Agroekologija Drugi pišu

Siromašni od bogatih traže kompenzaciju gubitaka zbog promena klime

Pred ovogodišnji klimatski samit UN COP27 rastu tenzije jer ranjive zemlje sve glasnije traže od bogatih da plate kompenzacije za gubitke koje su klimatske promene nanele najsiromašnijim zemljama sveta.

Na skupu diplomata iz gotovo 200 zemalja koji počinje 7. novembra u Šarm el Šeiku pregovaraće se o tome kako smanjiti emisiju CO2 koja je uzrok promena klime i kako se boriti sa klimatskim posledicama, uključujući smrtonosne toplotne talase, šumske požare, rast nivoa mora i sušu.

Međutim, na skupu će verovatno jedno od dominantnih biti i pitanje „gubitka i štete“ ili zbog klimatskih promena uništenih kuća, infrastrukture i života u najsiromašnijim državama koje su najmanje doprinele globalnom zagrevanju.

Prema UN, 46 najmanje razvijenih zemalja sveta, u kojima živi 14% globalne populacije, proizvodi samo 1% godišnje svetske emisije CO2 nastale sagorevanjem fosilnog goriva.

Sa pribiližavanjem konferencije COP27, gubici zbog promena klime sve su veći, i u bogatim, i u zemljama u razvoju. Poslednjih nedelja šumski požari progutali su hektare u Maroku, Grčkoj i Kanadi, suša je opustošila italijanske vinograde a fatalne poplave pogodile su Gambiju i Kinu.

„Nas to pogađa i ukazujemo na to duže vreme. A sada su pogođene i bogate zemlje“, rekao je Salimul Huk (Saleemul Huq), savetnik Foruma klimatski ranjivih koji okuplja 55 zemalja.

Bogate zemlje, kako se navodi, nisu ispunile obećanje da sa 100 milijardi dolara godišnje do 2020. pomognu zemljama u razvoju da smanje emisiju i pripreme se za klimatske promene. Isplata gubitaka i štete bila bi dodatak na tih 100 milijardi dolara.

„Finansije znače novac. To znači staviti ruku u džep i izvaditi dolar, evro, jen i staviti na sto za žrtve klimatskih promena“, rekao je Huk.

Da li će se o finansijskoj nadoknadi zbog posledica klimatskih promena razgovarati na COP27, za sada je neizvesno jer predlog da se to pitanje uvrsti na dnevni red još nije dobio široku podršku.

To pitanje nije dodato na razgovorima pred COP27 u junu u Bonu. Razgovori o tehničkoj pomoći UN u Bonu takođe su završeni bez dogovora zbog spora oko toga kako bi se upravljalo šemom.

COP27 neće olakšati ni činjenica da bogate zemlje dolaze na skup u uslovima skoka cene energije, ekonomskih potresa zbog rata u Ukrajini i pandemije kovida, zbog čega su bogati morali da troše milijarde dolara za podsticaj ekonomija.

Ministar ekonomije Jamajke Metju Samuda rekao je da se nada da će zemlje u razvoju jednim glasom govoriti o adekvarnom tretmanu gubitaka i štete.

Napredne ekonomije, uključujući SAD i EU, do sada su odbijale korake koji bi vodili pravnoj odgovornosti ili kompenzacijama.

Na prethodnom samitu UN pregovarači su se složili o pokretanju dvogodišnjeg dijaloga o gubitku i šteti ali nisu uspostavili fond za to.

Stavljanje pitanja kompenzacija na dnevni red COP27 pokrenulo bi razgovore o tome odakle bi se obezbedio novac, kako bi se distribuisao, čak i kako bi se definisali gubici zbog promena klime.

Istraživanja ukazuju da bi gubici zbog klimatskih promena širom sveta mogli da dostignu 580 milijardi dolara godišnje do 2030.

„Neizvesno je kako obnoviti poverenje između razvijenih i zemalja u razvoju“, rekla je stručnjak za klimatsku diplomatiju Aleks Skot ( Alex Scott) iz tink-tenka E3G.

Ipak, među bogatim zemlja sve više su svesni problema. Tako je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok za vreme nedavne posetet Palau rekla da će Nemačka tom pitanju dati prioritet u svojoj međunarodnoj klimatskoj politici. Izvor:Euractiv

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *