Revolucija bez zemlje i zemljoradnika

Japan, poljoprivreda i roboti

Dok je ruralne radne snage sve manje i sve je starija, ova zemlja oslanja se na napredne metode uzgajanja useva i pomoć veštačke inteligencije kako bi unapredila bezbednost svoje hrane.

Izvor: BBC nedelja,       

Robot koji bere jagode/Getty Images

Robot koji bere jagode/Getty Images

Juiči Mori ne uzgaja voće i povrće na zemljištu. Njemu čak nije potrebna ni zemlja.

Umesto toga, ovaj japanski naučnik oslanja se na materijal prvobitno namenjen lečenju ljudskih bubrega – providni i propusni polimerski omotač.

Biljke rastu na vrhu omotača, koji pomaže da se u njemu pohrane tečnosti i hranljivi sastojci.

Osim što to omogućava povrću da raste u bilo kom okruženju, ova tehnika troši 99 odsto manje vode od tradicionalne poljoprivrede i odbacuje upotrebu pesticida – polimer sam blokira sve viruse i bakterije.

Ovo je jedan od primera kako Japan – u odsustvu zemlje i radnika – uspeva da unese revoluciju u poljoprivredu.

Naučnik Juiči Mori/Mebiol

Naučnik Juiči Mori/Mebiol

“Adaptirao sam materijale koji su se koristili za filterisanje krvi u dijalizi bubrega”, rekao je ovaj naučnik za BBC.

Njegova kompanija Mebiol registrovala je patente za ovaj izum u skoro 120 zemalja.

Ona predvodi tekuću poljoprivrednu revoluciju u Japanu: njive se pretvaraju u tehnološke centre uz pomoć veštačke inteligencije, Interneta stvari i najsavremenije nauke.

Sposobnost agro-tehnologije da poveća preciznost u nadgledanju i održavanju useva moglo bi da se pokaže od vitalnog značaja u bliskoj budućnosti.

Ovogodišnji Svetski izveštaj Ujedinjenih nacija o razvoju vodenih resursa procenjuje da će 40 odsto proizvodnje žitarica i 45 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda biti ugroženo do 2050. godine ukoliko se ovim tempom nastavi narušavanje životne sredine.

Japanski paradajz/Mebiol

Japanski paradajz/Mebiol

Metodi uzgajanja kao što je ovaj koji je osmislio Juiči Mori već se koriste na više od 150 lokacija u Japanu i drugim zemljama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati.

Metod je posebno važna alatka u ponovnoj izgradnji severoistočnih poljoprivrednih oblasti u Japanu koje su kontaminirane supstancama nanesenim cunamijem i radijacijom posle velikog zemljotresa i nuklearne katastrofe iz marta 2011. godine.

Robotski traktor

Suša u Zimbabveu/EPA

Suša u Zimbabveu/EPA

Sa projektovanim porastom broja globalnog stanovništva (sa 7,7 milijardi ljudi na 9,8 milijardi pre 2050. godine), kompanije se klade na to da će globalna potražnja hrane stvoriti velike poslovne prilike, kao i potencijalno tržište za mehanizaciju.

Japanska vlada trenutno subvencioniše razvoj 20 tipova robota sposobnih da pomažu pri raznim poljoprivrednim fazama, od sejanja do žetve, u slučaju raznoraznih useva.

U partnerstvu s Univerzitetom u Hokaidu, proizvođač mašina Janmar razvio je robotski traktor koji se već isprobava na njivama.

Jedna osoba može istovremeno da upravlja sa dva traktora zahvaljujući senzorima koji identifikuju prepreke i sprečavaju da dođe do sudara.

Početkom ove godine proizvođač automobila Nisan lansirao je robota na solarnu energiju opremljenog GPS-om i vaj-fajom.

Nazvana Patak, ova sonda u obliku kutije putuje kroz poplavljena pirinčana polja kako bi pomogla oksigenizaciju vode i da se smanji upotreba pesticida i njegov uticaj na životnu sredinu.

Zemljoradnja sa manje ljudi

Prosečna starost japanskih farmera je 67 godina/Getty Images

Prosečna starost japanskih farmera je 67 godina/Getty Images

Uz pomoć tehnologije, Japanska vlada pokušava da privuče mlade ljude koje previše ne zanima da rade direktno u poljima, ali koji imaju nekog afiniteta prema tehnologiji.

To je pokušaj da se oživi sektor privrede u kom je broj radne snage u stalnom opadanju.

