Uncategorized

Toplotni udari proređuju malinjake

Piše: dr Aleksandar Leposavić

Viša prosečna temperatura vazduha u februaru i martu dovela je do akumulacije efektivnih temperatura iznad 5°C, što doprinosi znatno ranijem kretanju vegetacije svih voćarskih kultura, nego što je uobičajeno u našim agroekološkim uslovima. Takođe, visoke temperature, praćene niskom relativnom vlažnošću vazduha u periodu mart – maj uslovile su ubrzani protok i skraćenje trajanja fenofaza razvića voća. Najkritičnija fenofaza u ciklusu razvoja voća – cvetanje – time je znatno pomerena unapred, čime se štete od prolećnih mrazeva umnogome uvećavaju. Tako je u 2017. godini u nekim proizvodnim regionima u potpunosti izostao rod jagodastog voća zbog izmrzavanja cvetova i tek zametnutih plodova. Ranije cvetanje posebno velike štete nanosi proizvođačima jagode.

Poslednjih godina, sve češće štete zasadima maline i drugog jagodastog voća nanose ekstremno visoke temperature (iznad 35°C) tokom letnjih meseci, pri čemu biljke različito reaguju na temperaturni stres. Stres uzrokovan visokim temperaturama, utiče na promenu metabolizma cele biljke, a slučaju da ekstremne temperature potraju i aklimatizacija nije moguća, ćelije i tkiva biljke umiru, a lišće, cvet i plod opadaju, što u krajnjem ishodu može dovesti i do umiranja čitave biljke (programirano umiranje ćelije).

Sve češće teške godine

Najizraženija pojava štetnog dejstva ekstremno visokih temperatura u zasadima jagodastog voća u Republici Srbiji desila se 2012, 2015, 2017. i 2020. godine. Pored direktnog uticaja na prinos i kvalitet plodova voća u tim godinama, štetno dejstvo ogledalo se i u slabijem kondicionom stanju biljaka i lošijoj pripremljenosti za zimu, masovnoj pojavi grinja i slično.

Primera radi, toplotni udari u našem najznačajnijem proizvodnom regionu gajenja maline – ariljskom malinogorju, koji najčešće nastaju sredinom berbe, u pojedinim godinama utiču na smanjenje prinosa maline i do 30%. Nasuprot tome, ova godina je za malinare bila izuzetno nepovoljna zbog toplog februara i niskih temperatura tokom marta i aprila. To je uticalo na masovnu pojavu šarenila u proizvodnim zasadima, usporenog kretanja ili odsustva kretanja pupoljaka i slabijeg rasta plodonosnih mladara.

Ovi, ali i drugi problemi s kojima se proizvođači voća u našoj zemlji suočavaju, moraju se u budućnosti rešavati primenom kompleksnih mera koje će za cilj imati očuvanje postojeće, ali i unapređenje buduće proizvodnje. Navedene mere se pre svega odnose na izbor odgovarajuće lokacije i pripremu zemljišta, odabir novijih i otpornijih sorti, korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, primenu savremenih agrotehničkih i pomotehničkih mera i korišćenje zaštitnih struktura.

Dovoljno vode i pojačano đubrenje

Posebno je važno obezbeđenje dovoljnih količina kvalitetne vode za zalivanje.

Navodnjavanje voćnjaka treba da se izvede na pravi način, odnosno, u skladu sa standardima sistema koji je na raspolaganju. Količina i norma zalivanja zavise od voćne vrste, proizvodnog područja, kao i svake mikrolokacije na kojoj se zasad nalazi. Ne sme se dozvoliti da se zemljište isuši pa početi zalivanje, već ga treba stalno održavati umereno vlažnim.

Korisno je i pojačano đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, uz redovnu kontrolu proizvodne vrednosti zemljišta. Prilikom toga treba koristiti kvalitetna organska đubriva jer ona značajno utiču na vodno-vazdušne karakteristike zemljišta i na smanjenje negativnog uticaja vremenskih uslova. Tako pravilno primenjen stajnjak predstavlja jedan od preduslova za postizanje visokih i stabilnih prinosa.

Nema hleba bez motike

Mnogi se pitaju vredi li ulagati u nama egzotične vrste ili se treba držati proverenih vrsta, poput malina. Po ovom pitanju treba biti veoma obazriv i bez detaljne analize opravdanosti investiranja u proizvodnju novih vrsta i sorti voća ne ulaziti po svaku cenu. Podsetio bih na to da prema broju prevarenih proizvođača novim vidovima proizvodnje u zemljama okruženja, Srbija zauzima neslavno prvo mesto. Mnogi se više i ne sećaju zapuštenih farmi puževa, kojih je na teritoriji naše zemlje bilo više od 1.500. Sledeća kampanja u koju su naši, najčešće, novopečeni proizvođači poverovali, bila je vertikalni sistem gajenja jagode. Ređali su se nojevi, činčile, brusnice, a u veoma dugom periodu svi skupa bili smo izloženi neviđenoj promotivnoj kampanji pozitivnog uticaja korišćenja aronije na zdravlje ljudi. Uz sve ovo, poseban akcenat je stavljan na lakoću gajenja ove biljke i nemali finansijski efekat, ostvariv već u prvim godinama posle sadnje.

