Ratarstvo Reč struke Tehnologije

Uskoro setva krmnog sirka

Po obimu proizvodnje sirak predstavlja petu najznačajniju žitaricu u svetu.Kao biljna vrsta tolerantna prema stresu, u Africi i Indiji značajan je izvor ljudske hrane, dok se u zemljama poput SAD, Meksika, Argentine i Australije koristi kao kvalitetna zrnasta stočna hrana.U kontekstu klimatskih promena, svojim biološkim i proizvodnim osobinama sirak za zrno dobija na značaju i u Evropi, gde u sistemu biljne proizvodnje sve više zamenjuje kukuruz.

 Po vegetativnim delovima, stablu i listovima sirak za zrno podseća na kukuruz. Najveća razlika je u tome što je sirak manje robustan i niži od kukuruza i  razvija samo metlicu sa zrnom, koja se nalazi na vrhu stabla. Sirak za zrno sejati u drugoj dekadi aprila, pre isteka optimalnog vremena za setvu kukuruza.

    Sirak je termofilna biljka poreklom iz Afrike. Pojava sporog početnog rasta i razvoja sirka za zrno, koja traje oko mesec dana posle setve, objašnjava se time što je temperatura u tom periodu godine redovno ispod optimuma za sirak. Zato tehnologija proizvodnje ima za cilj da se u početnom delu vegetacije sirku za zrno obezbede što bolji uslovi za rast i razvoj biljaka.

Za razliku od temperature, u zahtevima prema vodi sirak je mnogo skromniji i poseduje poznatu tolerantnost prema suši, koja se objašnjava postojanjem korenovog sistema sa dvostruko više korenovih dlačica u odnosu na kukuruz efikasnijim usvajanjem vode preko korena, kao i racionalnijim korišćenjem i odavanjem vode putem listova.

Tolerantnost prema suši jeste i sposobnost dugog zadržavanja u stanju jedne vrste “uspavanosti” tokom jake suše, posle čega je uvek spreman za regeneraciju i nastavak normalnog rasta i razvića nakon i najmanje kiše. Kukuruz, ako suša predugo traje, nepovratno uvene i na kraju ugine.

Sirak za zrno bolje podnosi zemljišta nepovoljne mehaničke strukture (npr. slatine i peskovita zemljišta) od drugih biljnih vrsta.Praksa pokazuje da uspeva na različitim tipovima zemljišta. Njegovo gajenje je uspešno čak i na zemljištima koja ne sadrže više od 0,5% humusa. Pravilo je da tip zemljišta nije odlučujući faktor uspešnog gajenja sirka za zrno, ali ono mora biti obezbeđeno potrebnom količinom biljnih hraniva.

Tehnologija proizvodnje

U pogledu plodoreda ne postavlja posebne zahteve prema predusevu i dobro podnosi monokulturu. Za ozimu pšenicu sirak nije najbolji predusev zbog intenzivnog isušivanja zemljišta i maksimalnog iskorišćavanja rezerve biljnih hraniva, pre svega azota.

Kod gajenja sirka za zrno treba obratiti posebnu pažnju pri jesenjem dubokom oranju i prolećnoj predsetvenoj pripremi zemljišta. Prolećno duboko oranje može više da utiče na smanjenje prinosa od plićeg, ali na vreme izvedenog jesenjeg oranja. Dubina osnovne obrade varira od 20 cm do 30 cm.

U proleće, čim vremenski uslovi to omoguće, treba zatvoriti zimske brazde kako bi se sačuvala zimska vlaga, pošto se sirak za zrno najčešće gaji na terenima sklonim suši. S obzirom na to da je seme sirka znatno sitnije od semena kukuruza, i predsetvena priprema zemljišta mora biti kvalitetnija.

Dobro pripremljeno zemljište za setvu treba da je sitno-mrvičaste strukture, dovoljno zbijeno, a kvalitet izvođenja predsetvene pripreme direktno će uticati i na kvalitet same setve.

Najpovoljniji odos NPK hraniva za biljku je 2 : 1 : 1. Imajući u vidu plodnost i obezbeđenost zemljišta biljnim hranivima, kao i planirani prinos, treba đubriti sa oko 160 kg N, sa po 80 kg P2O5 i K2O po hektaru. Sav fosfor i kalijum, kao i deo od 25% N do 30% N treba rasturiti pre jesenjeg dubokog oranja, a preostali deo u proleće prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Prihranjivanje sirka za zrno se ne praktikuje.

Sirak za zrno je jara kultura srednjeranog roka setve pa je, u našim uslovima, optimalno vreme setve obično u drugoj dekadi aprila, pre isteka optimalnog vremena za setvu kukuruza. Povoljna okolnost je da manje osetljivo reaguje na kašnjenje setve nego što je to slučaj sa kukuruzom. To omogućava da se uspešno gaji i tamo gde je pravovremena setva kukuruza iz bilo kojih razloga onemogućena.

Dubina setve iznosi od 3 cm do 5 cm, a na peskovitom zemljištu i koji centimetar dublje. Međuredni razmak je 45 cm, 50 cm ili 70 cm. Optimalno rastojanje između biljaka u redu je od 6 cm do 8 cm, što se postiže direktnom setvom, bez proređivanja. Ako postoje uslovi, najbolje je da se seje na međuredni razmak od 45 cm, ali se u praksi obično seje na 70 cm.

Bez obzira na međuredni razmak, po hektaru treba obezbediti oko 250.000 biljaka, pa je za setvu potrebno oko 8 kg do 10 kg semena. Za pneumatsku sejačicu se koriste iste ploče namenjene setvi šećerne repe.

