Župa je sve!
Tako će vam reći meštani skoro pa svih sela, srpske Šampanje. Turbulentna priča kvalitativnih vinskih uspona i padova, može se sagledati od bezmalo potpuno izgubljenog bogatstva devastiranih vinskih poljanapa do nekih novih, modernih vinarija, koji žele da obnove slavu i kvalitet župskih čokota. Župsko vinogorje spade u jedno od tri najjačih u Srbiji, nekada ali čini se i sada.Prepliću se stari podrumi i moderne destilerije, ali su čokoti zaštitni znak Aleksandrovačke Župe cilj i jednih i drugih. Porodica Rašković iz Vitkova generacijski gaji vinograde i spravlja vina. Sa 15 hiljada boca nisu veliki proizvođači ali dovoljno kvalitetni i atraktivni da ideje možda uskoro pretvore u delo
Župa je poznata po vinogradima i vrednim vinogradarima koji pronose slavu ovog kraja među najboljima u Srbiji za gajenje vinove loze. Aleksandrovac svojim položajem gospodari brežuljcima i otvara pogled na vinograde Župe i proplanke Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca, klimatski je slična francuskoj oblasti Bordo. Zbog svih epiteta, francuski konzul Deko, 1904 godine Župu je prozvao srpska Šampanja. Vinogradarstvo se dobija u nasleđe i neizmerno voli, jer kako drugačije opravdati vekovnu istoriju vinarstva Aleksandrovačke Župe. Ovde u Vitkovu, porodica Rašković generacijski gaji vinovu lozu i spravlja odlična vina.
,, Ja mislim da smo mi kao i mnogima u Župi to usađeno od samog rođenja. Pre svega je to ljubav da se time bavimo. Tada kada smo počeli da obnavljamo svoje stare vinograde, nismo baš svoj put videli ovako. Nismo mogli da naslutimo da će taj put i to pozitivan put biti tako brzo, jer danas imamo zaista odličnih modernih i velikih vinarija, samim tim i dobrih vina. Samim tim nije nam bilo ni lako da se u tom trenutu pojavimo na tržištu u moru odličnih vina tako da smo jednom od svojih vina dali brendirano ime Megdan, crveno vino kupaža Caberne merlo. Tako da izađemo na megdan dobroj i velikoj konkurenciji nije bilo lako.,, počinje priču Ante Rašković
Sa Obvavljanjem kreću početkom ovog veka, i prvi zanovlenji vinograd je dao vetar u leđa da nastave sa ozbiljnijom pričom.
,, Pre dvadesetak godina, brat i ja smo bili jako mladi, ali taman na klackalici o našoj daljoj budućnosti. Tada smo doneli odluku da ostanemo ovde na našoj dedovini i očevini i da viograde dobijene u nasleđe obnovimo i pokrenemo neku ozbiljniju proizvodnju. U tom trenutku to je zaista bio ogroman posao jer su vinogradi bili prilično stari, tako da smo jedan deo morali da iskrčimo. Prvi vingrad je upravo bio ovaj uz kuću, kasnije smo zanavljali malo po malo I ostale lokacije. Tada je bila isključivo proizvodnja grožđa, koje smo prodavali. Sa realizacijom ideje sa vinarijom počinjemo 2014. godine, kada nam je veći deo vinograda bio na rodu. Tad krećemo sa 4 proizvodna vina i tako do danas, obezbeđujući sirovinu za naša vina,, govori naš sagovornik
Župsko vinogorje na uzvišenjima i brežuljcima Aleksandrovačke Župe, sa oko 3.500 hektara pod vinovom lozom, što je posle opštine Trstenik najveće područje pod vinovom lozom i sa najvećim brojem od oko 3.500 gazdinstava koja se bave gajenjem vinove loze.Prosečno vinogradarsko gazdinstvo poseduje oko 45 ari vinograda, a iz godine u godinu raste broj registrovanih vinarija i sada ih ima 72, od kojih su pojedine opremljene i za prihvat gostiju u dnevnim vinskim turama. Ovde u Aleksandrovcu, u srcu Župe, sve je podređeno i posvećeno vinu.Raškovići trenutno imaju tri hektara pod čokotima. Prostora za širenje uvek ima,naročito za domaći sortiment.
„Župa je podneblje koje je još od davnina proučavano u svetu. Naš kraj ima specifičnu klimu i zemlju bogatu mineralima koje biljke crpe i kroz grožđe prenose u veoma posebna vina, specifičnog mirisa i ukusa. Dalji planovi su na svojim plantažama uvrstimo prokupac, jer njega nemamo tako da je on zasigurno u planu. Zato recimo imamo retko zastupljenu sortu na ovim prostorima, to je Burgundac sivi,na nekih 30 ari i on nam recimo nije dovoljan za tržište, jer dobijemo limitiranu seriju od svega hiljadu boca. Vino je izuzetno pitko i traženo, tako da nam je i ta sorta neophodna na većoj površini.Za potrebe spravljanja crvenih vina dokupimo sirovinu sa ovih lokaliteta, jer autentično vino se može napraviti samo sa istovetnog podneblja. Dosta smo do sada ulagali u obnovu, bilo je tu i izvesnih sredstava od države, ali su većina naša sredstva jer se konkurs menjao tako da nan eke nismo imali pravo.,,. Kaže Rašković.
Ipak prioritet je da se obnovi vinarija, jer sedam članova porodice živi upravo od prodaje kvalitetnog vina, čija je potražnja u prošloj godini shodno pandemiji bila nešto manja, budući da vina plasiraju restoranima Trenutni kapacitet od 15 hiljada boca može obezbediti egzistenciju.