Za skoro deceniju, broj Japanaca koji rade u poljoprivrednoj proizvodnji opao je sa 2,2 miliona na 1,7 miliona.

Da bi sve bilo komplikovanije, prosečno godište radnika sada je 67 godina, a većina zemljoradnika radi u ovoj oblasti samo deo radnog vremena.

Topografija umnogome ograničava japansku poljoprivredu, koja može da proizvede svega 40 odsto hrane potrebne ovoj zemlji.

Oko 85 odsto zemlje je planinsko i većina preostalih obradivih površina posvećeno je uzgajanju pirinča.

Ova žitarica oduvek je bila osnovna hrana Japanaca i vlada subvencioniše uzgajivače pirinča kako bi održala proizvodnju na malim imanjima od jednog hektara.

Ali navike u ishrani su se u međuvremenu promenile.

Prskanje odozgo

Japanci koriste i dronove u poljoprivredi/Reuters

Japanci koriste i dronove u poljoprivredi/Reuters

Pad u godišnjoj upotrebi pirinča po glavi stanovnika (sa 118 kilograma 1962. godine na manje od 60 kilograma 2006. godine) nateralo je Japan da započne podsticanje diversifikacije u poljoprivredi.

Ali bez pomoći ljudi, zemljoradnici moraju da se uzdaju u mehanizaciju i biotehnologiju.

Za zadatke kao što su prskanje useva sve se više koriste dronovi – oni za pola sata mogu da obave posao za koji je čoveku potreban čitav dan.

Visoka tehnologija takođe je omogućila proširenje useva čak i bez postojanja zemljišta.

Preko proizvodnje u staklenim baštama i upotrebe hidroponike (metoda uzgoja biljaka bez zemlje, već uz upotrebu hranljivih materija rastvorenih u vodenim rastvaračima), Japan je uspeo da proširi proizvodnju voća i povrća.

Mirai grupa, u Čibi, pionir je u proizvodnji svih vrsta hrane koja ne mora da se čuva u frižideru.

Ona trenutno žanje oko 10.000 glavica zelene salate dnevno.

Broj fabrika biljaka u Japanu utrostručio se za samo deset godina/Getty Images

Broj fabrika biljaka u Japanu utrostručio se za samo deset godina/Getty Images

Proizvodnja je stotinu puta veća u poređenju sa konvencionalnim metodom. Preko senzorskog uređaja, kompanija kontroliše veštačko osvetljenje, tečne hranljive sastojke, nivoe ugljen dioksida i temperaturu.

Uz veštačko osvetljenje, biljke rastu brže, a kontrolisan uzgoj eliminiše gubitke usled bolesti.

Uprkos visokim energetskim troškovima, broj “fabrika za biljke” u Japanu se utrostručio za jednu deceniju, do brojke od trenutno 200 postrojenja.

Japanska tehnologija za uzgajanje paradajza koristi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima/Mebiol

Japanska tehnologija za uzgajanje paradajza koristi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima/Mebiol

Tržište hidroponike trenutno predstavlja tek nešto više od 1,5 milijardi dolara u svim svetskim poslovanjima, ali konsultantska firma Ujedinjeno istraživanje tržišta predviđa da će se ono više nego učetvorostručiti pre 2023. godine, kada će činiti 6,5 milijardi dolara.

Transfer tehnologije

Japan uvozi 60 posto hrane/Getty Images

Japan uvozi 60 posto hrane/Getty Images

Japan se obavezao i da će pomoći afričkim zemljama da do 2030. godine udvostruče godišnju proizvodnju pirinča na 50 miliona tona, a konkretni projekti već su u toku.

U Senegalu, na primer, Japanci su uložili u obuku poljoprivrednih tehničara i transfer tehnologije koji se uglavnom tiču navodnjavanja.

Kao posledica, produktivnost se povećala sa četiri na sedam tona pirinča po hektaru, a zarada proizvođača skočila je za oko 20 odsto.

Japanska strategija je da promoviše privatna ulaganja i proširi trgovinu održive poljoprivredne mehanizacije širom afričkog kontinenta.

Postoje i inicijative za saradnju sa Vijetnamom i Mjanmarom, kao i projekti u Brazilu.

Ali glavni cilj je japanska revolucija u unapređenju bezbednosti vlastite hrane: japanske vlasti žele da do 2050. godine sami proizvode najmanje 55 odsto hrane koja je potrebna zemlji.

Sa više nego malom pomoći od tehnologije, naravno.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *