Više od 250 miliona evra prihoda od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta vlasti su u periodu od 2014. do 2024. godine nenamenski potrošile, uglavnom za budžetske potrebe koje nemaju nikakve veze sa očuvanjem i uređenjem zemljišta. Ova praksa ukazuje na sistemsko zanemarivanje sektora poljoprivrede i dugoročno nosi ozbiljne posledice, pokazalo je istraživanje Ekološkog centra Stanište.
Vlasti „krpe“ budžete umesto da ulažu u očuvanje zemljišta
U poslednjih 11 godina, 30 milijardi dinara (252 miliona evra) prihoda od zakupa i promene namene poljoprivrednog zemljišta potrošeno je nenamenski. Iako Zakon o poljoprivrednom zemljištu nalaže namensko trošenje tih sredstava na mere zaštite i očuvanja, vlasti na svim nivoima – od lokalnih do republičkih – koriste ih za druge budžetske potrebe.
Republika Srbija prednjači u nenamenskoj potrošnji
Od ukupno 24 milijarde dinara prihoda, Republika je samo šestinu – 4 milijarde – uložila u propisane mere. Ostatak, 20 milijardi (168 miliona evra), nenamenski je preusmeren. Od 2016. godine, kada su zakonske izmene ukinule obavezu namenskog trošenja, planirana i realna ulaganja opadaju iz godine u godinu.
Diskriminacija zakupaca u Vojvodini
Iako čak 87–93% prihoda dolazi iz zakupa zemljišta u AP Vojvodini, republički programi se primenjuju isključivo u centralnoj Srbiji. Tako zakupci u Vojvodini faktički finansiraju projekte koji se sprovode van njihove teritorije, a ne dobijaju nazad proporcionalne investicije.
Pokrajinski budžet – racionalnije upravljanje
Od 2014. do danas, AP Vojvodina je prihodovala 19,1 milijardu dinara, a uložila 18 milijardi. Iako postoje oscilacije, čak pet godina su rashodi bili veći od prihoda. Najviše se troši na navodnjavanje, plastenike i uređenje atarskih puteva, dok su mere zaštite i očuvanja zemljišta u padu.
Gradovi i opštine – 74 miliona evra potrošeno nenamenski
U 40 od 45 opština u Vojvodini rashodi su manji od prihoda. Gradovi poput Sombora, Plandišta i Zrenjanina izdvajaju se po milionskim iznosima nenamenskog trošenja. Samo pet opština trošilo je striktno namenski.
Poljoprivreda-Tabela-1-Prihodi-i-rashodi-2014-2024-svi-nivoi
Ograničen broj mera, bez efekata i evaluacije
Najviše sredstava ulaže se u navodnjavanje i atarske puteve, ali bez jasnih podataka o stanju infrastrukture i rezultatima tih ulaganja. Nedostatak javno dostupnih podataka onemogućava transparentno planiranje i kontrolu potrošnje.
Preporuke za rešavanje problema:
- Izmena zakona: Vratiti zakonsku obavezu namenskog trošenja sredstava od zakupa i promene namene zemljišta.
- Transparentnost: Uvesti obavezno objavljivanje godišnjih izveštaja o realizaciji programa na lokalnom nivou.
- Racionalna raspodela prihoda: Predložiti promenu odnosa raspodele – 50% prihoda budžetu AP Vojvodine, a 10% Republici.
- Građanski nadzor: Aktivirati udruženja i medije u kontroli javne potrošnje.
- Baze podataka: Formirati i redovno ažurirati baze podataka o stanju poljoprivrednog zemljišta i efektima ulaganja.
Pravna nedoumica ili svesno preusmeravanje?
Iako Zakon o poljoprivrednom zemljištu propisuje namensko korišćenje sredstava, od 2016. Zakon o budžetskom sistemu omogućava njihovu prenamenu. Vlasti to koriste kao osnov za sistematsko trošenje novca mimo zakonske namene, uz obrazloženje da sredstva mogu biti korišćena u druge svrhe ako su sve potrebe sektora zadovoljene – što gotovo nikada nije slučaj.
Nenamensko trošenje ekoloških naknada – šira slika istog problema
Ista praksa postoji i kod ekoloških naknada – više od 700 miliona evra nenamenski je potrošeno od 2010. godine. Promene zakona su samo formalno legalizovale već prisutnu praksu, a suštinski se ne ulaže dovoljno u poboljšanje kvaliteta životne sredine, niti u otklanjanje posledica zagađenja. S. Kuprešanin