Deveto savetovanje voćara  Gruži okupilo je i ovoga puta elitu u znanju, struci ali i proizvodnji. Poslednjih godina u knićkom kraju intenzivno se širi voćarska proizvodnja što je i najveći uspeh ovog skupa, smatraju organizatori i predavači. Pretopao februarski dan, kuvalo na 20 u plusu napolju, uz novitete opreme i mehanizacije ali i u Sali od ključnih tema. Razmena iskustva i predavanja o novim tehnologijama proizvodnje zainteresovalo je pored iskusnih voćara i mlade ljude koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom.

    Svetovanje voćara  Gruža 2020 u  organizavciji  Gruže Agrara  i ovoga puta bio je pun pogodak u pravo vreme.Porodica Nikolić,  Nesumnjivo potvrđuje da je lider pravog domaćina u Šumadiji ali rekli bi i mnogo šire. Priznati i uspešni stručnjaci sa fakulteta i instituta, ali i iz brojnih kompanija, pred preko 600 učesnika je uvek garancija da se na ovom skupu imalo šta videti i čuti, Na ovogodišnjem devetom savetovanju obrađeno 15 vrsnih tema koje supažljivo odabrali domaćini i predavači. …Nemanja Nikolić ne krije zadovoljstvo odazivu na gružansku školu znanja

 “Svake godine ne samo iz Srbije već i iz čitavog regiona, od Belorusije pa sve do Turske pa čak i iz zapadnih zemalja imamo goste, iz puno država. Veliko je interesovanje i mogu slobodno da kažem da su se već tu prebrali ljudi koji dolaze, zna se ko nas posećuje pa čak i gde će ko da sedne i to je sada već jedno ozbiljno voćarsko okupljanje koje ima 9 godina dugu tradiciju”, ističe Nemanja Nikolić, voćar i organizator Savetovanja voćara “Gruža 2020”.

“Posle devet godina dobili smo sam vrh struke i prakse. Svi su već navikli da na ovom mestu može mnogo toga pametnog i korisnog da se čuje i vidi. Dokaz za to je da se za savetovanje čulo ne samo u regionu, već i do Belorusije, Turske, Zapadne Evrope. Savetovanje nije značajno samo za našu firmu, već i za ceo gružanski kraj i Knić i promociju svih njenih potencijala. To je i suština, da pošaljemo najlepšu sliku o našem kraju celoj Srbiji i svetu,” 

   Na 4 video bima pratila se svaka prezetnacija iskusnih predavača. Njima se veruje jer sve ono što su voćari od njih naučili i primenili u svojim zasadima donelo je rezultate. Po nepisanom pravilu izlaganje Prof. Štampara uvek nametne teme za razmišljanje. Nov sortiment je tako]e aktuealan. Primat slovenačkog tržišta danas preuzimaju Topaz i Bonita. Te sorte su i najplaćenije. Ajdared i jonatan polako odlaze u istoriju…Lekcija koju moramo savladati.!Uz prateće činjenice trenutnog stanja u voćaerstvu naročito proizvodnji jabuke, poseban akcenat je stavljen na proređivanje jabuka, kako bi dobili visok kvalitet, platežno konkurentan. 

     “Kako smanjiti broj plodova na stablu, mi uglavnom posle zimske rezidbe ostavljamo oko 120, 130 pa i 140 cvasti a ne želimo više od 120 jabuka a u stvari u svakoj cvasti imamo barem 6 cvetova, a u nekim momentima i 7. Ako sve to ostane imamo 35 mm pa do 55 mmm možda i 60 i sledeće godine imamo prazno stablo zbog hormonskih blokada tako da mi u cvetanje ili tamo negde kad su 12 do 14 mm moramo sve ostale plodove skinuti”, ukazuje Franci Štampar, profesor voćarstva na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani.

   Jabuka kao tema opet je dominirala.

  Da li ćemo put istoka ili zapada, manje je važno ukoliko voće plasiramo u pravom trenutku i po povoljnoj ceni, jer je opšte poznato da voće ne treba isporučiti odmah i sve količine.  Zbog toga je bilo važno nešto naučini o načinu berbe, čuvanja i pakovanja. Narvno da skladišni prostor malo voćara može sebi da priušti, tako da bi i ovde bilo poželjno udružiti snage.Doc. dr Dragan Radivojević, sa Poljoprivredni fakulteta u  Beogradu tvdri

,, Veliki problem već sada imaju mali proizvođači. Njima je skladište ali iI način pakovanja problem. To su investicije većih kalibara. Drugi, možda iI važniji problem, promena klime, nedostatak vode i protivgradnih mreža, dovodi do toga da nismo konkurentni u odnosu na druge proizvođače u svetu.Vrhunska tehnologija košta I bez nje nema kvaliteta, jer kvalitet- jedino ima cenu. ,,

