Klimatske promene i degradacija životne sredine ostavljaju duboke ožiljke na Zemlji, ali na horizontu se nazire svetionik nade: regenerativna poljoprivreda. Ovaj inovativni i održivi pristup poljoprivredoj proizvodnji ne samo da ima za cilj proizvodnju hrane, već teži da izleči planetu i postaje ključni učesnik u toj borbi.
Regenerativna poljoprivreda predstavlja holistički pristup poljoprivredi koji se fokusira na obnavljanje zdravlja zemljišta, obnavljanje biodiverziteta i poboljšanje ekosistemskih usluga. Za razliku od konvencionalnih metoda poljoprivrede, koje često dovode do degradacije zemljišta i upotrebe sintetičkih inputa, regenerativna poljoprivreda sarađuje s prirodom kako bi stvorila samoodrživ i otporan poljoprivredni sistem.
Dobra vest je što i u Srbiji postoje sve glasnije inicijative i aktivnosti usmerene ka tome da ovaj vid poljoprivrede bude zastupljeniji – osniva se Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Organizacija ABE (Association of Balkan Eco – Innovation) zajedno sa partnerom GILab uveliko organizuje edukacije radionice o regenerativnoj poljoprivredi i koristima u ekonomskom smislu, unapređenju zdravlja zemljišta i borbi protiv klimatskih promena, kao i o načinima stimulacije poljoprivrednika da pređu na ovaj sistem proizvodnje. Sve se dešava okviru razvojnog projekta AgriCapture koji je finansirala Evropska unija.
– Cilj okupljanja Saveza je da zajedno rešavamo sistemske probleme koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinog sektora i drugih relevantnih učesnika. Saradnja se ostvaruje kroz međusobno povezivanje i zajednički rad svih učesnika koji se direktno bave regenerativnom poljoprivredom u nekoj meri, kao i onih koji indirektno, svojim delovanjem, mogu da utiču da ona bude u većoj meri raširena u Srbiji – navodi se u takozvanom belom papiru Saveza za regenarativnu poljoprivredu.
Neke od glavnih aktivnosti Saveza za regenarativnu poljoprivredu su edukacija i organizacija demo farmi. Demo farme su privatni ili javni posedi koji primenjuju regenerativne poljoprivredne prakse, a u planu je i organizacija i koordinacija mreža demo farmi sa dobrom geografskom pokrivenošću.
Savez će se baviti i istraživanjem i inovacijama, kao i uspostavljanjem podrške poljoprivrednicima kroz različite šeme: sertifikacija, karbon krediti, saradnja sa kompanijama koje podržavaju ovaj vid proizvodnje. Vodiće se računa i o pristupu adekvatnoj mehanizaciji pa je u planu i izrada mehanizacije i opreme manjih gabarita naročito u setvi i obradi zemljišta.
ABE je sprovela istraživanje u okviru projekta Horizon Europe ENFASYS u kojem je zaključeno da je regenerativna poljoprivreda u Srbiji izložena kompleksnoj problematici i različitim barijerama koje se prepliću u svom rešavanju. Nijedan učesnik u lancu nije u mogućnosti da sam otkloni barijere i na taj način reši probleme. A istraživanje je osvetlilo sledeće probleme: slabu opštu informisanost poljoprivrednika o bilo kom nekonvencionalnom tipu proizvodnje, pa i regenerativnom; nedostatak lako dostupnog, merodavnog edukativnog materijala na srpskom jeziku; manjak resursa primenjenih istraživanja o prelasku sa konvencionalnog na regenerativni tip proizvodnje i nedostatak novih metoda za prenos znanja u ovoj oblasti…
Naravno, tu su i ekonomske i tržišne barijere, ali i institucionalne – Ministarstvo poljoprivrede ne definiše pojam regenerativne poljoprivrede, što predstavlja prvi uslov za bilo kakvu podršku.
Pre zelene revolucije (šezdesetih godina prošlog veka) svaki poljoprivredni proizvod u Srbiji je bio proizveden kroz primenu regenerativnih praksi. Danas, regenerativna poljoprivreda predstavlja pionirski poduhvat i malo je rasprostranjena.
Subjektivna procena jednog od protagonista ove zajednice u Srbiji je da je taj procenat manji od 1% od ukupnog broja poljoprivrednika.
Početak bavljenja profesionalne regenerativne poljoprivrede u Srbiji se vezuje uz rad Instituta „Tamiš“ iz Pančeva u kojem su 2006. godine nekoliko savetnika sa Instituta (posle stručne posete SAD-u) zasnovali prva ogledna polja na kojima su počeli da primenjuju prakse konzervacijske obrade zemljišta (redukovana obrada). Izvor: Agrosmart