,, Izgradnja novom podruma, vinarije je neizbežna po više osnova, Prvo ovaj proctor je mali shodno našim daljim planovima u pravcu proširenja. Prostor je inače bio klasičan podrum koji smo adaptirali za uslove proizvodnje.To nam je plan mada treba biti oprezan imajući u vidu šta nam se sa koronom izešavalo poslednjih godinu dana. Vino je bolje što je starije, ali da bi dalje ulagali, proizvodili, živeli od ovoga, vino mora da ide u prodaju. Vidimo da restorani opet ne rade, što je dosta uticalo na smanjenje potrošnje, odnosno prodaje, generalno je uticalo na tržište vina, tako da videćemo. Mi se inače porodično finansiramo od prodaje ovih boca. To nam je osnovni izvor egzistencije, tako da je akcenat bio da ono što proizvedemo to i prodamo, postepeno ali na sigurno. Od ovog posla može solidno da se živi ukoliko se poslože sve kockice. Prošle godine je recimo neke moje kolege zadesio grad, koji je oštetio vinograde, to je jedan od uzroka lose godine, drugo jako je važbno da prodaju prati naplata. Brat je zadužen za tu vrstu marketinga i za sada zaista mogu da kažem poslujemo sa izuzetno profesionalnim restoranima. Ove boce nisu za trgovine, ovo je vino koje traži neštzo drugačiji ambijent, stvaran je po skuplim standardima I sigurno zavređuje i drugu cenu koja nama, napominjem uz kvalitet stvara sigurnu egzistenciju !,, naglašava domaćin
Prošla godina je osim novonastale situacije sa kovidom, donela i niz drugih problema vinarima, posebno usklovlena vremenskim uslovima, ali se polako prevazilazi sve. Ono sa čime su se još mučili pojašnajva ovako.
,, Bila je vrlo specifična godina i u pogledu vremenskih uslova. Previše kiše i previse sunca u istom danu tražilo je adekvatnu i pravovremenu zaštitu, tako da smo uspeli da sačuvamo i proizvedemo kvalitetno grožđe, jer bez kvaliteta zrna, nema ni kvaliteta vina.Ono što bih dodao kako karakteristiku naše vinarije, to je da se trudimo da gajimo neki svoj stil vina koji smo godinama gradili, da neki taj karakter prenesemo baš u ove četiri boce,,. pojšanjava Anta
Nezahvalno je vinara pitati koje mu je vino najmilije, mi smo degustirali sva i ustanovili da greške nema.Verovatno zato nema ni probčlema sa plasmanom jer su restorani izneli pohvalne ocene od krajnjih korisnika. Čaša više se uvek traži. Mada kako kažu domaćini u Srbiji su najtraženija bela vina, više se konzumiraju, tako da Tamjanika prednjači, ali se u njihovom slučaju i Burgudanc sivi visoko kotirao Vrlo razumljivo jer ga jedino Raškoviži prolizvode u Župi. Planova ima i u pravcu turizma koji odlično ide uz vinsku ponudu što nam potvrđuje i supruga Jelena
,, Smartamo da je moguće u skorije krenuti na našem gazdinstvu i sa vinskim turizmom, jer je sama lokacija gde se nalazimo izuzetno atraktivna za goste, Videli ste i sami pogled koji se pruža. Sa druge strane ja cenim ovu kuću kao domaćinsku kuću, što je za vinski turizam ključna stvar, plus koja može da privuče veliki broj turista. Svima to negde fali. Dođemo negde da uživamo I da se osećamo dobro došlo I sigurno kao u svom domu. ,, vrlo jasno i krako nam je saopštila Jelena Rašković
Nas su zaista privukli, svojom toplinom, iskrenošću, dobrodošlicom. Nije to retkost u ovim krajevima, jer se domaćin i dalje poštuje i piše velikim ,,D,, Osećate se dovoljno dobro, dovoljno dobro došli, neskriveno inspirisani prirodom, čak i po ovom tmurnom danu. O hrani i dobrom vazduhu i da ne govorimo. Organizacija posla je savršena nema naročitih podela, tako da se porodično uvek nadomeste. Najozbiljniji je posao u berbi, kada treba pogoditi momenat pravog početka berbe, organizovati radnike, spremiti hranu i smeštaj za one koji nisu iz Župe. Zima čak ni prvih prolećnih dana nikako da popusti. Očekuju buđnje proleća, mirno nebo i rađanje novih plodova. Oni su njima doneli zadovoljstvo i ljubav. Ako je verovati tradiciji da vinari u boci prenose isti osećaj, onda je istina da u vinu leži ljubav i istina.
Prema istorijskim i arheološkim izvorima u Župi se na tragu vina živi više od 3000 godina, mada se prvi put se pominje 1196. u Studeničkoj povelji, gde stoji zapisano da je župan Stefan Nemanja manastiru Studenici darovao vinogradarska sela u Župi.Nekada su tri najveća srpska manastira Hilandar, Studenica i Žiča, kroz čitav srednji vek imali svoje vinograde i podrume vina u Župi. I Knez Lazar imao je svoje podrume u poljani Kruševica. Raškovići sa ponosom ispisuju svoju stranicu ove istorije, Sudeći po interesovanju ni mali Mihailo neće odoleti lepoti i ljubavi koju rađa župsko vinogorje.
Sonja Cvetković