Drugi pišu Stočarstvo

Sledeće godine nestašica i više cene junećeg mesa

Juneće meso u Srbiji košta od 1.200 do 1.300 dinara za kilogram, a jedan od razloga ovako visoke cene, osim inflacije, jeste i mali broj domaćih proizvođača koji se godinama sve više smanjuje.

Prema rečima predsednika Udruženja Agroprofit Čedomira Keca, očekuje se velika nestašica junećeg mesa, naročito sledeće godine, ali se baš zato isplati baviti se uzgajanjem jer su otkupne cene visoke i postoji potražnja. Međutim, kada je reč o stanju u Srbiji, sagovornik smatra da situacija nije obećavajuća, s obzirom na to da se sa nekadašnjih 14.000 gazdinstava broj odgajivača smanjio na 9.600.

“Sada je broj grla, odnosno broj junadi u tovu, u odnosu na broj odgajivača u proseku šest grla po farmi. Većinu ponude čine male, takozvane socijalne farme, čije postojanje nije opravdano ekonomski niti njihovi vlasnici vode računa koliko košta taj tov, već proizvode junad za sezonu, pred prolećnu setvu. Tada prodaju recimo 4-5 bikova. To su oblici pomoćnog finansiranja, što često utiče na cenu kvalitetne junadi. Mali proizvođači prodaju samo da bi prodali i cena bude nerealno niska, tako da su oni koji se ozbiljno bave uzgojem u problemu”, kaže Keco.

Agroanalitičar Branislav Gulan ocenjuje da je stočarstvo u Srbiji na marginama svih ekonomskih planova države.

“U prilog mojoj tvrdnji govori i činjenica da stočarstvo u BDP-u agrara Srbije učestvuje se samo 29 odsto. U svetu, sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Ovakva politika dovela je do toga da su mesare pune uvoznog mesa, a domaćeg ima samo nakon pokolja svinja kada se to radi zbog protesta, jer više nemamo povećanje proizvodnje u ovoj oblasti. Ona po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku godišnje opada po dva do tri odsto”, ističe Gulan.

Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco kaže da, kada bi država odmah počela sa određenim promenama u agraru, potpuni efekti bi se videli za tri godine.

“Zbog špekulativnog ponašanja klanične industrije, nakupaca u stočarstvu, a pogovoto u svinjarstvu i tovnom govredarstvu, mi smo sa stočarstvom kao udelom u poljoprivrednoj proizvodnji pali ispod 30 odsto, što je donja granica da se država ne proglasi siromašnom i nedovoljno razvijenom u agraru”, ističe Keco i dodaje da na jednoj strani imamo velika ulaganja u mehanizaciju i priču o bogatim kompanijama u izvozu, a kada se posmatra sve u celini beleži se veliki pad.

Da je država ipak krenula sa promenama u agrarnoj politici govori i najava ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelene Tanasković da će poljoprivrednicima koji se bave stočarskom proizvodnjom biti uručeno 525 ugovora za realizaciju projekata ukupne vrednosti 20 miliona evra. Resorno ministarstvo obezbedilo je bespovratna sredstva za poljoprivrednike u visini od 50 odsto ukupnog iznosa investicija, odnosno deset miliona evra.

U delatnosti „uzgoj goveda i bivola“ u Srbiji je registrovana 51 firma i četiri preduzetnika. Ukupni prihodi ovog sektora nisu se značajno menjali u protekle tri godine, pa su išli od tri milijarde dinara u 2019. (3.001.725.000), preko 3.783.801.000 dinara u 2020. godini, da bi prošle godine dostigli 3.484.655.000 dinara.

Preduzeća koja se bave uzgojem goveda i bivola
Ime preduzećaUkupni prihodi (2021)Dobit (2021)
DOO PET MB AGRAR SUBOTIŠTE1,221,613,000266,941,000
STOČAR L.S.B. D.O.O. UB1,713,104,00089,225,000
BALKAN ANGUS DOO KRALJEVO12,437,0006,510,000
PRVI TOV doo VALJEVO57,305,0002,798,000
ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA VALJEVO, VALJEVO196,799,0001,270,000
Seccom Agrar d.o.o. Šabac63,802,0001,200,000
LAZAR I MARKO 202123,657,000677,000
PRIVREDNO DRUŠTVO TUĆINAC DOO DUČIĆ12,606,000611,000
Zadruga Stočar 2017 Čačak4,977,000409,000
MDSS BREEDERS DOO DONJI KATUN – VARVARIN62,914,000299,000
PETROVIĆ KOVAČICE48,386,000179,000
ANGUS DEI1,640,000176,000
Poljoprivredna zadruga Rtanjska Dolina Sokobanja2,426,000174,000
Zemljoradnička zadruga TODO HOLA Novi Karlovci6,824,000109,000
Opšta zemljoradnička zadruga FARMA TURS ORGANIKA Dobri Do4,281,00050,000
DOO ANIČIĆA DOBRO Aljinovići19,127,00049,000
AGRONID DOO BEOGRAD2,861,00033,000
AGROCENTAR ARSIĆ DOO Bačina5,807,00027,000
SREMSKE ŽENE3,0002,000
GARD AGRAR 0215,0001,000
 *svi iznosi su u dinarima

Po dobiti ostvarenoj u 2021. godini, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, izdvaja se preduzeće iz Subotišta – Pet Mb Agrar d.o.o. Ova firma srednje veličine postoji već 20 godina, i u privatnom je vlasništvu Biljane i Milenka Đurđevića.

Sa konstantnim rastom prihoda ovom preduzeću je rasla i dobit za poslednje tri godine. pa su tako od 2019. sa zabeleženim rezultatom poslovanja od 57.962.000 dinara došli do 266,9 miliona dinara u 2021.

U Kolubarskom okrugu po dobiti prednjači firma Stočar L.S.B. d.o.o. iz mesta Trnjaci. Ovo preduzeće se uzgojem goveda bavi skoro 30 godina, ali je prema rezultatima poslovanja velike probleme imalo baš za vreme pandemije 2020. godine kada je zabeležena dobit od samo 14.158.000 dinara. To je veliki pad u odnosu na 2019. godinu kada je rezultat iznosio 93,9 miliona dinara. Ipak prošla godina donela je boljitak, pa se tako dobit vratila na predpandemijski nivo od skoro 90 miliona dinara (89.225.000).

Preduzeće Stočar LSB d.o.o. registrovano je 1991. godine i nastalo je iz porodičnog poljoprivrednog biznisa porodice Leontijević.

Osnovna delatnost preduzeća je poljoprivreda, odnosno stočarstvo i proizvodnja mesa. Proizvodnja se sastoji većim delom od tova junadi, a nešto manjim i od tova svinja. Kroz sopstvenu klanicu i prodavnice meso direktno distribuiraju potrošačima, a takođe i kroz veleprodaju mesa i drugim mesarama i prodavnicama.

U Raškom okrugu prema dobiti prednjači mlado preduzeće, Balkan Angus d.o.o iz Kraljeva, koje se posle krizne 2020. godine, kada je imalo najveći pad u rezultatu poslovanja ostvarivši 726.000 dinara, u prošloj godini znatno popravilo zabeleživši dobit od 6.510.000 dinara.

Prihodi ovog mikro preduzeća koje se bavi stočarstvom takođe su varirali i bili najniži 2020. godine (1.595.000 dinara), da bi poslovni rezultat u prošloj bio skoro isti kao i u 2019. godini (12.437.000 prema 12.270.000 dinara).

Na tabeli najvećih dobitaša u uzgoju goveda i bivola, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, na četvrtom i petom mestu po prihodima nalaze se dve firme iz Valjeva.

Preduzeće Prvi tov d.o.o. je po veličini klasifikovano kao mikro, i u vlasništvu je porodice Stepanović. Da je kriza ostavila posledice na poslovanje ovog preduzeća pokazuju i podaci o dobiti koja je sa 25.682.000 dinara u 2019. godini trostruko smanjena na 8.838.000 dinara u 2020. i još niže u prethodnoj godini, sa rezultatom od 2.798.000 dinara.

Isti problem sa prihodima i dobiti u vreme krize imala je i Zemljoradnička zadruga iz Valjeva. Rezultati poslovanja pokazuju da je prvi pad usledio 2020. godine (1.981.000 dinara) u odnosu na 2019. kada je ukupna dobit premašila dva miliona dinara (2.219.000). Od posledica krize ova zadruga se još uvek nije oporavila, što pokazuju i rezultati poslovanja od ostvarenih 1.270.000 dinara u prethodnoj godini. Autor: Ljiljana Begović 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *