Svet godišnje gubi 24 milijarde tona plodnog tla, što pogađa milione ljudi širom planete. Neophodne su hitne mere zaštite i obnove zemljišta, kako bi se obezbedilo dovoljno hrane i održivi ekonomski razvoj, upozoravaju iz Ujedinjenih nacija na Svetski dan borbe protiv dezeetifikacije i suše.Problem plodnosti zemljišta treba staviti u direktnu vezu sa brojem stanovnika na planeti koje treba nahraniti – oko 7, 5 milijardi.
Prema najnovijim podacima UN-a, od svaka četiri hektara zemlje, jedan je ostao neupotrebljiv, neplodan, nekoristan, a tri su promenila svoj prirodni sastav, zbog uticaja ljudi kroz poljoprivredu, klimatskih promena, negativnih uticaja na biodiverzitet.
Dezertifikacija se, kao što se može pomisliti, ne odnosi na širenje pustinja, već na degradaciju zemljišta, prvenstveno kao rezultat ljudskih aktivnosti kao što je krčenje šuma, ali i usled klimatskih promena.Područja kojima dominira suvo i uništeno zemljište izuzetno su osetljiva zbog njegove prekomerne eksploatacije, što neretko rezultura siromaštvom, problemima dostupnosti pijaće vode, pa i političkom nestabilnošću.Podaci su upozoravajući, imajući u vidu da je potražnja hrane na globalnom nivou u stalnom porasTU
„Pošumljavanje, navodnjavanje, održavanje pašnjaka i pčelarstvo obnavljaju organsku strukturu tla i oživljavaju lokalne zajednice. Kombinacijom tradicionalnih veština, i savremenih tehnologija, do 2030. godine moglo bi se obnoviti 150 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Danas, polovina svetskog stanovništva živi u urbanim sredinama, da je tendencija da će taj procenat biti sve veći, pa samim tim, i pritisak na prirodne resurse, posebno na zemljište.
Osnovni ciljevi Konvencije su povećanje produktivnosti zemljišta na 10 miliona hektara, otvaranje „zelenih radnih mesta“ za marginalizovane grupe svetskog stanovništva i prevencija uništavanja zemljišta, između ostalog i , predviđanjem prirodnih nepogoda.
Srbija, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava se poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta. Zabeleženo povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, upozorava na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama. Kako je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ukazao, Srbija je jedno od područja na Planeti koje će biti najizloženije posledicama klimatskih promena, što podrazumeva pojavu preteranih suša, a istovremeno pojavu obilnijih i nepravilno skoncentrisanih padavina koje prate bujične poplave, i značajnija erozija zemljišta. Kako je naglasio, zemljište je prvorazredni prirodni resurs koji je najviše izložen degradaciji usled delovanja čoveka, i zato je očuvanje i zaštita zemljišta od devastirajućih procesa jedno od najznačajnih pitanja u zaštiti životne sredine.
Srbija kao zemlja potpisnica Konvencije o borbi protiv dezertifikacije, preduzima mere za sprečavanje isušivanja i degradacije zemljišta, među kojima je kao značajan praktični doprinos donošenje Zakona o klimatskim promenama koji će ovu oblast uskladiti sa svim drugim sektorskim politikama, rekao je Trivan. U sprečavanju dalje degradacije zemljišta, Srbija će primeniti nekoliko najznačajnijih mera, među kojima je na prvom mestu pošumljavanje, ukazao je. „Sačuvajmo svoje zemljište tako što ćemo pošumiti, sačuvajmo svoje vode, sačuvajmo zemljište od erozije i svega ostalog što ga degradira“, rekao je ministar ističući da će Ministarstvo i dalje nastaviti da dodeljuje sredstva iz Zelenog fonda lokalnim samoupravama za pošumljavanje.
Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava. On je rekao da je i prostornoplanskim dokumentima predviđeno da Srbija poveća procenat pošumljenosti sa sadašnjih oko 31 posto na 42 posto, a da je nedopustivo da AP Vojvodina ima još uvek oko 6,2 posto teritorije pod šumom, iako je planirano da se ona poveća na oko 12 posto. Uprkos zalaganjima nadležnih preduzeća i preduzetim merama, mora se raditi brže, naglasio je Ristić, jer pošumljavanje nije samo sebi cilj, već uspostavljanje stabilnih šumskih ekosistema. On je istakao da je zbog prisutnih devastirajućih procesa u Srbiji neophodno staviti pod strogu kontrolu područja koja su u režimu zaštite.
Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, Planovi u razvijanju u oblasti zaštite životne sredine, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima.