Zemljišno – đubrevite mešavine pružaju optimalne uslove za razvoj biljaka. Za pripremu
supstrata na gazdinstvu mogu se koristiti razne komponente:
- oranično zemljište sa najplodnijih, čistih, nezakorovljenih njiva
- ledinsko zemljište koje se dobija ljuštenjem prirodnih ili veštačkih travnih površina
- pesak koji se mešavini dodaje radi postizanja poroznosti i propustljivosti zemljišta za
vodu - treset koji u mešavini ima ulogu popopravljanja fizičkih osobina
- kompost od biljnih otpadaka koji je posle tri godine spreman za upotrebu, a koristi se
za popravku hemijskih i fizičkih osobina zemljišta - kompost iz toplih leja koji je dobijen kompostiranjem upotrebljivanog i iskorišćenog
stajnjaka i hranljivog supstrata iz toplih leja i koji se može upotrebiti tek posle 3-4
godine zbog mogućnosti prenošenja biljnih bolesti - zgoreli stajnjak je izvor biljnih hraniva, popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine
mešavine - mineralna NPK đubriva koriste se za popravljenje hranljive vrednosti zemljišta
Obično se za proizvodnju rasada koristi mešavina 3 dela zemlje, 3 dela komposta iz leja i 1
deo peska. Ukoliko nema odležanog komposta, onda se pravi mešavina 2 dela oranične
zemlje, 3 dela zgorelog stajnjaka i 2 dela peska.
Određena količina hranljivog supstrata sprema se na jesen, pokriva slamom i čuva pod
krovom sve do upotrebe u proleće.
Pre upotrebe potrebno je mešavinu dezinfikovati, a prosejavanjem izdojiti nepoželjne
primese. Zatim se unosi u leju i grabuljicama raspoređuje po leji tako da debljina sloja bude
ista po celoj leji, a površina hranljivog supstrata ravna.
Debljina sloja zavisi od uzrasta rasada, pa tako za setvu potrebno je 10-15 cm, za presađivanje
15-25 cm i za finalnu proizvodnju 30-35 cm.
Jovana Knežević, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo