišnje. SPOS okuplja 237 opštinskih udruženja pčelara sa preko 8.500 članova. Otvaranju je prisustvovao i veliki broj medija, što se dugo nije desilo kada je u pitanju oblast poljoprivrede.
Sonja Cvetković