Proizvođači svinjskog mesa u Srbiji zatražili su od Ministarstva poljoprivrede dodatne subvencije po grlu od 2.000 dinara, rekao je predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve Zoran Erić.
On je za Betu i b92 rekao da su sada subvencije po grlu 1.000 dinara, a da dodatne subvencije treba ograničiti do 1.000 komada po jednom vlasniku.
Cene svinjskog mesa su, prema njegovim rečima, zbog pandemije i nekontrolisanog uvoza pale, a hrana poskupela, pa su gubici više od 20 odsto u odnosu na uložen novac.
“Svinjsko meso pojeftinjuje od juna prošle godine i nakupci sada nude 110 dinara po kilogramu žive vage, a pre poskupljenja kukuruza, pšenice i ostale stočne hrane cena je bila od 160 do 170 dinara po kilogramu i donosila je jedva neku minimalnu zaradu”, rekao je Erić.
Dodao je da ne sme ni da računa koliki su gubici posle poskupljenja hrane.
On je rekao da su zajedno sa udruženjem Sabor proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS), čije je sedište u Kraljevu, od resornog ministarstva zatražili da se radi zaštite domaće proizvodnje svinja, uvedu prelevmani na uvoz svežeg mesa i proizvoda od mesa i da se uvoz smrznutog mesa i proizvoda od mesa ograniči kvotama.
Među zahtevima su i da se pojača kontrola zdravstvene ispravnosti uvezenog mesa na granici i smanji porez na dodatu vrednost (PDV) na stočnu hranu na deset odsto.
Stočari su predložili i da se uvede ombudsman za zaštitu proizvođača i da se otkup mesa obavlja na liniji klanja gde bi se merila mesnatost životinja i prema tome određivala otkupna cena.
Erić je rekao i da su tražili da se uvede informacioni sistem kako bi se pratila proizvodnja svinja, jer bi za oko godinu dana trebalo da se dozvoli izvoz svinjetine u EU.
Predsednik SPAS-a Zoran Miliićević rekao je da kilogram prasetine žive vage košta 180 dinara, a posle poskupljenja i žitarica i uljarica trebalo bi da košta 280 dinara.
“Tovne svinje bi po kilogramu trebalo da koštaju od 160 do 170 dinara i to za težinu do 110 kilograma, jer bi po toj ceni dalji tov donosio sve veći gubitak”, rekao je Milićević.
On je dodao da proizvođači svinja traže i da se ne uvozi smrznuto meso, starije od šest meseci.
Prenosimo u celosti pismo upućeno resornom minstarstvu krajem godine, zbog koga su i organizovali sastanak ovih dana
“Poštovani,
Pandemija koronavirusa i afrička kuga svinja prouzrokovali su velike probleme uzgajivačima svinja a naročito malim i srednjim, koji su dovedeni u vrlo tešku i neizvesnu situaciju zbog koje će mnogi odustati od daljnjeg tova svinja, ali i od bavljenja tim poslom uopšte. Ljudi gube i volju i želju za radom. U samo tri meseca cena svinja otišla je iz krajnosti u krajnost, a neizvesnost s kojom smo suočeni je najgora jer više uopšte ne znate na čemu ste niti šta dalje. Asocijacija stočara Srema i Mačve okuplja upravo ovu kategoriju proizvođača i svakog dana imamo pozive i pritiske iz svih krajeva Srbije da se krene ka rešenju problema. Da bi došli do rešenja tražimo organizovanje sastanka Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine i turizma sa predstavnicima odgajivača svinja,trgovačkim lancima, mesoprerađivačima i klaničarima kako bi se pokušao naći nekakav model da se problem reši.Izlaz iz krize je da se postave pravila igre za sve jednako, za odgajivače svinja,trgovce i prerađivače. Primarnu stošarsku proizvodnju u Srbiji uništava uvoznički lobi,na prvom mestu megamarketi koji uvoze i prodaju meso lošijeg kvaliteta a potom domaću klaničnu industriju uslovljavaju sa cenom mesa kako bi se našla u vitrinama megamarketi.Kasne sa rokovima plaćanja a to se sve najviše odražava na krajnjeg u lancu – primarnog proizvođača.U našu zemlju je prošle godine ušlo gotovo million svinja u formi smrznutog mesa i mesa najlošijeg kvaliteta, dobro poznati MOM-a mašinski otkošteno meso,koje se stavlja u suhomesnate proizvode i prerađevine. Prema podacima RSZ Srbija je prema broju svinja trenutno na nivou 1959.godine zbog toga predlažemo razgovor na sledeće teme:
