Tuta apsoluta – moljac paradajza predstavlja jednu od najopasnijih štetočina paradajza u svetu. Ona je poreklom iz Južne Amerike i vrlo nedavno otkrivena je u mediteranskim zemljama: Italija, Kipar, Španija, Maroko, Malta, Alžir, Tunis, Libija. Poslednjih nekoliko godina uočeno je prisustvo Tute apsolute u našoj zemlji.
Ovo je vrlo opasna štetočina, čiji je glavni domaćin paradajz, ali napada i krompir i druge biljke roda Solanum. Javlja se i na korovima iz familije Solanaceae.
U napadnutim regionima se brzo širi i predstavlja ozbiljnu pretnju u proizvodnji paradajza u zaštićenom prostoru, posebno na mediteranskim prostorima. U slučaju prenamnoženja Tuta apsoluta može da prouzrokuje i do 100 % smanjenja prinosa. Ova štetočina se slabije razvija na niskim temperaturama i nije prisutna iznad 1000 m nadmorske visine. Na krompiru je rizik od šteta ograničen zato što patogen ne napada krtole krompira u polju ili u skladištu, već samo nadzemne delove biljke u polju.
Tuta apsoluta je veoma sitan insekt. To su noćni leptiri koji se preko dana kriju u lišću biljaka. Odrasli insekt je dug od 5-7mm sa izraženim nitastim pipcima. Jaja su sitna, cilindrična krem bele do žute boje. Ova štetočina obično položi jaja na donjoj strani lišća ili stabljike, a piljenje se odvija 4-6 dana nakon polaganja jaja. Larve su smeđe sa karakterističnom tamnom glavom. Ima od 10-12 generacija godišnje i pričinjava štete dok god ima raspoložive hrane. Svaka ženka može da položi 250-300 jaja, dok ceo ciklus razvoja se završava za 30-35 dana.
U zavisnosti od uslova sredine prezimljava kao jaje, lutka ili imago. Štete pravi larva, koja se hrani mezofilom lišća i pravi mine u lišću, dok u plodovima paradajza buši tunele u svim fazama razvoja biljke i može dovesti do truleži. Na krompiru napada nadzemne delove.
U cilju kontrole Tute apsolute preporučuje se primena svih raspoloživih mera suzbijanja (mehaničke i biološke).
– Postavljanje feromonskih klopki za utvrđivanje prisustva i praćenje brojnosti populacije, kao i za izlovljavanje imaga;
– Postavljanje vodenih klopki kojima je moguće masovnije izlovljavanje imaga;
– Postavljanje mreže protiv insekata na ulazu u objekte i mesta provetravanja;
– Plodored, obrada zemljišta, adekvatno đubrenje i navodnjavanje, uklanjanje napadnutih listova tokom redovnog zakidanja zaperaka, uništavanje korovskih biljaka domaćina;
– Biološka borba – upotreba prirodnih neprijatelja (predatorska stenica Macrolophus pygmaeus hrani se jajima i larvama moljca paradajza.
Hemijska zaštita je usmerena protiv larvi moljca paradajza, nekim od insekticida registrovanim za suzbijanje ove štetočine. Na našem tržištu, to su preparati na bazi:
– hlorantraniliprol + abamektin (VOLIAM TARGO 063 SC) u koncentraciji od 0,08-0,1 %+ 0,03-0,05%;
– hlorantraniliprol (CORAGEN 20 SC) u količini od 0,175-0,2 l/ha;
– indoksakarb (AVAUNT 15 SC) u količini od 0,17-0,25 l/ha;
– hlorantraniliprol + lambda-cihalotrin (AMPLIGO 150 ZC) 0,4 l/ha.
Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja