četvrtak, 02. aprila 2020.
Proizvođači svinjetine, živinskog mesa i govedine moraju se prilagoditi novim zahtevima tržišta i pritiscima radne snage, navodi se u analizi IEG Policy Agribusiness.
Globalna tržišta mesa povlače se u različitim pravcima jer COVID-19 pokreće transformaciju u načinu na koji ljudi kupuju hranu, istodobno ostajući bez radnika, prekidajući lance snabdevanja i usložnjavajući međunarodnu trgovinu.
U kom pravcu tržišta sveta idu i kako vodeći svetski prerađivači gledaju na situaciju?
Cene mesa i živine u nekim su zemljama značajno pale, dok su u drugim ostale čvrste ili čak porasle. Tržišta za različite vrste mesnih proizvoda su takođe neujednačena – cene goveđeg i svinjskog mesa slabe u mnogim delovima sveta, ali piletina i jaja imaju tendenciju jačanja.
U međuvremenu, mnogi od najvećih svetskih prerađivača mesa žele da naglase svoju opredeljenost za snabdevanje tržišta i sprečavanje nestašica na policama supermarketa. Ali u nekim slučajevima, ovo se sada dovodi u opasnost od širenja COVID-19 među radnicima i inspektorima koji drže mesne pogone – što potencijalno donosi još veće poremećaje ako se bolest i dalje širi.
Evropa
Ove tenzije i sektorske razlike očigledne su u Evropi, gde mere za kontrolu COVID-19 preoblikuju način na koji ljudi kupuju i konzumiraju meso. Zatvaranje restorana i lanaca brze hrane posebno povećava pritisak na tržištima govedine – snižava cene i stvara ozbiljne probleme proizvođačima i prerađivačima.
Tržišta svinjskog mesa su mešovitija – delom i zbog dešavanja u Kini, najvećoj izvoznoj destinaciji EU. Izvoznici svinjskog mesa u februaru su se suočili s nekim poremećajima jer su mere kineske kontrole bolesti uzrokovale logističke probleme u kineskim lukama. Ova pitanja su sada počela da se smanjuju – što dovodi do optimizma da će Kina još jednom pomoći u podizanju cena i nadoknaditi neke poremećaje u samoj Evropi.
Sve u svemu, cene svinja u Evropi doživele su neke uspone i padove tokom poslednjeg meseca, ali i dalje su najviše na nivou prethodnih godina. To je delom posledica problema povezanih sa COVID-19, ali takođe odražava pad isporuka primećen u zemljama kao što je Nemačka.
U međuvremenu, sektor živinarstva pokazuje da sve nije propast i mračno kada je u pitanju uticaj na tržište Covid-19. Mnogi potrošači kupuju više pilećih prsa i jaja za jelo kod kuće.
Prosečne cene za brojlere i jaja su porasle i sada su na najvišim nivoima već nekoliko meseci.
Zabrinutost radnika
Ozbiljni izazovi ostaju, međutim, najmanje zato što se sektor mesa i živinarstva suočava sa potencijalnim problemima radne snage ako se COVID-19 širi među mesnim radnicima. U Severnoj Irskoj, zaposleni u fabrici za preradu Moi Park-a prošle nedelje su napustili posao, a sindikati pozivaju da se učini više kako bi se zaštitilo zdravlje njihovih članova.
Južno od granice, irski proizvođači stoke pozvali su na mere podrške kako bi im pomogli u trenutnim metežima, jer je osetan nagli pad otkupnih cenai za goveda i za ovce.
Evropske vlade se takođe pritiskaju da osiguraju da zatvaranje granica ne ometa snabdevanje stočnom hranom i drugim proizvodima za poljoprivrednike. Istovremeno, odlaganje granica dodalo je pritisak na živu trgovinu, što je izazvalo pritužbe grupa za dobrobit životinja i evropskih poslanika. Iako se industrija suočava sa brojnim izazovima u lancu snabdevanja – postoje znakovi da vlasti EU prepoznaju potrebu da se bave ovim problemima da bi izbegli nestašicu hrane i dalje. Sredinom marta Evropska komisija objavila je smernice o tome kako uspostaviti ravnotežu između borbe protiv pandemije COVID-19 i zaštite „osnovnih“ lanaca snabdevanja od poremećaja. Evropske vlade takođe razmatraju načine kako da spreče odlaganje granica i oslobode kretanje sezonskih poljoprivrednih radnika.
Pogled prerađivača
Evropski prerađivač mesa “Danska kruna” kaže da se prilagođava promenama u obrascima kupovine potrošača.
„Uvereni smo, jer u osnovi ljudima i dalje treba nešto da pojedu. Primetili smo veliku promenu u prodaji, jer iako se prodaja prehrambenih proizvoda skoro zaustavila, u supermarketima je primetan porast. To tržište nastavlja da živi, a mi imamo zaposleno osoblje koje pokazuje spremnost za promenu, pa je to situacija sa kojom se možemo suočiti “, kaže Lars Albertsen, globalni direktor prodaje u “Danskoj kruni”. Kompanija kaže da je svesna da klanice mogu biti pogođene bolešću, ali kaže da se preduzimaju koraci kako bi se osiguralo održavanje zaliha hrane. Kada je reč o tržištima, Albertsen kaže da nema potrebe za panikom.
Nemački prerađivač Tenis kaže da je dobro opremljen za borbu sa trenutnom pandemijom – obećavajući da će nemačko tržište u potpunosti biti opskrbljeno mesom i kobasicama.
