U našoj zemlji uskoro stupa na snagu zabrana primena brojnih preparata za zaštitu bilja. Međutim, tih pesticida ima dosta na zalihama proizvođača što može da pravi probleme. Problemi će nastati kod prvih analiza ukoliko svoje proizvode plasirate izvozno ili otkupno ka velikim korporacijama.
O tome šta bi trebalo da koriste poljoprivrednici u borbi protiv štetnih organizama, za Radio Novi Sad govorila je Milena Marčić, stručnjak Prognozno izveštajne službe za zaštitu bilja. Na pitanje, šta je razlog vraćanja naših proizvoda sa granice u nekoliko navrata, ona objašnjava:
,,Sve češći su takvi naslovi u novinama o povratku naših proizvoda sa granica. Mislim da je poslednja vraćena pošiljka sa breskvama koje su sadržale ostatke insekticida hlorpirifos. Ovaj insekticid povučen je iz primene u našoj zemlji, a problem nastaje za zalihama koje imaju naši proizvođači i njihova nedovoljna informisanost o tome šta je povučeno iz primene. Radi se o izuzetno dobrom insekticidu na bazi hlorpirifosa, ali upravo zbog čestih izmena želim da apelujem na naše proizvođače da na našem sajtu u odeljku PREPORUKE stoje preparati koji imaju dozvolu za promet i primenu u našoj zemlji.
Ove godine iz primene povlači se 109 preparata za zaštitu bilja (fungicida i insekticida), čija dozvola za primenu ističe najkasnije 9. novembra. Svim našim proizvođačima savetujem da prate naš portal Prognozno-izveštajne službe jer mi pratimo sve te izveštaje i izmene, a u odeljku preporuke mogu naći proizvode koji smeju da se koriste – kazala je Milena Marčić.
Problem će biti detektovan prvom prilikom, odnosno alaizom vaših proizvoda, ukoliko ih izvozite ili ste okrenuti ka korporacijama, koje obavezno rade analize na dozvoljene i nedozvoljene materije. Možda nisre obaveznoi da zante zabranjenu listu pesticida koja se svake godine menja ali možete pitati one koji su u datoj materiji.
,, Na žalost, svedoci smo da se vrlo često zbog nedozvoljenih materija broj pošiljki vraća sa granica ili marketa prodaje. Na taj našin zatvaramo vrata iole otvorenog tržišta. Štete koje nastaju na ovaj način mogu biti dugoročnije. Osim toga takva pošiljka mora biti uništena bez ikakve dobiti po proizvođača. EU, odnosno Komisija Eu svake godine povećava listu nedozvoljenih preparata i proizvođači moraju voditi računa o tome. Da li će pitati svoje savetodavce, da li svoje agronome na plantaži ili potražiti pomoć na neki treći način, važno je da izbegnemo posledice, koje opet ponavljam neće biti male.,, sugeriše i Marija Kolundžija, konsultant savetodavac za voćarstvo
Na žalost, iskustva govore da se najčešće bavimo posledicama, tako da bi bilo poželjno veće angažovanje svih činilaca u ovom lancu proizvodnje hrane, od onih za stolom do onih na njivi.
Inače, savetodavci već godinama upozoravaju na ovaj problem koji nije isključiv do samih poljoprivrednika, budući da na zalihama postoji već izesna, možda i prekomerna količina ovih preparata. Na koji način rešiti problem je verovatno na višim istancama ili većoj obaveštenosti proizvođača ali i distributera hemije.
U svakom slučaju, korisno je da posetite sajt i zvanični kanal Prognozajno izveštajne službe koja svakodnevno daje preporuke shodno problemima i preparatima koji su dozvoljeni. S.C.