Povučen Prostorni plan područja posebne namene za projekat Jadar – šta dalje?

Posted in Pravo na vodu

Dva meseca pošto su građani krenuli u blokade puteva, protiveći se iskopavanju litijuma od strane rudnika Rio Tinto u dolini reke Jadar, Vlada Republike Srbije donela je odluku o povlačenju Prostornog plana područja posebne namene za ovaj projekat. Da li to znači kraj briga za stanovnike Gornjih Nedeljica, ali i zaštitara životne sredine, i koji su naredni koraci?

Diksusiju o ovim i drugim važnim ekološkim pitanjima u Srbiji poveli su prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u penziji Zoran Stevanović, Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu i organizacije za političku ekologiju Polekol, Jovan Rajić iz insituta RERI i Dušan Filipović ispred Podrinjskog anti-korupcijskog tima, na tribini „Zbogom RIO TINTO!? I šta dalje?“ koju je organizovao Ekološki ustanak.

Na početku, učesnici tribine, koju su zainteresovani mogli pratiti i onlajn, su izneli zajednički stav da je učinjena značajna stvar, ali da nema mesta za opuštanje.

• Ovo je pokazalo jedno novo lice Srbije, jedan senzibilitet, jedno javno biće koje govori svim nosiocima vlasti  da više niko ne može da se igra sa brigom ljudi za životnu sredinu – naveo je Ratko Ristić.

Ristić ističe i značaj sinergije i okupljanja pojedinaca oko jednog svima važnog motiva.

• Ta društvena vertikala, to nepodeljeno mišljenje da treba da sačuvamo naš prostor, našu zemlju i ono što nam jedino daje šansu da maštamo o boljoj budućnosti i dostojanstvenom životu je kvalitetna životna sredina.

Profesor Stevanović naglašava da je takođe reč o velikoj i dragocenoj pobedi, ali i o jednom koraku u nečemu što nas tek čeka.

• Razmotrio sam šta su posledice ukidanja uredbe. Uvek sam rezervisan i uvek pomislim pod kojim su uslovima pristali da to urade. Treba dobro razmisliti o sledećim koracima.

Dušan Filipović dodaje da stvari za ljude nastanjene na području Jadra nisu ni blizu kraja, da popuštanja nema, iako se pomak dogodio.

• Sve ono što se događalo u prethodne dve godine, a što sam ja kao neko ko je zastupao lokalno stanovništvo video, govori u prilog činjenici da treba da budemo oprezni. Nadam se da nam neće trebati opet dve godine borbe da ponovo nešto dobijemo.

U budućnosti nam treba jasno definisanje ekologije kao javne politike i definisanje „crvenih linija“ koje se ne smeju preći, dodaje on.

Zaštita životne sredine nije institucionalno nikada zaživela u Srbiji kako je to neophodno.

• Srbija je godinama lutala, nekritički usvajala zakonska i strateška rešenja. 2008. smo imali preko 100 različitih sektorskih strategija i planova. Nakon gašenja Ministarstva zaštite životne sredine, Fonda za zaštitu životne sredine i Agencije za hemikalije 2012. godine situacija se samo pogoršala. Danas živimo posledice tih odluka, istakla je Žaklina Živković.

Kada je reč o posledicama i saniranju štete koja je već naneta ovom kraju, profesor Stevanović ističe kako postoji problem u nedostatku kontinuiteta podataka po pitanju monitoringa.

• Problem monitoringa su Srbiji je enroman u svakom pogledu. Kad su podzemne vode u pitanju samo 20 posto naših izvorišta podzemnih voda ima kontinulani monitoring, a nama je monitoring osnova za sve.

Ristić pojašnjava da je Srbija jedna od siromašnijih zemalja u regionu po pitanju površinskih i podzemnih voda, te da treba taj resurs naročiti štiti, kao pretpostavku opstanka.

•  Kada se planiraju stvari, treba voditi računa da li je to javni interes tj. interes većine građana ove zemlje ili je vešto provučen neki partikulrani ili lukrativni interes. Mi moramo da se postavimo kao zemlja koja ima samopoštovanje, i onda nam se neće dešavati da nas gledaju kao teritoriju koju treba iskoristiti.

Pored stavljanja privatnog interesa ispred javnog, spornim je istaknut i odnos koji država ima prema kompanijama kada pričamo o poštovanju propisa.

• Problem je taj što je država, kao neko ko treba da čuva javni interes i javni poredak, saučesnik investitorima koji ne žele da poštuju propise. I od čega onda zavisimo? Zavisimo od korporativne kulture kompanija koje u zemlju dolaze i toga da li će da poštuju propise ili neće – navodi Jovan Rajić.

Dodaje i da je sada upravo trenutak da se napravi jedna šira društvena debata u koju će biti uključena i struka.

U tom kontekstu Živković je predložila da isticanje zahteva za vraćanje Nacrta Prostornog plana Republike Srbije na ponovno pisanje, zbog proceduralnih i sadržinskih manjkavosti.

• Mi apsolutno podržavamo zahteve i nastojanja SEOS-a ali ne smemo zaboraviti ni sve ostale ekološke probleme širom Srbije. Svi rudnici o kojima pričamo sada, ali ne samo oni već i smanjivanje zaštite prirode, nove termoelektrane, mnogi štetni projekti za narednih 15 godina predviđeni su ovim Nacrtom. On bi po Zakonu o planskom sistemu morao da se oslanja na Plan razvoja Srbije, koji ne postoji već se zasniva na fantomskom investicionom planu Srbija 2025. koji nikada nije usvojen kao zvanični dokument Republike Srbije. To je nedopustivo, rekla je ona.

Na pitanje kako dugoročno rešiti problem uništavanja životne sredine u Srbiji, Filipović je najavio da će Udurženje „Ne damo Jadar“ zahtevati zabrani rudarenje litijuma i bora.

• Zbog tog snishodljivog i podaničkog odnosa koji država ima prema kompanijama, s jedne strane, kao i zbog neaktivnosti i nereda državnih organa, zbog toga što sudovi ne rade svoj posao i nedelotovornih pravnih lekova, udruženja „Ne damo Jadar“ i „Podrinjski antikorupcijski tim“ će u narednom periodu kao rešenje zagovarati zabranu rudarenja litujuma i bora na teritoriji Republike Srbije.

U kontekstu zabrane ekpsloatacije litijuma, Žaklina Živković objašanjava da je ovde reč o pohlepi, a ne o zelenoj tranziciji koja nam je potrebna.

• Moramo kao društvo i planeta da se zabrinemo i pobrinemo za vodna dobra, i u tom smislu nama je prioritet očuvanje vode. Ova količina rudaranja nas brine u smislu ugrožavanja vodnih dobara. U Srbiji danas već sa postojećim stanjem milion ljudi nema čistu pijaću vodu. Zato ćemo u narednom periodu izaći sa predlogom zakonskih izmena i izmena javnih politika koji će osigurati svim građanima Republike Srbije pijaću vodu na neprofitnom osnovi – ističe ona.

Na kraju, profesor Ristić upozorava da je Srbija mala zemlja koja ne možemo i ne treba da dopušta „luksuz“ da bude zagađenja. Živković je zaključila da postoji još puno problema i da aktivisti neće odustati.

• Jesmo srećni zbog jučerašnje odluke, ali bih na kraju volela da poručim da drugi deo izjave predsednice Vlade da su se time svi ekološki zahtevi ispunili apsolutno ne stoji. Imamo jako puno zahteva i jako puno probelma. Ne zaboravljamo nijedan i ne odustajemo ni od jednog. 

Snimak cele tribine pogledajte ovde.