    Očekivano, Institut za voćarstvo u Čačku ima važnu ulogu, jer Srbija konačno dobija rezultate  rejonizaciju, čime bi trebali da  unapredimo vaznu granu poljoprivrede. Da li će Srbi stati pod jednu šljivu, zavisiće možda i od toga da li proizvodnja šljive može da nam vrati staru slavu kada smo držali prvu i četvrtu pozoiciju po proizvodnji sveže ali i sušene šljive. Ipak ova ,,naša,, lepotica je i dalje voće koje ima izuzetan potencijal i još uvek nije dovoljno iskorišćena. Srbija  bi mogla, sa 72.000 hektara, da postigne mnogo bolje rezultate. U planu je monitoring zasada šljiva, po pitanju starosti i sortne strukture. Tako ćemo najbolje znati čime raspolažemo za plasman na svetsko tržište.

“Ono što je veoma važno i ono što treba da uradimo u narednom periodu jeste da se uradi jedan kvalitetan popis ili savremenim rečnikom rečeno kvalitetan monitoring kompletnih zasada kada je u pitanju i starost i sortna struktura zasada, da vidimo koja je to količina i površina zasada, koja je to procenjena količina šljive kojom možemo raspolagati i planirati za plasman bilo svežih plodova na inostrano tržište, bilo prerada u vidu suve šljive, rakije ili nekih drugih proizvoda. Činjenica je da danas najveće količine šljive izvozimo na rusko tržište, preko 60 odsto i svakako moramo raditi i na iznalaženju novih tržišta”, navodi Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

    Plantaže borovnice sve su brojnije delimično zahvaljujući zasnovanoj plantazi porodice Nikolić u Balosavi, domaćinu skupa. Ceo proces prethodnih godina se odvijao pod strogom palicom Prof Jasminke Milivojević.Njena tema odnosila se na  upravljanje kvaliteta jagodastog voća u skladištima. Za taj posao vam treba svakako stručna pomoć.

,,Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Rezidba borovnice traje tokom cele godine

    Rezidbom se, pored suvih grana oštećenih parazitima, hladnoćom ili mehaničkim radovima, uklanjaju i najniže spoljne grane koje padaju na zemlju pod teretom roda, šire žbun i ometaju sprovođenje agrotehničkih mera. Da li koristiti i letnju i zimsku rezidbu odgovor je sledeći

,,Rezidba borovnice se obavlja krajem zime ili početkom proleća posle prestanka opasnosti od poznih mrazeva, kada se može proceniti i broj cvetnih pupoljaka. Izuzetno, u toplijim predelima, bez jakih zimskih mrazeva, rezidba se obavlja i u kasnu jesen po ulasku u period mirovanja. Jačina orezivanja zavisi od stanja žbuna, sorte i osunčavanja unutrašnjosti žbuna.  Zelena, letnja rezidba se izvodi odmah po berbi da bi se pospešio porast jednogodišnjih letorasta i formiranje cvetnih pupoljaka. Svodi se na proređivanje, odnosno uklanjanje prekobrojnih rodnih grančica kako žbun u narednoj godini ne bi prerodio.Kada produktivnost zasada počne da opada zbog starosti biljaka primenjuje se rezidba za podmlađivanje žbunova košenjem do osnove. Sledeće godine biraju se i ostavljaju najbujniji izdanci za formiranje novog žbuna, a ostali se uklanjaju. Ovaj proces se obavlja parcijalno u zasadu više godina (20-30% godišnje) kako bismo zadržali veći deo prinosa svake godine.,, sumira Prof. Milivojević

    Uverenja da je borovnica otporna na bolesti i štetočine, uz minimalnu zaštitu, u praksi je demantovana. Ova proizvodnja je vrlo skupa i rizična naročiti sa globalnim trgovanjem sadnica  sumnjivog kvaliteta, gde se greške ne praštaju,  Zbog svega iznetog borovničari naročito moraju biti budni od početka cvetanja do početka berbe.  Gernarlno za sve kada je u pitanju zaštita voća,  Marija Kolundžija u svom izlaganju na kraju je skrenula pažnju svim voćarima da vode računa o novoj listi preparata koji su zbranjeni u EU…

,, Ja ovom prilikom, upozoravam i molim proizvođače da vode računa! Mi smo u decembru dobili obaveštenje o povlačenju 20 preparata sa liste EU. U aprili nas očekuje novi paket

    U samom srcu Srbije, promovisani su noviteti u oblasti navodnjavanja, prihrane voća i voćarske mehanizacije, opreme i sredstva za zaštitu, berbu, čuvanje, klasiranje i pakovanje voća.daljinsko praćenje parametara u proizvodnji, primene bioregulatora, bakterija i mikroorganizama u zasadima, koji rešavaju i klučne probleme u voćarstvu.  Neka rešenja upravo u Gruzi,  su imali svoju premijeru, zahvaljujući zajedničkom radu prof. Sneažane Đorđević i prof. Biserke Milić. Karpo je novo čedu u kolekciji prirodnih preparata za proredu jabuke!