Osim lepo pripremljenih prezentacija i solidne zarade promotera u svim pobrojanim kampanjama, skoro da i ne postoji proizvođač koji je osetio blagodeti „lake” zarade, bez mnogo napora i truda.

Mreže štite i od ožegotina

Umanjenje štetnog efekta vremenskih nepogoda u zasadima jagodastog voća može se ostvariti i upotrebom protivgradnih mreža s odgovarajućim fotoselektivnim efektom. One prave hlad i tako snižavaju temperaturu u voćnjaku, sprečavaju pojavu ožegotina na listovima i plodovima, ali su i prepreka najezdi insekata.

U prethodnim godinama u našoj zemlji postojala je tendencija povećanja proizvodnje voća u različitim vidovima zaštićenog i poluzaštićenog prostora. Najviše su u tom smislu svoje zasade štitili visokožbunaste borovnice, jagode i maline. Srećna okolnost je i da naše Ministarstvo poljoprivrede, ali i lokalne samouprave daju značajne subvencije za protivgradne sisteme, kao i sisteme za navodnjavanje ostvaruju značajne subvencije. Nažalost, trend podizanja protivgradnih sistema u zasadima maline u poslednje tri – četiri godine u silaznoj je putanji.

Situacija u našim zasadima jagodastog voća u našoj zemlji je prilično šarenolika, i to je posledica dešavanja u prethodnim godinama. Izuzev u zasadima borovnice, kod drugih voćnih vrsta iz ove grupe voća u glavnim proizvodnim područjima ne može se očekivati stabilizacija prinosa. Tome u prilog idu i prilično nestabilni vremenski uslovi, povećano prisustvo i intenzitet pojave pojedinih bolesti i štetočina s kojima se naši proizvođači ne baš uspešno bore.

Nove sorte za novo vreme

U pogledu primene sredstava zaštite, naši proizvođači i izvoznici se pridržavaju propisanih sredstava i dozvoljenih sadržaja aktivnih supstanci tržišta na koje se plodovi izvoze. Pri tome su ograničenja i zabrane iz godine u godinu sve rigoroznije i to je jedan od razloga zbog kojeg proizvođači i otkupljivači moraju imati korektniji kooperantski odnos jer u slučaju pojave nedozvoljenih sredstava u plodovima izvezenim na neko tržište, štetu trpe svi. Takođe, ovo je razlog i većeg prisustva struke i rigoroznije kontrole primene zaštitnih sredstava i hemije u zasadima naših proizvođača.

Kako bismo unapredili proizvodnju i plasman jagodastog voća, potrebno je raditi na smanjenju negativnog dejstva vremenskih činilaca, uvođenju što boljeg sadnog materijala, odabirom boljih klonova od postojećih. Takođe, važno je raditi na stvaranju novih sorti za različite vidove upotrebe.

Srbija treba da iskoristi veliki potencijal koji ima, promovišući u svetu svoje proizvode. A, da bi se to ostvarilo, protrebno je da se posveti ozbiljna pažnja bezbednosti ovog voća, posebno norovirusima, hepatitisu i sadržaju pesticida, jer se najveći broj proizvoda od maline koristi u ishrani dece i osoba narušenog zdravlja.

Organska proizvodnja strogo po propisima

Definicija organske, ekološke ili biološke poljoprivrede je da je to sveobuhvatni sistem proizvodnje sirovine u praksi ekološkog upravljanja, čiji je glavni cilj postizanje održive produktivnosti, zasnovane na očuvanju i oporavku prirodnih resursa prema onome što je utvrđeno u propisima. Organski proizvodi su sve traženiji, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Ranijih godina u našoj zemlji nije postojala značajna razlika u ceni između plodova proizvedenih u konvencionalnoj i organskoj proizvodnji, i to je bilo prilično destimulišuće za proizvođače. Sada je sasvim drugačija situacija i zbog povećane tražnje organskih proizvoda, sve je veći broj proizvođača u našoj zemlji koji se odlučuju na ovakav vid proizvodnje. Savet za one koji se dvoume jeste da pre odluke o zasnivanju zasada po organskom principu potraže pomoć kvalifikovanih voćara i agronoma, a sve u cilju otklanjanja nedoumica i kasnijih eventualnih razočarenja. Takođe, preporuka onima koji su već zasnovali svoje proizvodnju po ovom principu jeste da se strogo pridržavaju propisa, jer su ne samo kod nas, već i u svetu zabeleženi brojni prekršaji i upotrebe nedozvoljenih sredstava u organskoj proizvodnji, čime se nanosi velika šteta i stvara nepoverenje na sve brže rastućem tržištu ovakvih proizvoda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *