Podaci govore i da je broj mlečnih grla na sadašnjoj evidenciji svega 190 hiljada. Mleka nema jer se delom uzjugunila i mlečna industrija.Da srpska mlekarska industrija propada govori i podatak da je za dve godine ugašeno 4.000 registrovanih gazdinstava. Dok proizvođači grcaju, potrošači i pored ograničene cene mleka kupuju beli napitak skuplje u odnosu na mnoge evropske zemlje.
Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco kaže da je veliki broj ljudi ostao bez posla u mlekarskoj proizvodnji, jer se u ta ugašena gazdinstva računaju domaćinstva gde je uključeno više ljudi.
“Kada je reč o proizvodnji mleka njih je manje, jer su za dve godine mnogi prestali da se bave ovim poslom, i prodavali krave. Razlozi su visoka cena hrane za stoku i niske cene mleka”, navodi Keco.
On dodaje da je država davala 20.000 dinara stimulacija po grlu, koje nije moralo da bude umatičeno i da je subvencije dobijalo oko 156.000 proizvođača, ali je sada taj broj skoro prepolovljen.
“Mlečna proizvodnja se teško obnavlja, upropašćena je zbog mlečne industrije i nedostatka zakona o mleku. Apsurd je da mi imamo zakon o vinu, ali nemamo zakon o mleku. Niske otkupne cene traju godinama. Premija je sad 15 dinara za litar mleka, ali otkupljivači mleka sad smatraju da je to razlika koju njima država nadoknađuje između troškova proizvodnje i otkupne cene, ali to je netačno. Veća je proizvodna cena od nadoknade koju dobijaju mlekari”, ističe Keco.
Takođe, mleko proizvođačima nije plaćeno ni za treći kvartal ove godine, a mi se već nalazimo u četvrtom.Država je sada počela i da uvozi mleko, jer nema dovoljno proizvođača a očigledno nema ni sredstava za namirenje farmera.
Prema njegovim procenama mleko će se i dalje uvoziti, ali opada i potrošnja jer ljudi ne mogu da kupuju kao pre zbog cena koje su rekordno visoke.
“Očekujem velika kolebanja i oscilacije kako u cenama tako i u snabdevanju mlekom. Situacija je sada takva da je prosek mleka po kravi povećan, a ukupan broj grla smanjen. Prosek mlečnosti ranijih godina je bio oko 4.000 litara, a rentabilnim se smatra oko 6.000 litara. Sad imamo veći prosek, ali je ukupno manje i krava i mleka. To je jedna nezahvalna situacija, a država nema alate sem premija da učestvuje u rešavanju problema”, ocenjuje Čedomir Keco.
Mi smo, sugeriše sagovornik jedina zemlja kojoj stočarstvo propada, a nemamo upravu za stočarstvo.
,,Stočarstvo sada učestvuje sa 26 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a smatra se rentabilnom poljoprivredom ona u kojoj stočarstvo učestvuje sa 40 odsto u poljoprivrednoj proizvodnji”, kaže Keco i predlaže da se ljudi vrate u mlekarstvo, jer će biti nestašice na nivou EU, a domaći proizvođači imaju kvalitetno mleko.
Cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto masnoće, koju je Vlada Srbije zamrzla – poslednji put na nivo od 128,99 dinara – sada je, posle „odmrzavanja“ – znatno veća. Litar košta i po 160, 170 dinara, pa čak i preko 200 dinara u zavisnosti od proizvođača. Trgovinske rafove istovremeno je preplavilo mleko iz uvoza – iz Češke i Poljske.
Tokom prošle godine u Srbiju je uvezeno 3.249 tona mleka u prahu. Za osam meseci ove godine, količina uvezenog mleka u prahu se više nego udvostručila – na 7.077 tona.
Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra. Kada je reč o običnom mleku, mesečno smo uvozili količine neznatno manje nego godinu pre, za šta smo od januara do kraja avgusta dali 17,7 miliona evra.
Svinjarstvo takođe odumire
Nema preciznih podataka za koliko je smanjen broj odgajivača svinja, ali je sasvim jasno da se ni ovoj grani stočarstva ne piše dobro. Predsednik Udruženja SPAS Zoran Milićević, kaže da se već mesecima prepisuju sa resorom, kabinetima ali da nisu dobili nikakav odgovor. Poslednji zvaničan sastanak doneo je samo benefit za proizvođače suncokreta, svi ostali čekaju zaostale subvencije.
,, Kada je svinjrstvo u pitanju ,razlozi smanjene proizvodnje su uvoz prasadi, visoke cene hrane, kao i niske prodajne cene mesa od prošle godine. Oni koji jednom odustanu od farmi, koji stave katanac na ta vrata više se ne vraćaju.,, zaključuje Milićević
Subvencije kasne
U kraljevačkom kraju stočari se mesecima žale da subvencije kasne. Papire nam pokazuje i Dragoljub Lazović.
,,Mleko je isplaćeno samo za prvi kvartal. Subvencije za krave su 25 hiljada ali ni one noisu isplaćene da ne pominjem da deo tih para ide matičnoj službi, veterinarima. Predali smo dokumentaciju i na konkurs povrćaja na ovu rotacionu kosačicu. Od maja nismo dobili nikakav odgovor. Za svinje takođe nema nikakvih davanja.,, kaže ovaj stočar i voćar
Sveukupnoj mučnoj situaciji treba dodati i to da je povećan broj malih manufaktura koje prerađuju mleko u sir, kajmak i ostale kiselo mlečne proizvode, ali oni nisu ni blizu količinskog rešenja enigme nestašice srpskog mleka, koga ipak ima na rafovima drugih država u okruženju.
Ljupka Janić ima svoju malu preradu, jer je kaže bilo isplativije uložiti u objekat nego rasprodati grla, koja sa cenom mleka nisu mogla da pokriju svoju samoodrživost.
,, Za ovaj preradni kapacitet dovoljno je naših desetak krava, mada otkupljujemo od još nekolicine malih farmi koji imaju dve do pet krava. Mislim da će biti sve manje farmi. Mi prvi da nismo krenuli sa preradom, farma ne bi opstala. Mi imamo i farmu i preradu i apsolutno razumem zašto je ljudima neisplativo. Svi imuti su otišli cenovno za preko 100 odsto dok je cena mleka ispod nivoa održivosti. Subvencije ljudima kasne. Sve to će se i dalje odražavati na proizvodnju mleka,, kaže ova mlada preduzetnica i poljoprivrednica. S.C.