Visina i kvalitet prinosa, rokovi prispevanja kao i klimatski uslovi u kojima će se biljke razvijati u toku svoje vegetacije zavise od vremena setve.
Rotkvice, spanać, neke sorte salate formiraće u uslovima dugog dana i viših temperatura cvetonosno stablo umesto jestivog dela, što je posledica zakasnele setve.
Kasna setva graška umanjiće prinos zrna , jer će se faza cvetanja odvijati u uslovima visokih temperatura koje otežavaju oplodnju i zametanje. Na osnovu ovih primera može se zaključiti da je neophodno vreme setve odrediti tako da se pojedinim fazama vegetacije omogući odvijajnje u najpovoljnijim uslovima sredine.
U zavisnosti od vremena setve postoje sledeći rokovi: prolećna, letnja, jesenja i predzimska setva.
Setvom biljaka otpornih na hladnoću ( mrkva, peršun, luk, grašak, spanać i dr.) započinje rana prolećna setva koja se završava setvom termofilnih vrsta ( boranija, krastavac, bostan…).
Letnja setva se obavlja tokom letnjih meseci, a u našim klimatskim uslovima moguća je samo ukoliko se može obezbediti redovno navodnjavanje.
Jesenja setva se obavlja u septembru i oktobru izborom biljaka koje su otporne na niske temperature.
Predzimska setva se obavlja neposredno pred nastupanje mrazeva. Uspešno se primenjuje kod peršuna, mrkve, luka, graška uz povećavanje setvene norme za oko 30 % kako bi se nadoknadio deo semena i klica koji će uginuti tokom zime. / Jovana Knežević, dipl.ing. ratarstva, PSSS Kraljevo