Mi spremili krave, a Kinezi nam zabili nož u leđa

Epi­de­mi­ja afrič­ke svinj­ske ku­ge de­set­ko­va­la je svinj­ski fond u Ki­ni i na­pra­vi­la ne­sta­ši­ce svi­nje­ti­ne na ki­ne­skom tr­ži­štu pa su Ki­ne­zi, kao naj­ve­ći svet­ski pro­iz­vo­đači svinj­skog me­sa, sa­da pri­mo­ra­ni na uvoz. Zbog po­mo­ra svi­nja iz­voz svinj­skog me­sa iz EU u Ki­nu sko­čio je 25,9 pro­ce­na­ta u pr­va tri me­se­ca 2019. go­di­ne u od­no­su na isti pe­riod lane.

Isto­vre­me­no, pro­seč­na ce­na svinj­skog me­sa u Evrop­skoj uni­ji po­ra­sla je 21,9 odsto u od­no­su na pro­šlu go­di­nu, pri če­mu je na­gli skok za­beležen od po­čet­ka mar­ta.

Mi spremili krave, a Kinezi nam zabili nož u leđa.

Svi mrze Vučića i Nedimovića: Čak su se i Kinezi urotili protiv njih. Kakvi su nam to prijatelji. Umesto da im pocrkaju krave, Kinezi pustili da im skapavaju svinje pa moraju da ih uvoze iz Evrope i sveta. Ej bre. Kinezima pocrkaše svinje i to od afričke kuge. I to je kao slučajno. Kao nema nikave veze s Boškom, Đilasom i ženom Vuka Jeremića koja je glavni diler droge i svinjske kuge na celom svetu.

Kako te Kineze ne zadesi na primer afrička kuga krava. Mi krava imamo a svinja nam usfalilo. Kako da  izvozimo ono što nemamo, to jest svinje. S druge strane, krava imamo ko salate, jer smo se pripremili da s njima osvojimo vaskoliko svetsko tržište od Kine i Rusije do Turske.

Nedimović i Vučić sedam godina spremali i spremili genijalni plan o izvozu goveda, a Kinezi tako. Hoće svinjetinu i to milione tona. Ima ih mnogo, a vole čvrke i slaninicu.  Nije to u u redu. Zbog srpske strategije razvoja stočarstva.  Nisu krivi Vučić i Nedimović što su krenuli u govedarstvo.  Svinje se u Srbiji nikad nisu gajile nešto naročioto, a mi pojma nemamo kako to da radimo.

Već petsto godina svinje niko u Srbiji i ne gaji.  Nismo znali ni da navodnjavamo kako reče Vučić pa je morao da dovede Arape da nas uče. Kad je čuo da Kinezi kubure sa svinjetinom i kad su ga saradnici obevestili da naši đaci prvaci o svinjarstvu pojma nemaju, hteo je opet da pozove Arape. Međutim, pošto on sve radi uz prave i proverene informacije, genijalac keramičar na čelu BIE, nakon specijalne operacije i sadejstva s Vulinovim genralštabom, dostavio je informacije da i Arapima fale  stučnjaci za tu granu stočarstva. Muke su imali al su saznali.

Pa kako smo onda mogli da razvijamo svinjarstvo. Samo neprijatelji su mogli i da savetuju da se u Srbiji zabrani vakcinacija protiv svinjske kuge i omogući da stotine hiljada srpskih domaćinstava počnu tov svinja. Koje, da ponovimo, u srpskim selima nikada nisu gajene,već isključivo goveda. S druge strane, govedarstvo nam je oduvek bilo najbolje u Evropi. Čak je i knez Miloš izvozio goveda, a ne svinje. Zbog toga su  nam danas valjda u poljoprivredi glavni volovi.

Bilo kako bilo, slavili su Nedimović i SNS kompanija pre par meseci izvoz   govedine u Tursku kao da su osvojili Ameriku, a kada smo u sred njihove ekstaze upozorili da su na pogrešnom putu i oni i naša poljoprivreda s njima, doživeli smo salve uvreda u komentarima botova i kvazistručnjaka. Upozorili smo da nema puno pameti da naši građani dva puta plaćaju izvoz u Tursku – jednom kroz subvencije, a drugi put kroz drastičan skok cena govedine u našim mesarama. Nije vredelo. Slušali smo uvrede i hvalospeve o najvećim otkupnim cenama u istoriji Srbije i vasione.

I šta bi. Fijasko. Sad izvoz u Tursku moramo da plaćamo triput. Turci se prave blesavi, izvoz govedine stoji, a neko tu zajebanciju mora da plati. Pa n ravno država iz budžeta kroz interventni otklup. Mada bi to Nedimović trebao da kešira iz svog džepa, a da mu pripomognu oni koji su mu dozvolili da se igra i stočare gura u nesigurni posao. Seljacio novce moraju da dobiju a ceh da plate Vučić i Nedimović, a ne cela Srbija.

Ne da moramo da plaćamo izvoz, ne da je govedina preskupa u Srbiji već sad moramo da idemo i u interventni otkup, jer kako su Turci pustili bescarinski izvoz tako su ga lako i zaboravili. A Nedimovića ni briga nije. On vodi politiku tako što kaže da su njenu tamo neki njegovi seljaci jednom rekli da je to pametno. Briga njega što je jedina šansa za naše stočarstvo ustvari svinjarstvo. Ima on neke druge interese, a njih moramo da plaćamo ne dva puta već sad tri puta.

Alo bre. (Ne znam ni kako da ih nazovem ni kakav epitet da im uputim). Ako ćete stočarstvo, onda je svinjarstvo jedina nada. Od kneza Miloša pa naovamo.

Milovan Lukić