(Phyllocoptes gracillis)
Grinja lista maline spada u grupu eriofidnih grinja. Ekonomski je značajna štetočina koja svojom ishrano nanose velike štete u malinjacima.
Prezimljava u stadijumu ženke u pupoljcima između ljuspastih listića, u pazuhu pupoljaka iz kojih će se razviti jednogodišnji izdanci, u ožiljcima nastalim opadanjem lišća i u blizini lisnih i cvetnih pupoljaka. Aktiviraju se pri temperaturi od 11oC, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje razvijenih listova na dvogodišnjim izdancima, a kada se ovi listovi potpuno razviju, migriraju na listove jednogodišnjih izdanaka, što se dešava polovinom jula.
Kada srednja dnevna temperatura dostigne 25°S počinju sa polaganjem jaja. Jedna ženka položi i do 80 jaja tokom jednog meseca. Životni ciklus ove štetočine, od jajeta do odrasle jedinke, može da traje 7 do 14 dana.Na veća rastojanja prenose se vetrom i insektima.
Simptomi se uočavaju na lišću, u vidu svetlozelenih do žutih mrlja, koje se šire na veći deo površine lista. Pri jačem napadu, karakteristično je podizanje lica lista u vidu mehurova i gubljenje maljavosti na naličju lista. Simptomi se često mešaju sa simptomima izazvanim virusima. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani. Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića.
Prolećnim orezivanjem se smanjuje broj prezimelih jedinki. Optimalan rok za hemijske tretmane je period od završetka migracije prezimljujućih ženki na mlade listove dvogodišnjih izdanaka do pred cvetanje (druga polovina aprila do polovine maja). Povećanju brojnosti ove grinje doprinosi i upotreba preparata koji suzbijaju njene predatore (najznačajniji je Phytoseuis macrophilis).
Veoma je važno suzbijanje zimskog imaga pre nego što započne proces polaganja jaja. U periodu kretanja vegetacije treba izvršiti pregled rodnih pupoljaka iz predhodne sezone na prisustvo ove grinje.
Za suzbijanje odraslih jedinki eriofidne grinje maline preporučije se primena nekog od sledećih registrovanih akaricida na bazi:
abamektina (ABASTATE EW – 0,075 %, KRAFT 1,8 EW – 0,075-0,1%, VERTIMEC 018 EC – 0,5-0,75 l/ha), spirodiklofena (ENVIDOR – 0,4-0,6 l/ha).
Prisustvo larvi i imaga se mora proveravati monitoringom, koji se sprovodi do kraja vegetacije i ukoliko se registruje prisustvo pokretnih formi, zasade zaštititi primenom registrovanih akaricida. Jelena Grbić, dipl. ing. zaštite bilja