U očuvanju kulturne baštine jednog naroda veliku ulogu igraju društva ili udruženja građana. Često puta su žene glavni i jedini nosioci organizacije i aktivnosti istih Jedno takvo već 20 godine uspešno radi u Vrnjačkoj Banji .Članice Udruženja žena Zlatne niti, svoje običaje i tradiciju čuvaju i promovišu u svakoj prilici i na svakom mestu.
Stari zanati su odraz identiteta i opstanka svakog naroda i nešto po čemu ga ljudi u svetu vide i prepoznaju. Vreme pokazuje da ono što je gotovo zaboravljeno može i te kako da se preokrene u nešto sveže, novo i traženo. Tome svedoči misija udruženja žena ,,Zaltne niti,, iz Vrnjačke Banje koje izrađuju tradicionalne rukotvorine. Neke su od detinjstva zanale veštinu tkanja, neke da pustuju vunu, vezu, rade keramiku i sve ono što čini stare zanate i dalje vrednim. Njih je pre 20 godina okupila jedna Sremica koja sticajem okolnosti postanje njihova meštanka.
,, Ove žene ovde sve vredne, znaju da štrikaju i heklaju, ali rado bi da nauče i nešto novo. Neka tehnika, na primer tkanje, može da dovede do otvaranja preduzetničke radnje, tako da ima mogućnosti i načina da se živi od toga.Imali smo nekoliko radionica na temu tkanja, od dvadesetak polaznica, njih nekoliko je kupilo razboj i sada izrađuje savršene odevne predmete, prostirke, ponjave. Rade ono što kupci traže. Uvek imamo nove ideje i pokušavamo da ih sprovedemo u delo, kroz semester, učestvovanje na mnogim maifestacijama, gde naše članice na kraju mogu da ostavre neki prihod od toga. Ovaj posao je viđen pretežno kao ženski, kao kućna radinost, i to su nekada radile žene pretežno tokom zime, kada nema toliko posla u polju i van domaćinstva. Na taj način su za domaćinstvo obezbeđivale i opremu za enterijer i odevanje za članove porodice, a sa druge strane ako uspeju da nešto od toga prodaju.Krenule smo sa tom idejom ali prvenstveno da očuvamo naš identitet, našu tradiciju, naše rukotvorine. Mislim da naš narod nije ni svestan koliko smo bogati, kakvu tradiciju imamo.,, započinje svoju priču Svetlana Trifunovic,predsednica Udruženja Zlatne niti
Po njenim rečima dolaskom novih tehnologija i društvenih mreža taj posao je olakšan. Na žalost naše rukotvorine su više cenjene od stranaca ili naših ljudi iz dijaspore, nego na domaćem terenu.
,, Sticajem okolnosti nedavno me je pronašla poznanica koja živi u Australiji. Ratna dešavanja devedesetih su nas razdvojila ali evo sada njena želja, da za unučiće uradimo narodnu nošnju nas je spojila. Naši ljudi koji žive u inostranstvu žele da imaju deo Srbije, deo predaka. Nedavno je jedan stariji bračni par tražio vezene peškire za ukop. Mladi na žalost ne znaju vrednost ovih predmeta, nekima čak ne znaju ni upotrebu, čemu su služili. Svaki od ovih predmeta ima svoju priču u našoj kulturnoj baštini u nekom običaju. Mi smo još uvek tu da održimo čas.!,, nastavlja Svetlana
Od stotinak članica udruženja najviše je onih u nekoj srednjoj ili poznoj dobi, koje su nezaposlene ili u penziji i koje kroz ovakve aktivnosti vide priliku da sebi stvore izvor prihoda. Za Nadu iz Trstenika novo životno i poslovno poglavlje je počelo odlaskom u penziju najpre na kursu za tkanje da bi danas usavršila i pistovanje vune od koje pravi figure i likove, nakit, uskršnja jaja.
,, Naravno da sam znala šta je razboj. U selu svaka spremnija kuća je imala razboj, na njemu se radili ćilimi, krpare, peškiri, devojačka sprema. Bile su neke škole tkanja i veza i tako sam bez obaveza krenula na kurs, savladal i zaljubila se u tkanje.Pazite može od toga da se živi ukoliko bi bilo dovoljno porudžbina, ali ovi predmeti imaju svoju vrednosti to ne mogu svi da plate. Ja sam u penziji i imam dovoljno slobodnog vremena da mogu da radim ali ipak za jedan recimo tkani šal treba dan ipo dobrog rada. U međuvremenu sam ovladala i tehnikom pustovane vune, tako da pravim male figure, nakit pa čak i likove.Imala sam narudžinu da napravim likove nekih predsednika Trampa, Vučića, Putina. Najpopularnija su ipak ova usršnja jaja. I zante nije samo ovo hobi ili posao. Kroz ovo udruženje sam stekla nove prijatelje, obišla neke gradove i mesta van Srbije jer smo prisutni na mnogim manifestacijama zahvaljujući našim rukotvorinama ali i Cecinoj upornosti da budemo svuda.,,kaže Nada Gračner
Ohrabruje da sve više mlađih žena odlučuje se da se profesionalno posveti izradi rukotvorina, a one su važne jer imaju više smisla za marketing, dizajn i biznis. i da osnuju svoje preduzetničke radnje, i da to bude njihov kanal za plasman proizvoda.Ćerka i majka Crnoglavac već umaju brend srećna ovčica a njihovi odevni predmeti stigli su do kupaca širom sveta. Neverovatni i savršeni dizajni su spajani na svili tilu ili direktno na vuni.
,,Vi ste upoznali moju ćerku i motiv je bio da njoj obezbedim budućnost. Pokušali smo da spojimo lepo i korisno. Ona je završila primenjenu umetnost, odsek vajarstvo i negde osnov je potekao iz umetnosti. Poslednjih godina pustovana vuna je sve popularnija kao poso, ali kvalitet određuje dalju sudbinu ovih proizvoda. Mi se zaista trudimo da naši dezeni budu specifišni preopznatljivi, da koristimo isključivo originalne materijale. Znači da to bude specifična svila iz Uzebekistana, da naša vuna bude australijska. Trudimo se da kroz kvalitet tog materjala sa kojim radimo dostignemo nivo atraktivnog dizajna kako ovde tako i u svetu. Ne mogu da kažem da od ovoga ne može da se živi jer se ovim poslom bavimo već 5 godina, ali očekujem da će za jedno 2-3 godine to moći da bude njen pravi posao. Ove zime su bili najtraženiji šalovi ali smo prodali i nekoliko kaputa.,, priča Ljubica
Mnoge od njih su na takav način videle priliku da povežu staž i ostvare pravo na penziju. Generalno, one nemaju mnogo prilika da u sredinama u kojima žive, u unutrašnjosti, nađu posao, naročito ne takav koji bi mogle da usklade sa velikim brojem porodičnih obaveza koje imaju u svom domaćinstvu, tako da im je ova vrsta zanimanja izlaz i dodatno je od pomoći što one to jako dobro poznaju, vole da rade, i u tome se osećaju dobro i sigurno. Od udruženja i hobija do posla put može biti kratak. Snežana je kao prosvetni radnik htela da pomogne sinu u izradi keramike i umesto dečijeg sna slučajno je ostvarila svoj.
,, Zaista se desilo slučajno. Polako smo učili a ja sam se odmah zaljubila u keramiku. Bilo je tu uspona i padova, Trebalo je savladati tehniku rada, pečenja. Ali je zaista lepo. Ovaj posao smiruje, jer tempo života je zaista depresivan i treba usporiti i da iza sebe imaš nešto što je opipljivo rukom. Da jednostavno prija a nama prija. Ovo mi je trenutno i posao i veliko mi je zadovoljstvo kada vidim da su moji predmeti nekome sa kafom uz buđenje, nekima krasi zid, terase, prozor.Nikada ne možete napraviti isti predmet ma koliko se trudili, prosto je nemoguće. Da može da se živi, pristojno.,, sa osmehom nam govori Snežana Pribaković
Još jedna porodična priča vezana je Zoricu Ćosić. Ona je ćerkinu dimlomu i znanje tehnologa spojila sa svojim umešnim marketingom. Svoje ideje su pretvorile u biznis zdravlja u obluku zdravstvene i estetske kozmetike.
,,Počelo je sa ćerkinim znajem i mojim angažovanjem. Ovaj posao može biti isplativ i ne težimo velikoj industriji. Radimo male količine po narudžini koja se mahom odvija putem mreža ili na sajmovima. Najvažnije je imati prirodne i zdrave sirovine od proverenih dobavljača. Za higijenu, zdravlje i lepotu treba birati kvalitet i kada govorim o sirovii i kada govorim o proizvodu. Treba biti obazriv i pri kupovini proizvoda, jer recimo nije svakom licu prijatna svaka krema. Treba prepoznati i ubediti kupca da jedan proizvod nije preporučljiv svima. To poverenje se teško stiče, ali sada je divno. Nas već prepoznaju, veruju i to je najvažnije. Naravno da taj put nije bio ni malo lak ali se na kraju isplati.,, kaže sagovornica
Po oceni Cece, osnivača ovog zlatnog udruženja koje se bavi i humanitarnim radom preko 40 godina, poruka je više nego jasna.Ona kaže da se u poslednjih godinu dana posebno radi na tome da ovo postane i primarno zanimanje nekome, kao i da imaju odličnu saradnju sa turističkom organizacijom koji se trude da im pomognu da učestvuju u najrazličitijim događajima.Ako stvaralaštvo ne živi svakodnevno, prema rečima predsednice, ono će pasti u zaborav.
,, Moja porodica se oduvek bavila rukotvorinama koje su za nas duhovno zadovoljstvo. Izuzetno mi je drago kada vidim da narod čuva svoje korene i tradiciju,treba da čuvamo ta znanja dok imamo one koji mogu da ih prenesu. Za mene svaki od ovih predmeta ima svoju emotivnu I porodičnu vrednost. Podseća me na moje pretke, moju majku, tetku, svekrvu od kojih sam mnogo toga naučila. Bogu hvala imam kome da prenesem stečeno znaje
Nema odmora za vredne žene iz Vrnjačke Banje, članice udruženja Zlatne niti. One ne samo da tkaju, pletu, vezu i prave kulinarske specijalitete tokom cele godine, već stižu nekoliko puta mesečno da predstave svoje radove na manifestacijama širom Srbije, ali i da ugoste stotine ljubiteljki ručnog rada svakog aprila u svojoj Banji.Ovog proleća, njihova manifestacija Sabor narodnog stvaralaštva, prela i posela održava se po 20. put, u Hotelu ,,Cepter,, u Vrnjačkoj Banji
,, Dočekivale smo učesnice iz cele bivše Jugoslavije,iz Pariza, predstavnike Ambasade Palestine. Gosti su nam bili i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina. Mi ne radimo iz interesa nego iz zadovoljstva, a kada tako radite, onda vremenom dođe i zarada. Važno je da se međusobno razumemo. A razumemo se dobro jer na našoj manifestacii bude svake godine blizu 150 izlagača. To nešto govori, tako da ih I ove godine očekujemo velikog srca i raširenih ruku,, zaključuje Ceca
Svaka je na svoj način kao i ostale članice udruženja su dale doprinos njihovoj zajedničkoj, nadahnutoj, lepoj i poslovnoj ideji da čuvajući svoju trdiciju, neguju naš identitet i obezbeđuju egzistenciju. Samo da im poželimo na mnogaja ljeta. S. C.