2.01.2020. Priče sa dušom – Priča iz Crne gore
Foto:Seljak.me
Grad mora da čuva selo, čovek treba da uspori i smanji nivo stresa
Rođen je u gradu i tamo je odrastao, ali je zahvaljujući užoj i široj porodici svaki raspust, praznike i određene vikende provodio na selu. Od 2015. do 2017. godine živeo je u Opasanici, gde je, kako kaže, aktivno učestvovao u životu jednog sela i zahvaljujući tom iskustvu stekao dobar pogled na poljoprivredu i na živote poljoprivrednika.
Marko Maraš (29) je pre dve godine napravio sajt www.seljak.me koji na godišnjem nivou ima oko 680.000 poseta. Za sve ovo vreme preko sajta prodato je više od 15.000 grla krupne i sitne stoke, realizovano je nekoliko hiljada oglasa iz kategorije poljoprivredne mehanizacije, a više od 500 domaćih proizvoda je dobilo ili veći marketing, ili su prvi put izašli na tržište.
Foto:Seljak.me
Prvih godinu i po dana sve obaveze je završavao sam, od promocije sajta i terenskih poseta do ugovaranja saradnji i administracije sajta, a sada je tim pojačan sa troje saradnika. Po sistemu “svi rade sve” kaže da je vrlo teško definisati šta su čije obaveze, jer to zavisi od potreba poljoprivredne sezone koja je u toku.
– Zahvaljujući porodici, a naročito ocu stekao sam naviku da boravim u prirodi. Od malih nogu, iako smo živeli u gradu, svake godine smo imali svoju baštu u kojoj smo dobar deo proizvoda uzgajali za naše potrebe. U Opasanicu smo došli sasvim slučajno (s obzirom na to da su Maraši iz Zete). Pre 30 godina uzeli smo zemlju tamo i pravili kuću, posadili voćke i napravili sopstvenu baštu – priča Marko za Priče sa dušom.
U crnogorskom selu Opasanici trenutno ima šest porodica koje su stalno tu, kao i dosta vikendaša. Kad pođe tamo, pored standardnih obaveza Marko voli da bere šumsko bilje i pečurke i trudi se da svaki slobodan trenutak iskoristi za boravak u šumi. To je za njega, kaže, najbolja terapija.
– Sve što proizvedemo uglavnom je namenjeno za porodične potrebe, jer smo velika porodica, kao i za potrebe nama najbližih. Želja mi je da jednog dana krenem u ozbiljniju proizvodnju, ali želim da pre toga steknem određenu količinu znanja i vidim kako to drugi rade, kao i da podignem sajt na taj nivo pa da sutra i ja mogu da plasiram direktno sopstvene proizvode putem sajta.
Foto:Seljak.me
Marko trenutno živi na relaciji Podgorica – Opasanica – ostala sela u Crnoj Gori. Sajt mu je jedini posao, s tim što postoji dosta obaveza i stvari treba da isprati da bi sajt dao dobre rezultate. Seljak.me je postao produžena ruka seljaka u gradu i pored oglašavanja, prosleđuju se važne informacije ljudima na selu, a pre godinu dana uveli su i prve pametne uređaje u poljoprivredi: gps ogrlice i senzore za teljenje. Prisustvuju raznim događajima i radionicama kako bi što bolje preneli važne informacije poljoprivrednicima i pokušali da unaprede poljoprivredu.
– Nudimo proizvode iz svih sela u Crnoj Gori. Posetioci mogu videti ponude u kategorijama stočarstva, biljne proizvodnje, prehrambenih proizvoda, poljoprivredne mehanizacije i usluga kao i saznati šta potražuju korisnici sajta. Kupci i prodavci ostvaruju direktan kontakt – rekao je Marko i dodao da je u ovaj projekat najviše verovala njegova porodica, koja ga podržava od početka.
Ljudi iz Markovog okruženja bili su malo začuđeni, bilo je i nepoverenja, pogotovo što je određeni broj poljoprivrednika imao negativna iskustva sa nakupcima i ostalim trgovcima, pa su po navici mislili da je ovo tome slično. Ali, priča mi Marko, upornost i rad su se isplatili, pa je nađen zajednički jezik.
– Posetioci sajta su sa kompletne teritorije Crne Gore, uglavnom su to ljudi koji se bave poljoprivredom i ljudi iz gradova koji žele da kupe kvalitetan domaći proizvod. Sajt je predstavljen u Bosni i Hercegovini i u Srbiji u toku događaja koji promovišu ruralni razvoj. S obzirom na to da je fokus na teritoriji Crne Gore, to su više bile prezentacije dobre prakse i nadam se da će se ta dobra praksa nastaviti – siguran je.
Foto:Seljak.me
Marko je rođen 1990. godine, osnovnu i srednju školu završio je u Podgorici, a zatim je studirao u Švajcarskoj, Mađarskoj i u Crnoj Gori. Reč je o širokoj lepezi fakulteta, od ekonomije do produkcije, ali, kako kaže, nijedan nije doveo do kraja. Od malih nogu je počeo da putuje. U početku su to bile letnje škole jezika po Evropi, a sa 24 godine proputovao je veći deo Južne Amerike gde se bavio volontiranjem i provodio vreme u ruralnim područjima.
Pitao sam ga da mi kaže zbog čega se ljudi sve više vraćaju prirodi?
– U toku je jedan proces u kojem ljudi koji nemaju dovoljno kontakta sa prirodom shvataju da je to neophodno, u cilju poboljšanja kvaliteta života. Kod nas se najčešće okrenu zdravoj hrani i prirodi i to tek kad se razbole, a nažalost, u velikoj većini slučajeva tada bude kasno za to. Živimo brzo, a organizam to teško podnosi. Okrenuti se prirodi znači okrenuti se sebi. Kvalitet hrane koju jedemo direktno utiče na kvalitet našeg života. Trenutno prolazimo kroz proces gde polako kao pojedinci uviđamo da treba malo da usporimo i vratimo se korenima. Ne smemo zaboraviti ko smo i odakle dolazimo. Ne moramo svi da se vratimo na selo i živimo tamo, ali takođe sela ne smeju da budu pusta. Grad mora da čuva selo i selo mora da hrani grad. U prirodi svako može da nađe ono šta voli bilo da je to hrana, odmor ili samo uživanje u prirodi – zaključuje Marko.