Istovremeno, međutim, kaže da je za izvoznu potražnju pogodila međunarodna nesigurnost, posebno u pogledu transportne logistike. Kao rezultat toga, leševi svinja ne mogu se u potpunosti iskoristiti, jer neki delovi životinje samo pronalaze kupce na prekomorskim tržištima.
Holandski Vion kaže da COVID-19 stvara „velike nesigurnosti“ u 2020. godini.
„Promet mesnih proizvoda koji se koriste kao hrana, kao što je mleveno meso, raste u odnosu na luksuznije proizvode. Ovi pomaci imaju veliki uticaj na vrednosti mesa, zbog čega se menja i odnos između kupovne i prodajne cene „, napominje kompanija.
Iako je bolest uzrokovala neke poremećaje u prodaji u Aziji, Vion kaže da kontinent i dalje nudi mogućnosti za 2020. godinu, delom zbog upornog izbijanja afričke svinjske groznice tamo.
U međuvremenu, Britansko udruženje prerađivača mesa (BMPA) kaže da je promena potražnje za mlevenim govedinom ostavila gomilu ostalih rezova, poput steka i zadnjeg dela, koji prerađivači ne mogu da prodaju.
Severna Amerika
Slične tenzije su očigledne u Severnoj Americi, gde su cene mesa i stoke poslednje nedelje bile nestabilne jer tržišta reaguju na brzo širenje COVID-19.
Kao i u drugim zemljama, cene živine su pogurane dok su potrošači požurili da napune svoje zamrzivače. Nakon početnog porasta, cene nekih drugih vrsta mesa počele su da se omekšavaju kao tržišni faktor u smislu kako rastuća nezaposlenost i ekonomska recesija mogu da naštete potražnji koja se kreće napred.
Cene stoke takođe pokazuju znakove slabljenja, jer se trgovci brinu da bi se zalihe mogle povećati ako bi više proizvodnih pogona bilo prisiljeno da se zatvori zbog izbijanja COVID-19 među radnicima.
Kanadska kompanija Olimmel nedavno je saopštila da će zatvoriti postrojenje za klanje na dve nedelje nakon što je devet radnika pozitivno testirano na COVID-19. JBS USA je tada objavio da će privremeno smanjiti proizvodnju u fabrici u SAD-u iz sličnih razloga. Ovi i drugi prerađivači pokušavaju zadržati radnike nudeći bonuse, ali ako se veliki broj radnika zarazi, može se očekivati još obustava procesa rada – što će uzrokovati dalje poremećaje na tržištu.
Južna Amerika
Brazilski prerađivači su u početku bili glasni zbog uticaja COVID-19 – umanjivši zabrinutosti oko izvoza i ističući kako će svet još morati da kupuje brazilsko meso čak i ako se suoči sa pandemijom. To mišljenje su podržali podaci o izvozu koji su pokazali da je brazilski izvoz svinjetine, govedine i živine dobro funkcionisao u februaru uprkos logističkim problemima u kineskim lukama.
Porast broja slučajeva COVID-19 u samom Brazilu posle toga je zatvorio restorane – potrošači kupuju više u supermarketima. To je prouzrokovalo izvesnu nestabilnost – iako su cene držale bolje nego u mnogim drugim zemljama. To je delom zato što su visoki troškovi hrane obeshrabrili proizvođače da se previše brzo šire – znači da su zalihe većine vrsta mesa prilično male.
Australija
Cene su naglo porasle između početka februara i sredine marta, ali su skliznule unazad poslednjih nekoliko sedmica, što sugeriše da tržišta počinju da trpe zbog nekih nesigurnosti koje vladaju na drugim mestima.
Sa pozitivne strane, australijski izvoznici crvenog mesa su videli da je njihova konkurentnost pojačana slabljenjem australijskog dolara u odnosu na njegove američke kolege.
Kina i Indija
Kina, gde se COVID-19 prvi put pojavio, možda može dati neke naznake o budućem pravcu tržišta. Prvobitni uticaj ove bolesti bio je usložnjen činjenicom da se sukobila sa Lunarnom novom godinom, koja je tipično najveća sezona u konzumiranju crvenog mesa. Vladine mere pogodile su luke i postrojenja za preradu – ometajući lokalnu proizvodnju mesa kao i uvoz.
Situacija se od tada poboljšala, a preduzeća se postepeno otvaraju kako broj novih slučajeva COVID-19 opada.
Kineska VH Group, najveći svjetski prerađivač svinjskog mesa, kaže da postoje rani znaci da vladine mere pomažu u ubrzavanju oporavka kineske svinjetine. S tim što COVID-19 dodaje komplikacije izazvane afričkom svinjskom groznicom (ASF), kompanija ostaje oprezna i kaže da će proširiti svoje peradarstvo da bi smanjila izloženost problemima u svinjskom sektoru.
U Kini se očekuje da će uticaj ASF potrajati “, objašnjava kompanija. „Verujemo da su proizvodi od svinjetine osnovni proizvodi, uticaj COVID-19 na Grupu biće podložan trenutnoj proceni. Ipak smo veoma oprezni u vezi sa najnovijim razvojem i kasnijim implikacijama epidemije “, dodaje grupa.
U međuvremenu, tržišta u Indiji zaražena su dezinformacijama o COVID-19. Glasine da je bolest povezana s konzumiranjem peradi podtakle su nagli pad potražnje za piletinom i jajima, što je uzrokovalo pad cena. U Indiji je takođe uočen kolaps izvoza bivoljeg mesa kako se narušavaju narudžbe u zemljama pogođenim COVID-19. Agencije