    Neverovatno ali istinito ovog prvog februara zabeleženo je u Gruži blizu 20 stepeni u plusu ! Proleće usred zime nije dobra vest, jer samo nekoliko dana ovih temeraturnih oscilacija mogu izazvati kretanje sokova. Nije nepoznanica ni da u aprilu imamo kasni mraz. Dakle klimat menja pristup u zaštiti voća. ….Ovu temu obradili su Dr Predrag Milovanović iz Galenika fitofarmacije i Alaksandar Jotov iz Basf 

   U dvadesetom prvom veku bez dobre mehanizacije nema ni dobrih rezulata. Šumadija nema parcele u brazdi, konfiguracija zemljišta nam takođe nije najnaklonenija ali su uslovi za voćarstvo ipak više nego dobri. Kompanija Agrotech polako ali sigurno postaje lider kada je voćarska mehanizacija u pitanju. Preko 500 voćarskih traktora, u poslednjih 6 meseci, govori da voćarstvo postaje dobra priča…

     Nikolići su učili od priznatih, skupljali znanje i informacije i prvo ih primenili na svojim platnažama i u svom kraju. Zhvaljujući njihovoj viziji i unapređenju tehnologije samo je u Gruži podignuto polsednjih godina nekoliko desetina hektara zasada voća po visokim standardima. Da je vredelo doći potvrđuju i sami voćari…Boško Filipović iz Lišnice, ima tri hektara pod voćem i to malinu, jabuku i šljivu

,,Ne propuštam ova predavanja. Uvek nešto ima da se nauči, razmene iskustva. Proizvodnja nam je na imanju šarolika, jer je tržište takvo. Svake godine nešto podbaci, nešto bude plaćeno. Imam nameru da širim voćnjake naravno!- ističe Filipović

         Njegov kolega,Stefan Veličković, takođe voćar, tek je uplivao u svet poljoprivrede. Ovaj mlad momak ima plan da tek osvaja tržište plodovima jabuke i to koje!?

,,Trenutno imam samo jedan hektar pod jabukom. Tek sam počeo da se razvijam. Zato i posećujem ovo savetovanje, da bi usavršio i primenio znaje u svom voćnjaku. Odlična škola, odlično iskustvo starijuih kolega i predavača. Na plantaži je gala, jer kada sam istraživao tržište, obna mi se učinila kao najtraženija i isplativija. Cilj mi je 6 hekatra u narednom periodu, i to što pre!,,

    Ovogodišnji skup “Gruža 2020” obeležio je dolazak iskusnih, ali i mladih voćara, koji su tek počeli. Goran Zabrtić je došao iz voćnjaka Južni Banat iz Bele Crkve i kaže da voćarstvo i cela poljoprivreda više nije ni knjiga, ni kancelarij ili fakultet, već i iskustvo. Stoga je potrebno da se zajedno prodiskutuje i razmene iskustva. PIK Južni Banat kod gružanaca ima posebno mesto, a nas je zanimalo trenutno stanje na njihovim plantažama i voćarstvu uopšte…..

,, U voćarstvu sam od 2005. godine.Generalno bolje je, to vidimo, po broju stabala recimo jabuke, da stagnira, ali je zato prinos odnosno rod porasao. To govori da smo dobro učili od onih koji su tehnološki u ovoj proizvodnji napredniji od nas. Ono što nije dobro odnosi se na krčenje voćnjaka jabuke i šljive, primer je okolina Bele Crkve, gde ili krče ili pokušavaju da prodaju voćnjake, koje na žalost nema ko da kupi! Velike plataže će sigurno opstati. Mali proizvođači moraju da se udružuju, da kvalitetom, količininom i novim sortimentom, dođu I do novih tržišta ne samo Rusije,,- iskustveno će Zabrgić

   Proizvodnja jagodičasto- bobičastog voća je u ekspanziji, međutim podaci kazuju da imamo sve veće površine sa sve nižim prinosima. Kvalitet je takođe razvučen. Uzrok ovakvog stanja leži ponajviše u kvalitetu sardnog materiala, što nam je činjeničnim podacima podkrepio  Milorad Pisar, koji radi preko tri decenije na distribuciji živića

   ,, Znate,Država, subvencioniše kvalitetan sadni materijal, ali je problem što takvih sadnica jagode u Srbiji gotovo da nema, pa proizvođači uglavnom uvoze sadnice iz stranih rasadnika. Kome su one skupe, snalazi se kako zna.To nije dobro, naročito ako se zna da zaražen maerijal obustavlja na izvesno vreme obradu zemljištaOsim toga proizvodnja sadnog materijala iz sopstvenih zasada i nelegalno umnožavanje nije poželjno jer se time štetno utiče na proizvodnju kasnije, ostvaruju se niži prinosi i kvalitet ploda i što je najveća opasnost, to je širenje bolesti.,,

Dobri domaćini, dobro gazduju!

   Miroslavu Nikoliću, idejnom tvorcu cele priče nije bilo teško da se prilagoditi novim izazovima ni na poziciji prvog čoveka u Kniću.Valjda što je čovek iz naroda ili teme, tek opština Knić poslednjih godina i pored poplava i klizišta, zatim suše uspela je da uknjiži dobre rezultate na polju agrara.

 ,,Opština Knić, kao centralna šumadijska opština, ima 36 sela i preko 4000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Reč je o brdsko-planinskim terenima gde se ljudi bave stočarstvom i voćarstvom. Sagledavši trenutno stanje na terenu kao i potencijal koji ima, čelnici opštine Knić su napravili nekoliko programa za podršku pre svega mladim nosiocima poljoprivrednih gazdinstava. Cilj je pre svega očuvanje sela, Ti konkursi se odnose pre svega na investicije u imovinu, kupovinu stoke, mehanizacije, nadogradnju već postojeće proizvodnje u voćarstvu, povrtarstvu, itd. Tokom poslednje 4 godine interesovanje je veliko, a rezultati su vidljivi. Čak su se neki i vratili iz grada u svoja rodna sela.” – kaže predsednik opštine Knić, Miroslav Nikolić. “Uređujemo korito reke Gruže gde nam je i najplodnija zemlja. U toj dolini imamo 2500 hektara. Sledi sređivanje i pritoka reke Gruže, tako da ćemo imati oko 3000 hektara nakon 47 godina. Veliki planovi su i zarazvoj seoskog turizma, ali smo uknjižili i zadruge kaomotor pokretanja sela,,

   Naravno za kraj smo ostavili naše domaćine. Porodica Nikolić , organizator Savetovanja u Gruži ujedno su najveći proizvođači voća jabuka, borovnica i nektarina u ovom kraju Gruža Agar, poznata po protivgradnim mrežama i pratećčoj opremi u berbi voća, kompletnoj logistici i projektovanju plantaža, nakon čuvenog vozića, i ove godine izabcila nov proizvod iz svoje radionice, za koje je takođe vladalo veliko iteresovanje..

     „Gruža agrar“ se bavi proizvodnjom i dodatne opreme za voćarstvo, kao što su razne platforme, kengur torbe za berbu voća, vitla za žicu, sajle, kolica za berbu i transport voća. Ove godine smo izašli sa dva nova proizvoda, to su kombinovani voćarski viljuškar i rampa za spuštanje boks palete, dodatak za hidrauličnu platformu, utovarnu rampu za bokseve koja će olakšati berbu i kombinovani viljuškar za traktor.” najavljuje Nemanja Nikolić. Trudimo se da svake godine  ono što vidimo u svetu pokušamo da napravimo ovde kod nas i ponosni smo na to da svake godine uspemo da uvedemo neku inovaciju i napravimo novi proizvod.

    Agroklimatski uslovi u našoj zemlji su bogom dani za voćarsku proizvodnju. voćari su dokazali da postoji volja za napredovanjem, za novim znanjima. Jedino što fali, je više novca i sigurno tržište.

Vidimo se krajem maja u Balosavi na Saboru Voćara!

    Krajem maja Nikolići, nas spremno očekuju na svom saboru voćara,u Balosavi, sa još aktuelnijim temama. Kod pravih domaćina to je tradicija. Ko zeli da nešto nauči doći će, ko ne zeli, imaće izgovor. Odve se domaćin vrednuje sa velikim d, ovde su momci odvažni i vredni a kakve su devojke to nam je otkrila mala Anđa Nikolić sa svojim drugarima poželeći dobrodošlicu svima u Gruži poznatom pesmom,,Lepe li su nano Gružanke devojke,,….

Sonja Cvetković