Šampinjoni su saprofitne gljive sa izraženim zahtevima za lako pristupačnom organskom materijom. Uspešna zaštita od bolesti i štetočina se veoma teško postiže zbog malog broja preparata koji se koriste u tu svrhu. Veliki broj proizvođača u našoj zemlji primenuje preparate koji se ne nalaze na listi dozvoljenih za upotrebu u šampinjonima. Primena neadekvatnih i toksikološki rizičnih preparata dovodi do narušavanja zdravlja konzumenata – ljudi. Vrlo često poizvodači neadekvatne uslove za gajenje nadoknađuju nekontrolisanom primenom pesticida. Takvom primenom brže dolazi do pojave rezistentnosti mikroje organizama i insekata. Povećana doza primene ima za posledicu, pored pojave rezistentnosti, povećanje štetnih ostataka pesticida i na kraju – smanjenje zdravstvene bezbednosti hrane.
Uslovi u kojima se šampinjoni gaje (povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temeperatura) dovode do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju.
Pravilno odnegovan kompost, tj. kvalitetno izvršena pasterizacija i pakovanje predstavlja prvi korak u gajenju šampinjona. S obzirom da se proizvodnja šampinjona odvija na istom mestu od berbe do berbe (ne postoji mogućnost plodoreda) svaka infekcija koja se javi u gajilištu uvećava infekcioni potencijal i veća mogućnost propadanja proizvodnje.
Vlažna trulež
Mycogoneperniciosa – prouzrokovač vlažne truleži
Pruzrokovač Mycogone perniciosa; predstavlja najopasnije oboljenje šampinjona.
Patogen inficira mlade gljive koje se deformišu i procesom hiperplazije nastaju tumoraste tvorevine koje su prekrivene micelijom i sporama gljive. Odrasle pečurke poprimaju nepravilan loptast oblik sklerodermalnog porekla, veličine oko locm. Boja im se menja u crvenomrku sa pojavom eksudata neprijatnog mirisa koji dodatno privlači mušice.
Izvori zaraze mogu biti u neadekvatno pripremljenom kompostu, prostorijama i alatima koji se koriste, ostacima od prethodnog branja i insektima koji su vrlo često jedni od prenosilaca. Mycogone perniciosa ne podnosi temperaturu preko 55°C i baznu sredinu.
Mere zaštite su: dezinfekcija prostorija, dezinfekcija alata i odstranjivanje zaraženih šampinjona.
Suva trulež
Verticillium fungicola – prouzrokovač suve truleži
Prouzrokovač Verticillium fungicola; jednako je opasno oboljenje kao i vlažna trulež.
Ispoljavanje simptoma pre svega zavisi od razvojne faze u kojoj se gljiva nalazi tj. ako je infekcija ranija, simptomi će biti izraženiji. Na zaraženim plodonosnim telima se uočavaju tamnomrke pege nepravilnog difuznog oboda sa konidijama. Verticillium fungicola je aktivna na temperaturi preko 25°C. Skrivene zaraze često mogu biti potencijalni izvor inokuluma. Konidije se prenose vazušnom strujom, beračima i vodom za zalivanje. Neke grinje (Tyrophagus spp.) hrane se konidijama ovog patogena. Mere zaštite su iste kao i kod prethodnog patogena
Paučinasta plesan
Prouzrokovač Cladobotryum dendroides (sin. Dactylium dendroides)
Ova patogena gljiva se brzo širi u vlažnim i toplim uslovima sredine u kojima se odvija uzgajanje šampinjona. Najčešći izvori inokuluma su ostaci prethodno obranih pečuraka i neadekvatna dezinfekcija prostora i alata. Zaražene pečurke poprimaju ružičastomrke pege koje su praćene procesima truljenja i pojavom neprijatnog mirisa. Mere zaštite sastoje se od održavanja higijene uzgajališta, a interventna mera je pokrivanje zaraženog mesta papirom natopljenim etanolom i potom posipanje sa solju. Takođe se mesto zaraze može tretirati sa krečom u prahu.
Zelena plesan
Prouzrokovač Trichoderm viride, Aspergillus spp., Penicillium spp.
Pored dokazanog patogenog dejstva na šampinjone, ova gljiva se može smatrati i kompetitorom. Naseljava organsku materiju i brzo se širi. Zaražene pečurke poprimaju mrku boju, krive se i pucaju. Pojava zelene boje na mestu zaraze je jasan pokazatelj početka sporulacije patogena. Zelene plesni mogu izazvati alergijske reakcije kod berača.
Preporučuju se sledeće mere zaštite: održavanje higijene u uzgajalištu i posipanje mesta zaraze sa solju.
Pored patogenih gljiva, u proizvodnji šampinjona se susrećemo sa gljivama kompetitorima koje najčešće ispoljavaju antagonistički efekat i otežavaju proces proizvodnje. Najznačajnije od njih su:
–Karmin plesan
prouzrokovač Geotrichum sp. Razvoju ove plesni pogoduje loše provetravanje i najčešće se javlja u uglovima uzgajališta. Širi se zalivanjem i rukama berača.
–Gipsoza
prouzrokovač Scopulariopsis fimicola.
–Mrka gipsoza
prouzrokovač Papulospora byssina.
Bakterijska oboljenja najčešće prozrokuju Pseudomonas vrste, od kojih su najznačajnije:
• Pseudomonas agarici – prouzrokuje obezbojavanje pečuraka
• Pseudomonas reactans – prouzrokuje promenu boje neposredno posle branja
• Pseudomonas tolaasi – pruzrokuje produkciju enteroćelijskog toksina koji dovodi do tamnjenja pečuraka i dr.
Simptomi kod različitih bakterijskih oboljenja su uglavnom praćeni pojavom bakterijskih pega i ulegnuća na mestu infekcije.
Najbolji način prevencije pojave virusnih oboljenja jeste blagovremena i kvalitetna termička obrada komposta. Indikator pojave virusnih infekcija su ogoljena mesta i kolonizacija drugih gljiva kao što je Peziza ostracoderma.
Mere zaštite koje se preporučuju u zaštiti šampinjona od bolesti i štetočina uglavnom su preventivnog karaktera. Posebnu pažnju treba obratiti na higijenu prostora u kojoj se obavlja proizvodnja tj. pravovremeno i kvalitetno obaviti mere dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije. Preparati koji se koriste kod nas u tu svrhu su najčešće neregistrovani i njihova primena smatra se kršenjem zakona.
U zemljama Evropske unije postoje mnogobrojni preparati koji su našli primenu u zaštiti šampinjona i ništa drugo nam ne preostaje, nego da se nadamo da će naš zakonodavni sistem omogućiti legalnu primenu i distibuciju ekotoksikološki prihvatljivijih preparata i tako doprineti proizvodnji zdravstveno bezbednije hrane.