Ratarstvo Tehnologije Vesti

Setva nadanja i strahovanja

Do početka prolećne setve u Srbiji koja 2022. godine treba da se obavi na više od dva miliona hektara, ostalo je malo, a ono što će je svakako obeležiti – je visoka cena neohodnog repromaterijala. Po tradiciji, najveće površine od oko milion hektara zauzeće ,,žuto zlato“, odnosno kukuruz. On će po tradiciji zauzeti oko milion hektara. Za ovogodišnju setvu izuzetno skupo je veštačko đubrivo, ali i gorivo, čija je cena, doduše, Uredbom Vlade Srbije zamrznuta početkom meseca na 30 dana. Ovogodišnja setva kukuruza biće skuplјa za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i ulјarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se najznačajniji posao u polјoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal. Dakle, biće ovo setva, nadanja, ali i strahovanja. Da li će se uloženi novac vratiti. Odnosno prvo pitanje je kakva će biti godina, rodna ili ne. Drugo da li će i po kojoj ceni se prodati rod? I treća da li će proizvođači dobiti novac za predatu robu?

 U Agrarnom savezu Srbije navode da će setva kukuruza po hektaru ovog proleća koštati od 140.000 do 155.000 dinara, što je bezmalo 50 odsto više nego lanjske setve, dok će setva soje i suncokreta biti skuplјa 30 odsto nego prošle godine. Kukuruz svake godine u Srbiji zauzme blizu milion hektara. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, a u 2021. godini suša je obrala deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Zbog malo stoke, Srbiji je sad dovolјno godišnje oko četiri miliona tona kukruza. Ostalo se izvozi.

Od početka žetve, 2021. godine pa do kraja februara 2022. godine iz Srbije je u svet izvezeno 743.302 tone pšenice.

  • JUL                                                                                  129.076      tona
  • AVGUST                                                                         130.375       tona
  • SEPTEMBAR                                                                 160.580      tona
  • OKTOBAR                                                                        85.791       tona
  • NOVEMBAR                                                                     67.243     tona
  • DECEMBAR                                                                      69.620    tona
  • JANUAR                                                                             38.774    tona
  • FEBRUAR                                                                             61.843   tona

IZVOZ PŠENICE PO DRŽAVAMA

RUMUNIJA – KONSTANCA                                                     258.592      tona

UNMIK-KOSOVO                                                                         62.440      tona

CRNA GORA                                                                                    6.513     tona

MAKEDONIJA                                                                               56.808     tona

BiH                                                                                                   59.192     tona

ITALIJA                                                                                        255.702     tona

ALBANIJA                                                                                      29.051     tona

NEMAČKA                                                                                           961     tona

AUSTRIJA                                                                                         8.010     tona

Druge države                                                                                      6.034     tona

U ISTOM PERIODU IZVEZENO JE I 84.768 TONA BRAŠNA

  • JUL                                                                                         9.161      tona
  • AVGUST                                                                               12.559     tona
  • SEPTEMBAR                                                                       14.492     tona
  • OKTOBAR                                                                           10.282     tona
  • NOVEMBAR                                                                        12.406     tona
  • DECEMBAR                                                                        10.037      tona
  • JANUAR                                                                                 6.228      tona
  • FEBRUAR                                                                               9.573      tona

IZVOZ BRAŠNA PO DRŽAVAMA

BiH                                                                                                       23.074      tona

CRNA GORA                                                                                      30.097      tona

UNMIK /KOSOVO/                                                                                  865     tona

MAKEDONIJA                                                                                    23.981     tona

ALBANIJA                                                                                             2.573     tona

GRČKA                                                                                                      268     tona

HRVATSKA                                                                                           3.183      tona

RUMUNIJA                                                                                                 21      tona

ITALIJA                                                                                                     146      tona

Druge države                                                                                               560     tona

,,S obzirom da bilans pšenice treba da se zasniva na precenjenoj proizvodnji pšenice roda 2021. godine (a verovatno su precenjene i prelazne zalihe na dan 30. juna 2021. godine) do daljeg nećemo raditi bilans pšenice iz razloga što je gotovo nemoguće pouzdano i tačno tvrditi koliko iznosi stvarni bilansni višak pšenice za izvoz (pretpostavljamo da za izvoz pšenice roda 2021. odine ima najmanje million tona)’’, kaže Zdravko Šajatović, direktor ,,Žitounije’’ u Novom Sadu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvodnja pšenice u Srbiji 2021. godine iznosila je 3.573.896 tona, uz prosečan prinos od 5,895 tona po hektaru.  Procena prelaznih zaliha pšenice od strane Ministarstva poljoprivrede na dan 30. juna 2021. godine iznosila je 878.000 tona. Mišljenje analitiččara je da ova procena nije realna i da su stvarne prelazne zalihe pšenice bile znatno niže, jer je već u maju i junu izuzetno teško bilo je kupiti značajniju količinu pšenice. U istom periodu izvoz pšenice u Italiju iznosio je 255.702 tone, a Italija je definitivno po značaju postala naš drugi kupac pšenice sa trenutnim učešćem od 34,40 odsto u ukupnom izvozu pšenice.

Prosečna izvozna cena pšenice u izvozu bila:

  • Septembar 2021. godine                                               216,24 evra po toni
  • Oktobar       2021. godine                                             233,83 evra po toni
  • Novembar    2021. godine                                             247,27 evra po toni
  • Decembar     2021. godine                                             255,16 evra po toni
  • Januar         2022.  godine                                             259,25 evra po toni
  • Februar        2022.  godine                                             262,65 evra po toni

Izvoz brašna u februaru 2022. godine iznosio je 9.573 tone. Moguće je da će izvoz u martu biti zantno veći zbog aktuelne svetske političke situacije. Izvoz brašn u KiM u februaru je i dalje simboličan, samo 50 tona, iz već poznatih razloga.

Prosečan cena brašna u izvozu iznosila je:

  • Septembar   2021. godine                263,96 evra po toni
  • Oktobar       2021. godine                287,42 evra po toni
  • Novembar   2021. godine                318,77 evra po toni
  • Decembar    2021. godine                340,90 evra po toni
  • Januar         2022. godine                345,27 evra po toni
  • Februar       2022. godine                349,13 evra po toni

Đubrivo poskupelo setvu          

Setva je skuplјa zbog visokih cena đubriva, goriva, ali i arende, koja u pojedinim delovima AP Vojvodine košta i 500 evra po hektaru – kazao je predsednik Agrarnog saveza Srbije Nenad Manić. Naveo je da će u prolećnoj setvi jeftinije proći stočari zakupci državnih njiva jer je arenda za hektar oranice u vlasništvu države u dinarskoj protivvrednosti 200 evra, ali i da će i velikim polјoprivrednim proizvođačima setva biti niža jer će dobiti povraćaj od PDV-a.

Prema izjavi ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića subvencije u agraru od marta 2022. godine povećane su sa 4.000 na 8.000 po hektaru. Međutim, kako kažu poljoprivrednici, to neće rešiti probleme. Potrebne su sistemske mere koje će probleme dugoročno rešavati. Ne treba uredbe da nam rešavaju probleme jer to onda predstavlja samo gašenje požara. To se može uraditi samo kroz novi koncept agrarne politike. Dobili smo nacrt agrarne politike do 2024. godin, a u fiokama imamo i strategiju od 2014. do 2024. godine. Dupliramo dokumenta. Važeća Strategija, koju je usvojila Vlada Srbije jula 2014. (ali ne i Parlament) ima 125 strana, i delo je naših 200 eksperata. A, novi dokument, doduše njegov nacrt pod nazivom Nacionalni program za poljoprivredu od period 2022 – 2024. godine 94 strane! Svaka nova, odnosno naredna strategija ili dokument lošiji je od prethodnog! Nama ne trebaju stotine strana birokratskog teksta! Potrebna je akcija, ili strategija, nazovimo je kako god hoćemo, napisana na desetak strana i da se radi… Da se više i jeftinije proizvodi i izvozi. U ovom dokumentima, postojećim i budućem – se mudruje… To neće donti boljitak agraru, ali ni narodu. Još će se dugo čekati na bolji život onih koji se bave proizvodnjom sirovinama za hranu i hrane! Ta politika u kratkoj strategiji, odnosno akciji, značila bi da poljoprivrednici moraju dobiti prerađivačku industriju koja im je oduzeta za vreme pljačkaške privatizacije koja je obavljena uz pomoć države u proteklim decenijama, nakon demokratskih promena 2000. godine!

Čekanje setve…

Kod nas se najviše seje kukuruz. Lane ga je bilo posejanog na blizu milion hektara. Očekivanja su da će i u ovoj setvi kukuruz biti primaran u odnosu na soju u suncokret, pogotovo što je u janauru 2020. godine kukuruz koštao svega 17,05 dinara, a sada 30 dinara.

Proteklih godina u Srbiji smo imali soje između 240.000 i 250.000 hektara, a suncokreta oko 220.000 hektara. Prošle 2021. godine sušu je najbolje podneo suncokret, pa je ukupan rod ove uljarice bio oko 650.000 tona. Prolećna setva 2022. godine biće znatno skuplja za one koji u potpunosti budu primenjivali agrotehničke mere, ali će im skup repromaterijal biti vraćen visokim cenama polјoprivrednih proizvoda? Ko je mogao i znao da sačuva rod i proda ga pametno, ne može više da kaže da mu se ne isplati baviti se polјoprivredom, kazao je Nenad Manić.

Polјoprivrednik iz Torka (Begejci) u opštini Žitište Đorđe Milotin kupio je seme kukuruza i suncokreta, za desetak odsto više para nego prošle godine, ali još nije kupio hemiju. Pre nekoliko meseci sam kupio veštak jer sam znao da će cena ići nagore pa sam sada s te strane miran. Jedino me brine cena goriva, šta će biti kada prestane da važi Uredba – kazao je Milotin, smatrajući da bi bilo dobro kada bi država povećala podsticaje za bilјnu proizvodnju do 20 hektara, sa 4.000 dinara na 8.000 dinara po hektaru.To bi nam značilo da donekle ublažimo visoki izdatak za veštak, rekao je Milotin.

Vencel Pejov iz Ivanova sa području grada Pančeva rekao je za novosadski ,,Dnevnik“ da će prolećnu setvu obaviti približno kao i lane. Jesenas je posejao više žita pa će ovog proleća sejati manje kukuruza i suncokreta. Kupio sam oko 70 odsto reprometarijala, ureu sam plaćao 1.016 evra po toni, a semena za oko 20 odsto skuplјe nego prošle setve, naveo je Pejov, rekavši da je više nego zadovolјan sadašnjom cenom kukuruza, ali da strepi za prinos. Boji se da ne bude kao prošle 2021. godine velika suša i visoke dnevne temperature, zbog čega je imao manje kukuruza. Zato je potrebno stvarati nove hibride otporne na suše koje dolaze narednih godina i decen 2021. godine. Branislav GULAN

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *