Drugi pišu Vesti

Poljoprivrednici sve više posežu za kreditima, najčešće do 100.000 evra

Iako poljoprivrednici tradicionalno ne vole da uzimaju kredite od banaka jer imaju berzansku robu koju mogu da prodaju po dobrim cenama, preskupa setva, kao i zabrana izvoza pšenice i brašna uslovila je veću potražnju za ovakvom vrstom pozajmica.

“Namenski poljoprivredni krediti u Srbiji postoje duži niz godina, dok potražnja za njima konstantno raste. U 2021. godini se više od 150.000 poljoprivrednika obraćalo komercijalnim bankama, ministarstvu, fondovima i velikim kompanijama zbog kreditiranja proizvodnje i investicija. Procena za naredni period je da će ova tražnja i dalje rasti jer konstantno raste i deficit hrane na globalnom nivou”, navode iz OTP banke.

Naši sagovornici ističu da klijenti uglavnom imaju izbor između više vrsta kredita. Poljoprivrednici se mogu opredeliti u zavisnosti od svojih potreba za pozajmice za obrtna sredstva, investicione kredite za sve namene, kao i investicione kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i nekretnina.

“Minimalni iznosi agro kredita kreću od oko 60.000 dinara, a maksimalni iznosi u principu ne postoje, ali možemo reći na osnovu iskustva da oko 90 odsto klijenata zadovoljava svoje potrebe iznosima do 100.000 evra. Iznosi su uslovljeni realnim potrebama poljoprivredne proizvodnje”, objašnjavaju iz OTP banke.

Stručnjaci savetuju poljoprivrednike kojima je potreban kredit da se pre odlaska u banku dobro informišu, kako o ponudama banaka tako i o uslovima koji su potrebni za dobijanje pozajmice.

“Kada odete u banku naglasite da vam je potreban poljoprivredni kredit, jer uz njega idu i posebni uslovi otplate. Pritom treba imati na umu da mnoge banke poljoprivredne kredite odobravaju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima”, ističu kreditni savetnici.

Iz OTP banke navode da svi agro krediti imaju mogućnost prilagođavanja dinamike otplate dinamici proizvodnje i priliva poljoprivrednom proizvođaču.

Investicioni kredit bez hipoteke može se otplaćivati mesečno, tromesečno, šestomesečno i godišnje, uz korišćenje grejs perioda, a namenjen je finansiranju obrtnih sredstava i investicija u mašine i opremu vezane za poljoprivrednu delatnost.

Takođe, poljoprivrednici kojima je potrebna pozajmica mogu se odlučiti i za neke od subvencionisanih kredita koje banke daju u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ovo su po pravilu povoljniji zajmovi. Razlika je u kamatnoj stopi koja je kod subvencionisanih kredita dosta niža od svih ostalih.

“Poljoprivredni klijenti mogu biti subvencionisani od strane ministarstva poljoprivrede, lokalnih samouprava ili velikih kompanija koje rade organizaciju poljoprivredne proizvodnje u smislu nabavke repromaterijala i otkupa tržišnih viškova od malih proizvođača”, kažu iz OTP banke.

Kreditni savetnici preporučuju da se sa bankom dogovore o pozajmici koja će biti prilagođena kako mogućnostima tako i potrebama poljoprivrednika.

“Najčešći savet klijentima je da paze kada je reč o uslovima otplate kredita, da dobro saslušaju bankara kolika je tačna rata kredita, da li ima dodatnih troškova. Budite oprezni i kada se radi o pozajmicama sa deviznom klauzulom, jer je takav oblik zaduživanja rizičniji ukoliko dođe do nestabilnosti kursa domaće valute”, zaključuju kreditni savetnici. / Biznis.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *