Poljoprivrednici širom Srbije suočavaju se sa ozbiljnim problemom – vrane i zečevi uništavaju tek posejane useve suncokreta i kukuruza, zbog čega su mnogi primorani na ponovnu setvu, što dodatno povećava troškove i smanjuje očekivane prinose.
Ratar Goran Filipović iz Kisača kaže za Betu da je ove godine morao da ponovo zaseje suncokret na tri hektara, uprkos tome što je seme bilo fabrički zaštićeno.
„Vrane nepogrešivo vade zrno jedno za drugim, ne kopaju tamo gde ga nema. Izbegavamo ranu setvu i sejemo u trećoj dekadi aprila kako bi druge površine odvukle pažnju, ali uzalud. Suncokret im je posebno privlačan, dok soju uglavnom ne diraju“, objašnjava Filipović.
Dodaje da su ranije korišćeni pesticidi imali jači efekat, ali da su mnogi od njih danas zabranjeni ili povučeni iz upotrebe zbog svoje toksičnosti.
Zabranjeni pesticidi ostavili prazninu u zaštiti useva
Prema rečima poljoprivrednika, jedan od razloga povećane štete jeste zabrana upotrebe pojedinih efikasnih pesticida poput Furadan, koji je zabranjen još 2014. godine u Srbiji i Evropskoj uniji zbog visokog rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Zoran Butina iz Perleza navodi da će ga ponovna setva kukuruza na četiri hektara koštati između 70.000 i 80.000 dinara, ali upozorava da šteta može biti i veća ako napadi ptica potraju.
„Ranije nije bilo ovoliko štete. Sada su vrane zaštićene, a njihova brojnost je porasla. Ako nastave da uništavaju useve, biće još njiva koje ćemo morati ponovo da sejemo“, kaže Butina za Betu.
On dodaje da ga je prošle godine ponovna setva koštala čak 2.000 evra, uz dodatni problem što kasnija setva donosi i niže prinose.
Dodatni troškovi i manji prinosi zabrinjavaju proizvođače
Poljoprivrednik Voja Malbaški iz Perleza ističe da je već morao da preseje kukuruz na tri hektara, dok je još deset hektara pod znakom pitanja.
Stručnjaci upozoravaju da ponovna setva, osim direktnih troškova za seme i gorivo, nosi i rizik od smanjenih prinosa zbog kašnjenja u vegetaciji i nepovoljnijih vremenskih uslova u kasnijim fazama razvoja biljaka.
Poljoprivrednici zato očekuju sistemska rešenja – od efikasnijih sredstava zaštite do boljeg upravljanja populacijom štetnih vrsta, kako bi se sprečili sve češći gubici u ratarskoj proizvodnji.