Klimatske promene i degradacija životne sredine, uz prateće zdravstvene i socio-ekonomske probleme, na globalnom nivou su ocenjene kao egzistencijalna pretnja. Evropa je, da bi prevazišla ove izazove, krajem 2019. godine donela novu strategiju razvoja – Evropski zeleni plan (European Green Deal), koja sadrži skup politika i obavezujućih mera sa ciljem da Evropa postane klimatski neutralna do 2050. godine.
Ekološka tranzicija za Evropu će uključiti i zemlje iz okruženja. Evropska komisija je u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan u oktobru 2020. godine donela smernice za sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan (Green Agenda for Western Balkan), koje, kao i u Evropskom zelenom planu, definišu aktivnosti u pet ključnih oblasti:
– klimatske akcije (dekarbonizacija i prelazak na obnovljive izvore energije, energetska efikasnost i održivi transport)
– cirkularna ekonomija (efikasna upotreba resursa i održiva proizvodnja, upravljanje otpadom i reciklaža)
– biodiverzitet (zaštita i obnavljanje prirodnog bogatstva regiona)
– borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemljišta
– održivi prehrambeni sistemi i ruralna područja
Za svaku od pet pomenutih oblasti smernice donose najvažnije inicijative i predlog mogućih mera koje će zajednički usvojiti EU i svaka zemlja partner Zapadnog Balkana. Na regionalnom nivou, posebna pažnja će biti posvećena ruralnim područjima i sektoru poljoprivrede, s obzirom na to da se zemlje Zapadnog Balkana i dalje suočavaju sa brojnim izazovima. Ulaganja u održivu poljoprivredu i usklađivanje sa EU standardima istovremeno mogu imati pozitivan uticaj i na ostale oblasti koje pokriva Zelena agenda.
Pretpristupna pomoć EU, a posebno instrument podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD) može se koristiti kao pomoć ekonomijama regiona u reformi i restrukturiranju njihovih poljoprivredno – prehrambenih sektora i dostizanju standarda EU o bezbednosti hrane i dobrobiti životinja, kako bi mogle da se takmiče na zajedničkom tržištu po pristupanju EU. Takođe, IPARD mere omogućavaju ruralnim zajednicama da iskoriste prednosti cirkularne ekonomije, koja podrazumeva efikasnu upotrebu resursa, smanjenje otpada i ponovno korišćenje sirovina. Na taj način će se ruralne ekonomije regiona učiniti otpornijim na potencijalne uticaje klimatskih promena, a ruralna područja živopisnijim za građane Zapadnog Balkana, atraktivnijim za investicije i turizam.
U tom smislu, Evropska komisija podstiče zemlje Zapadnog Balkana da koriste postojeće IPARD programe i da i dalje podstiču modernizaciju fizičkih dobara u poljoprivredno- prehrambenom sektoru, ekonomsku diverzifikaciju, bolju ruralnu infrastrukturu, širenje područja pod organskom proizvodnjom i primenu programa LEADER. Održiva poljoprivreda i proizvodnja hrane treba da budu suština IPARD programa, tako da u narednom periodu treba uložiti dodatne napore u ostvarenju zadatih ciljeva i posebno dati podršku kratkim lancima snabdevanja i zajedničkim investicijama.
Na samitu Zapadnog Balkana, održanom u Sofiji 10. novembra 2020. godine, lideri Zapadnog Balkana su se složili da u potpunosti prihvate Zelenu agendu i izrazili posvećenost u sprovođenju aktivnosti u svih pet ključnih oblasti.
Izvor: IPARD na dlanu, MPŠV, br.7-Okt/Nov 2020
Zorica Zdravković, savetodavac za agroekonomiju