Krajnje je vreme da počnemo da obeležavamo proizvode od A do D koji troše više ili manje energije. Nijedan proizvod se neće sklanjati sa tržišta, ali će samo ostati jasne oznake za sve potrošače da znaju šta kupuju. Tako stimulišemo kupce da se okrenu onim proizvodima koji su energetski efikasni, ali i proizvođače da na tržište krenu da stavljaju upravo ovakve proizvode, rekla je potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na skupu povodom početka kampanje „Okreni na zeleno“.
Ova kampanja promoviše deklarisanje proizvoda sa ciljem uštede energije i očuvanja životne sredine, a realizuje se u saradnji Republike Srbije i Evropske unije (EU).
Govoreći o energetskoj efikasnosti, ministarka Mihajlović se osvrnula na subvencije za zamenu stolarije i ugradnju solarnih panela, dodajući da se efikasnost ne odnosi samo na to, već da podrazumeva i sve proizvode koje koristimo u svakodnevnom životu u domaćinstvu ili privredi.
„Naše su procene da je Srbija u stanju da u roku od dve do tri godine smanji potrošnju električne i toplotne energije koja je tako visoka“, istakla je Mihajlović dodajući da je eko dizajn jedan od načina koji će omogućiti postizanje ovog cilja.
Na tom putu, dodala je, neophodno je da se transformiše industrijski proces kako bi dobijeni proizvodi zaista garantovali umanjenu potrošnju toplotne i električne energije. Takođe je istakla i da je ova tema važna bez obzira na to što je Srbija trenutno pogođena energetskom krizom.
Prisutnima se obratio i vođa tima projekta u Srbiji Bernard Gindro koji je rekao da je, pored projekata koji se odnose na izolaciju i zamenu stolarije, kao i zabranu plasiranja na tržište energetskih neefikasnih proizvoda, prioritet projekta „EU za energetsko označavanje i eko dizajn proizvoda“ da unapredi energetsku efikasnost, ali i motiviše potrošače da kupuju energetski efikasne proizvode.
„Projekat je započet u septembru 2019. godine i on podržava primenu svih uredbi Vlade u domenu energetske efikasnosti, podizanje kapaciteta nadzora tržišta, testiranja i verifikacije energetske efikasnosti proizvoda, kao i veliku kampanju podizanja svesti usmerenu na promenu ponašanja potrošača, prodavaca, distributera, uvoznika i proizvođača“, rekao je Gindro.
On je ocenio da su domaćinstva veći potrošači energije od transporta i industrije, zbog čega je važno da se menjaju navike građana prilikom kupovine bele tehnike, čime se ostvaruju ciljevi Zelenog sporazuma EU.
Šef odseka za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini smatra da Zeleni sporazum predstavlja podršku građanima Srbije u daljem razvoju zemlje.
„Za Srbiju je došao trenutak kada treba da napravi prekretnicu ka boljoj energetskoj efikasnosti i boljem životu za sve. Otvaranje Klastera 4, uključujući poglavlje o energetici, otvara nova polja za unapređenje i za razvoj na planu efikasnosti i energije uopšte. Otvaranje Klastera 4 je pohvala Srbiji za sve što je uradila do sada i predstavlja nastavak razvoja i pomoći iz EU“, rekao je Bertolini.
On je naveo i da je cilj svega toga unapređenje energetske efikasnosti i velika ulaganja EU koja su ovde planirana u budućnosti radi smanjenja zagađenja, upotrebe uglja i prelaska na obnovljive izvore energije.
Na skupu su izneti i podaci koji su prikupljeni ispitivanjem stanovništva, prema kojima čak 77 odsto ispitanika zna šta je energetska efikasnost, 66 odsto njih razume oznake na električnim uređajima koje koristi, dok je 68 odsto građana reklo da zna da je uređaj efikasniji ukoliko je obeležen zelenom bojom. Zajedničko za sve ispitanike jeste da znaju važnost označavanja proizvoda i da bi se opredelili za one koji su efikasniji i koji bi im pravili manje troškove.
Ipak, najveći deo ispitanika smatra da njihov angažman u okviru ove teme može u maloj meri da podigne energetsku efikasnost, a samo jedna četvrtina se izjasnila da njihovo domaćinstvo može u velikoj meri da doprinese energetskoj efikasnosti.
Kada je reč o starosnoj strukturi, najstariji sugrađani i mladi su se izjasnili da ne mogu da utiču na povećanje energetske efikasnosti, što je bilo značajno kreatorima kampanje kako bi upravo ove grupe bile u fokusu.
Kampanja je, u osnovi, podeljena na dva segmenta – upućena je ka potrošačima, ali i prodavcima koji predstavljaju bitnu kariku u ovom lancu, a emitovaće se u više od 70 medija u Srbiji na svim platformama jer je cilj dospeti do svih ciljnih grupa.
Inače, energetske oznake će sadržati pojednostavljenu skalu energetskih razreda od tamno zelene A za energetski najefikasniji uređaj koji doprinosi smanjenju emisije ugljen-dioksida i smanjenju potrošnje energije, do crvene D, a primenjivaće se na beloj tehnici – zamrzivačima, frižiderima, mašinama za veš, mašinama za sudove, televizorima, sijalicama…
Očekuje se da će rezultat reforme biti značajne uštede na računima i ušteda resursa u domaćinstvu, a put do svega počinje – od početka. Kako su ranije u razgovoru za Biznis.rs rekli angažovani na ovom projektu, eko dizajn je jedan od temeljnih koncepata modela cirkularne ekonomije koji predviđa da se proizvodi projektuju na način koji će omogućiti da im se maksimalno produži životni vek.
„Eko dizajn se odnosi na sve faze životnog ciklusa proizvoda: od vađenja sirovine iz prirode, proizvodnje materijala i komponenata proizvoda, preko njegovog korišćenja i održavanja, do tretmana na kraju životnog veka, ponovne upotrebe, demontaže, upotrebe za energiju i konačnog odlaganja“, rekli su naši sagovornici.
A da smo na korak od ovakvog stanja stvari potvrđuje i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji je usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije u aprilu ove godine, a prema kojem se proizvođači električnih aparata za domaćinstva obavezuju na poštovanje minimalnih zahteva koji se odnose na eko-dizajn proizvoda.
„Еko dizajn je uključivanje aspekata životne sredine u projektovanje i konstrukciju proizvoda koji utiču na potrošnju energije, radi poboljšanja učinka proizvoda na životnu sredinu tokom njegovog celokupnog životnog ciklusa“, navodi se u Zakonu.
Takođe je navedeno i da će, ukoliko se ne poštuju pravila o eko-oznakama, odnosno ukoliko se na tržištu ipak nađu proizvodi koji ne zadovoljavaju jasne kriterijume, njihov prodavac biti novčano kažnjen u iznosu od 500.000 do milion dinara. / Biznis.rs /