Visoka temperatura vazduha i dugotrajna suša uslovili su niz problema u poljoprivrednoj proizvodnji.
Optimalni rokovi setve žitarica su prošli jer je zemlja suva, pa mnogi ratari nisu obavili planirane radove.
I voćarima nikako na ruku ne ide Miholjsko leto jer postoji mogućnost da usled visokih temperatura voće može da cveta, a prvi zimski mrazevi, u tom slučaju, usloviće da stablo bude bez plodova.
Ugrožene su i mlade voćne sadnice kojima, takođe, ne odgovara neuobičajeno visoka temperatura vazduga tokom pozne jeseni.
U Šumadiji je oko 20 hiljada hektara pod žitaricama. Dominira pšenica, a manje su zastupljeni ječam, tritikalei ostale ratarske kulture.
Mnogi poljoprivredni proizvođači nisu uspeli da obave jesenju setvu jer je zemlja suva, pa zemljište za ove poslove nije moglo da bude adekvatno pripremljeno.
U Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi savetuju ratare da ne koriste stara semena, povećaju količine setvenog zrna za oko 20 posto i koriste isključivo deklarisano seme.
I voćarima je Miholjsko leto zadalo brojne probleme. Voće koje je tokom kasne jeseni i zime u fazi mirovanja izloženo je opasnostima poput cvetanja, jer su dnevne temperature vazduha neuobičajeno visoke tokom ove jeseni, pa postoji bojazan da će prvi mraz i nagli pad temperature usloviti gubitak roda u narednoj godini.
Stručnjaci navode da je i oko voćnih sadnica zemlja suva i ispucala, pa savetuju obilnije zalivanje i instaliranje sistema „kap po kap“.
Za naredni period najavljeno je lepo vreme sa brojnim sunčanim danima što će obradovati ljubitelje prirode, ali ne i poljoprivrednike koji željno čekaju kišu i hladnije dane.
Neophodno je da se pridržavaju stručnih saveta, kako bi se izbegle neželjene posledice gubitka prinosa ili roda voća, što bi kasnije uslovilo i povećanje cena životnih namirnica.