U SRBIJI je 2020. navodnjavan 52.441 hektar, što je za 11,9 odsto više nego u 2019. godini. Ipak, procenat oranica koje “ne zavise” od kiše i dalje je izuzetno nizak, tek nekoliko procenata.
Do pre tri godine, on je iznosio svega tri odsto. Situacija se, međutim, lagano menja, otkako je počela izgradnja sistema za navodnjavanje sredstvima iz Abu Dabi fonda. Gradi se 14 sistema, od kojih je 11 u Vojvodini.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimvić rekao je da ima priličnog pomaka kada je reč o navodnjavanju. On je naglasio da je i ovo jedan od sistemskih problema koje niko nije rešavao više od 40 godina.
– Za samo tri godine je ostvareno mnogo dobrih rezultata – kazao je Nedimović.
– Samo u prvoj fazi je pokriveno oko 49.000 hektara, a u drugoj, koja se trenutno sprovodi, sređujemo još 40.000 hektara. Ove godine očekujemo početak još osam novih projekata.
ZEMLjA BEZ HUMUSA
STRUČNjACI u Srbiji upozoravaju, da će navodnjavanje bez stajnjaka, plodnu zemlju dovesti do propasti. Istraživanja su pokazala da je na našim njivama manje od tri odsto humusa, što drastično utiče na njenu plodnost.
Ukoliko ne bude dodavano stajsko đubrivo, zemlja će potpuno biti “isprana”. Sa sistemima za navodnjavanje, bez stajnjaka, za 30 godina u Vojvodini ćemo imati pustinju, a ne plodnu crnicu, jer će voda sve sprati.
Podaci Republičnog zavoda za statistiku pokazuju da je za prošlogodišnje navodnjavanje upotrebljeno 2,1 odsto više vode nego u protekloj godini. Najviše vode se crpelo sa vodotoka, gotovo 93,2 odsto. Preostale količine zahvatane su iz podzemnih voda, jezera i akumulacija. Zvanični podaci govore i da najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama imaju oranice i bašte, sa 91,7 odsto. Za njima slede voćnjaci sa pet odsto i ostale poljoprivredne površine sa 3,3 odsto.
– Najzastupljeniji tip navodnjavanja lane je bio orošavanjem – podaci su RZS. – Od ukupne površine, orošavanjem se navodnjavalo 92,5 odsto, kapanjem 7,3, a površinski svega 0,2.
Inače, kako bi što pre rešili ovaj gorući problem, resorno ministarstvo, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, realizuje zajednički projekat izrade nacionalne strategije navodnjavanja. U okviru Programa će EBRD finansirati izgradnju infrastrukture za navodnjavanje u tri opštine centralne Srbije i Vojvodine u ukupnoj vrednosti od 30 miliona evra sa čijom realizacijom će se započeti tokom ove godine.
On je komentarišući saradnju Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa naučno-istraživačkim Institutom „Biosens“ iz Novog Sada, koja se, kako je rekao meri u milionima dinara, upitao resornog ministra Branislava Nedimovića „da li je napravio isto tako plodonosni plan subvencija pred prolećnu setvu koja je na pragu“.
„U 2020. godini, koja je uprkos bajkovitim tvrdnjama Nedimovića bila teška za paore, Institutu je Pokrajinski sekretarijat dodelio 10 miliona dinara, u svrhu nastavka procesa digitalizacije, dok su subvencije po hektaru iznosile 5.200 dinara“, kazao je Bulatović u saopštenju.
Dodao je da paori u Srbiji nemaju mogućnost korišćenja „plavog“ dizela kao što je to slučaj u zemljama okruženja i da ne postoje garantovane otkupne cene žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, ali je, kako je naveo, „utaban put digitalizaciji srpskog sela koje umire, što je samo jedan u nizu apsurda“. J. Subin 08. 02. 2021. Foto Tanjug