- Deklaracija na suhomesnatim proizvodima uglavnom nam je nedostupna, jer se šunke, salame i kobasice prodaju u rinfuzu. Da ovi proizvodi nisu dobar izbor za svakodnevno konzumiranje, nije nepoznata činjenica, ali malo ko zna šta zapravo sadrže. Ovi proizvodi su napravljeni od čuvenog MOMa (mašinski otkoštenog mesa), imaju veliki procenat kalcijuma koji izaziva poremećaje u organizmu konzumenata a to su u najvećem broju DECA.Pileće salame sadrže i brojne emulgatore koji se kriju iza raznih E oznaka u kombinaciji sa brojevima, te je prostim čitanjem deklaracije nemoguće zaključiti šta zaista jedemo u sendvičima.Ne govorili nam dovoljno činjenica da je MOM Evropska unija zabranila prvo u hrani za ljude, a zatim i u onoj za pse i mačke. Na tržište Srbije je iz EU u prethodnih devet meseci uvezeno je prema podacima PK Srbije,16 000 tona svinjskog mesa i mesnih prerađevina u vrednosti od 44 miliona evra. Uvoz mesnih prerađevina nije opterećen carinom i prelevmanima. Imamo slučaj da su dve klanice Juhor i Neoplanta prestale da kolju svinje nego uvoze meso i rade samo preradu. Silbo velika uvoznička firma iz Šimanovaca svaki dan uveze 2 kamiona viršli iz Italije, što je otprilike kao da su uvezli 1000 svinja.Ako želimo da sačuvamo I zaštitimo pre svega zdravlje naše dece a potom i domaću proizvodnju instrumentima koji su nam dostupni potrebno je:
- iznos uvoznih prelevmana na uvoz mesa, koji se pokazao da nije dovoljno efikasan, treba da bude uvećan
- uvesti kvote za uvoz smrznutog mesa
- uvesti kvote, prelevmane i carinu na uvoz prerađevina.
- Ako se odobrene kvote probiju treba uvesti progresivnu metodu oporezivanja.
- Rokovi smrznutog mesa razlikuju se od vrste. Svinjsko meso može da se čuva zamrznuto šest meseci, juneće i goveđe do godinu dana, a pileće tri meseca zato je bitno da vidno bude obeležen datum kada je životinja zaklana i koji je datum kada je meso prvi put zamrznuto. Takođe je potrebno u trgovinama jasno obeležiti i odvojiti domaće NON GMO od mesa iz uvoza.
- Naša klanična industrija i trgovački lanci imaju rezerve i u mesu i u novcu, što je ostvareno neumerenim uvozom na štetu domaćih farmera kao I zbog toga što je cena mesa u maloprodaji formirana na cenu žive vage od 170 din.Cena živih svinja se mora vratiti na nivo ekonomski isplative proizvodnje jer nije u redu da jedni učesnici u proizvođačkom lancu ostvaruju extraprofit a da drugi gase svoju proizvodnju.Trgovački lanci i klanična industrija moraju deo tog extraprofita da usmere u fond iz koga će se obeštetiti primarni proizvođači povećanjem subvencije po predatom tovljeniku sa 1.000,00 din na 3.000,00 din i subvencije za priplodne krmače na 20.000,00 din.
- Sojina sačma kojom se hrane životinje u EU je GMO i ima 20% nižu cenu od naše NON GMO pa su samim tim i inputi u proizvodnju u EU niži. Da bi se i naši inputi bar malo smanjili, sada kada su cene žitarica i soje porasle, potrebno je PDV na sojinu sačmu i sojinu pogaču vratiti na 10%.
- EU države su zbog korone prestale sa međusobnom trgovinom, velike količine mesa i prerađevina vraćene su u EU iz Azije zbog prisustva virusa. Da li se kod nas vrši kontrola uvezenih prerađevona na Covid-19?Da li je sad momenat da zaustavimo uvoz prerađevina i krenemo sa oporavkom domaće proizvodnje svinja i prerađivačke industrije?!
- Koronakriza trebala nas je osvestiti o stanju u srpskom agraru i pokazati kakva nam je poljoprivredna suverenost i samodostatnost, i koliko je poljoprivreda važna za opstanak, proizvodnje i života u ruralnim područjima. Statistika iznosi podatak da je samodovoljnost u pogledu svinjske proizvodnje oko 70 posto. Zar onda nije paradoks gde mi malo proizvodimo da i to ne možemo prodati po normalnim cenama. Niko ne očekuje da se obogati, nego je pitanje da se preživi. S toga uočeni problemi u svinjarstvu ne smeju se prepuštati slučaju, nego je nužna hitna akcija jer u pitanju je opstanak ( oko 6.000 malih i srednjih gazdinstava iz Srema i Mačve bavi se ovom delatnošću) i egzistencija primarne domaće proizvodnje svinja uopšte.
S poštovanjem,
Asocijacije stočara Srema i Mačve