Još jedna od prednosti sirka za zrno u odnosu na kukuruz je sposobnost kompenzacije prinosa u uslovima proređenog sklopa useva. Naime, u proređenom sklopu najviše što kukuruz može da učini je da formira nešto veći klip. U isto vreme sirak je sklon formiranju produktivnih zaperaka (često i po nekoliko po svakoj biljci), na kojima se nalazi metlica, i tako kompenzuje negativni efekat proređenog sklopa useva.

Situacija sa zapercima sirka za zrno nije u potpunosti razjašnjena. S jedne strane oni su veoma korisni jer nadoknađuju gubitak prinosa usled eventualnog proređenog sklopa, ali nisu mnogo ni poželjni jer su drugačije visine i kasnije sazrevaju u odnosu na metlicu na glavnom stablu, što otežava određivanje pravilnog momenta žetve i visine košenja. Ako se sagledaju pozitivni i negativni aspekti zaperaka sirka za zrno, ipak je njihovo formiranje u proređenom sklopu prednost u odnosu na kukuruz.

Namena

Sirkovo zrno sadrži više belančevina (oko 12%) i nešto manje skroba (oko 72%) od kukuruza.

Po ostalim pokazateljima nema značajnije razlike između hemijskog sastava zrna sirka za zrno i kukuruza. To pokazuje  da je zrno sirka izrazito energetsko hranivo. U odnosu na njegovo zrno kukuruz ima nešto više energije, ali sadrži manje svarljivih proteina.

Ranije iskustvo je bilo da zrno sirka u poređenju sa kukuruzom ima oko 10% do 15% nižu hranljivu vrednost i cenu, zbog prisustva gorkih materija (tanina).

Naime, prisustvo tanina potpuno ometa iskorišćavanje proteina čiji deo prolazi kroz probavni trakt životinja bez svarivanja i usvajanja. Iskustvo iz prakse pokazuje da, bez obzira na sličan hemijski sastav, zrno sirka koje sadrži tanine zaostaje za kukuruzom kao stočna hrana za oko 10% do 15%.

Zrno domaćih hibrida praktično ne sadrži tanine, tako da je njihova vrednost u ishrani stoke poput kukuruza i to ne samo teoretski, dakle po hemijskom sastavu, već i u praksi, s obzirom na potpunu i nesmetanu valorizaciju hranljivih materija u ishrani svih kategorija domaćih životinja.

Zrno sirka ima veoma raznovrsnu upotrebu. U Africi i Aziji najviše se koristi kao ljudska hrana. U zemljama sa razvijenom poljoprivredom, pa i kod nas, sirak isključivo služi za stočnu ishranu.

Pogodan je praktično za sve kategorije stoke, pri čemu uspešno može da zameni kukuruz. Zrno sirka se uspešno primenjuje u ishrani živine, naročito koka nosilja. Može se koristiti i u smešama za tov junadi, pa i za svinje, na isti način kao kukuruz.

Ptice izrazito preferiraju sirak. Divlje ptice mogu potpuno da obrste sirak, što se i redovno dešava na malim oglednim parcelama i u blizini drvoreda, šuma i naselja. U cilju zaštite, sitne ogledne parcele obavezno se pokrivaju mrežom.

Zrno sirka važna je komponenta u mešavinama specijalne hrane namenjene pticama – kućnim ljubimcima, a naročito je pogodno za ishranu golubova.

Lovci veoma cene sirak jer, zbog skromnih zahteva, ova biljka dobro uspeva i na zapuštenim mestima lovišta gde druge biljne vrste ne uspevaju. U zimskom periodu stabljike sirka pružaju skrovište za divljač, a zrno je prava poslastica za divlje životinje tokom zimskih meseci.

Zrnena masa s visokim sadržajem vlage uspešno se silira, a zelena masa koja ostaje na parceli kao posležetveni ostatak obično se zaorava ili se iskoristi za ispašu ovaca.

Sortiment

U ponudi novosadskog Instituta za predstojeću setvu nalazi se seme dve hibridne  sorte –  “alba ” i “gold”.

Alba” –  Srednjekasna hibridna sorta belog zrna, dužine vegetacije na nivou FAO 600 grupe zrenja kukuruza. Visina biljaka u zrelosti je od 150 cm do 160 cm. Metlica je eksponirana, gusta, simetrična, dužine od 20 cm do 30 cm. U fazi zrelosti zrna, plevice su tamnosmeđe. Zrno je belo, sa leđne strane okruglo, a iz profila elipsasto sa brašnjavim endospermom. Sadržaj proteina u zrnu je od 10% do 12%, a sadržaj skroba od 70% do 75%. Masa 1.000 zrna je od 35 g do 40 g. Prosečan prinos suvog zrna u praksi je od 8 t/ha do 10 t/ha.

Gold” – Srednjekasna hibridna sorta crvenog zrna, dužine vegetacije na nivou FAO 600 grupe zrenja kukuruza. Visina biljaka u zrelosti je od 150 cm do 160 cm. Metlica je eksponirana, gusta, simetrična, dužine od 20 cm do 30 cm. Plevice su u fazi zrelosti zrna tamnosmeđe. Zrno je crveno, sa leđne strane okruglo, a iz profila elipsasto sa brašnjavim endospermom. Sadržaj proteina u zrnu je od 10% do 12%, a skroba od 70% do 75%. Masa 1.000 zrna je od 35 g do 40 g. Prosečan prinos suvog zrna u praksi je od 8 t/ha do 10 t/ha.

Dr Vladimir Sikora Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *