Stočarstvo Tehnologije

Dozvoljen nivo aflatoksina u mleku ostaje isti

Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, usvojenim još prošle godine, predviđeno je da se od 1. decembra dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na tržištu Srbije spusti sa trenutnih 0,25 na maksimalnih 0,05 mikrograma po litru, koliko je u Evropskoj uniji. Ipak, u Službenom glasniku od 18. novembra objavljen je Pravilnik kojim je izmenjen prethodno usvojeni dokument i kojim se vraćanje granice ove materije na evropski maksimalni nivo odlaže za godinu dana – do 1. decembra 2023. godine. Novi pravilnik stupio je na snagu dan nakon objavljivanja.

Aflatoksin u mleko stiže prvenstveno preko kukuruza, koji se koristi za proizvodnju stočne hrane, a stvara ga buđ. Zato je jedno od rešenja koje stručnjaci navode omogućavanje adekvatnog sušenja kukuruza pre skladištenja.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco kaže za Biznis.rs da država može da donese odluku o količini, odnosno kvalitetu proizvoda, do one granice do koje ta popustljivost ne ugrožava zdravlje građana.

„To je logično ukoliko nemamo materiju za kvalitetniju proizvodnju. Ako sada imamo kukuruz koji se koristi u ishrani, a količina aflatoksina se zdravstveno uklapa u standarde, onda je logična odluka države da ne bi ostala bez proizvodnje. Sve drugo nije prihvatljivo bez obzira na to koliku ekonomsku štetu imamo, jer je u pitanju zdravlje pre svega najmlađih – dece“, obrazložio je naš sagovornik.

On smatra da je država ovu odluku verovatno donela zbog izuzetnih poteškoća koje proizvođači ove godine imaju u proizvodnji kukuruza.

„Bila je velika suša i u pojedinim regionima javio se aflatoksin. Kontrola ulazaka kukuruza na skladištenje nije svuda bila ista, niti je moguće izvršiti tretman na brzinu, kako bi se ova materija eliminisala. Država je sada praktično reagovala prema uslovima koje imaju proizvođači stočne hrane i korisnici kukuruza kao osnovne sirovine, jer oni ne mogu postići drugačiji kvalitet u ovom trenutku“, naglasio je Keco.

Ipak, ovakva odluka mogla bi da utiče na izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, pošto je Agencija za hranu i veterinu Severne Makedonije već u petak povukla sa tržišta jedan jogurt srpskog proizvođača.

„Vraćanje isporuke znači da se proizvod nije uklopio u standarde države u koju je otišao. Mi inače nemamo mnogo izvoznika, pa nas nemogućnost izvoza u pojedine zemlje ne pogađa posebno„, ocenio je naš sagovornik.

Prilika da država pooštri kontrolu kukuruza

Adekvatno sušenje kukuruza i drugih žitarica moglo bi da bude jedno od rešenja za eliminisanje pojave aflatoksina. Tako Čedomir Keco smatra da je sada ključno da li Srbija može da razvije veću kontrolu na ovu materiju nego što sada postoji u domaćoj proizvodnji.

„To je neophodno kako se ne bi potkrale stvari pod izgovorom da se sačuva ekonomija – da se pušta pokvaren kukuruz u preradu i da se onda dobijaju mleko ili meso sa toksinima. Ovo je povod da država pooštri kontrolu u domaćem prometu“, naglasio je naš sagovornik.

Keco je podvukao da do ovoga nije došlo zbog neodgovornosti ratara.

„Tu jednostavno nije bila moguća zaštita i sada je sve na skladištarima. Neke stvari su mogle da budu sprečene, ali je pitanje koliko bismo onda imali kukuruza bez oštećenja“, smatra Keco.

Nema dobrog mleka bez adekvatnog skladištenja žitarica

Predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski kaže za Biznis.rs da je pomenuti pravilnik na snazi već oko četiri do pet godina, i da svake godine u ovom periodu ističe, a Vlada Srbije ga produžuje.

„Da skladištari kukuruz skladište na adekvatan način i da svoja skladišta adekvatno čiste i tretiraju, onda bi i mlekari verovatno imali daleko manji rizik od nastajanja aflatoksina. Dokle god je stočna hrana problem, kukuruz pre svega, nama će biti problem da proizvodimo mleko bez aflatoksina“, kaže naša sagovornica, ali i napominje da, prema njenim saznanjima, „ne postoji nijedna studija koja je dokazala negativan uticaj aflatoksina na ljude“.

Evropska unija se, kako ističe, ogradila od uvoza lošeg kukuruza i ostalih žitarica u kojima može da nastane aflatoksin. Bugarski smatra da je to pametna odluka, iako većina država članica EU nema problem sa aflatoksinom.

„Ovo prolongiranje roka za smanjenje dozvoljenog nivoa aflatoksina u Srbiji uticaće na proizvođače i potrošače isto kao i do sada. Ukoliko proizvođači stočne hrane poštuju pravilnike biće sve u redu i neće rasti nivoi aflatoksina. Takođe, ako raste nivo aflatoksina mlekare i mlečni proizvođači takvo mleko neće otkupljivati. Najveći problem su skladištari. Ako se država pozabavi njima i načinom na koji skladište komponente, biće daleko bolja situacija“, zaključila je Sanja Bugarski.

Stručni Savet za bezbednost hrane je prateći modele predviđanja pojave aflatoksina u narednom periodu, trenutnu klimatsku situaciju i stanje na poljima kukuruza, a vodeći računa o zdravlju ljudi i životinja, doneo odluku da postojeći maksimalno dozvoljeni nivo aflatoksina M1 od 0,25 μg/kg, ostane na snazi do 30. novembra 2023. godine.

Tokom niza godina, proizvođači i prerađivači mleka, fitosanitarna i veterinarska inspekcija su preduzimali mere u cilju smanjenja uzroka pojave aflatoksina, najpre u kukuruzu, a zatim posledično u hrani za životinje i mleku, te se nivo ovog kontaminenta smanjivao svake godine. Prateći trendove, rezultate ispitivanja kukuruza, hrane za životinje i sirovog mleka, a u stalnoj komunikaciji sa službama Ministarstva zdravlja, postepeno se i zakonski uvodi oštriji kriterijum za aflatoksin, pa je trenutna važeća vrednost 0,25 μg/kg.

S obzirom da je Republika Srbija u procesu usaglašavanja sa EU standardima, kako bi se razmotrilo pitanje da li postaviti kao važeći kriterijum EU ili do određenog vremena produžiti navedeni kriterijum u Pravilniku, prilikom donošenja odluke o ostajanju na snazi propisanog nivoa aflatoksina, razmatrani su rezultati brojnih domaćih i evropskih ispitivanja, navodi se u saopštenju ministarstva.

Maksimalno dozvoljene količine aflatoksina M1 u sirovom mleku od 30. novembra 2022. godine ostaju po starom, odnosno iznose 0,25 μg/kg. EU standard od 0,050 μg/kg nije i svetski, te se procenjuje da 2/3 svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,50 μg/kg (između ostalih i SAD, Kina, Japan, Indija…) I sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima.

Snižavanje nivo aflatoksina korišćenjem zeolita

Preduzima se pojačana kontrola kukuruza, hrane za životinje i mleka, a sirovinske službe mlekara su počele sa podelom absorbenata (zeolit) kao dodatak ishrani krava, a u cilju snižavanja nivoa aflatoksina.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *