Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u I kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti kvartal 2021. godine, povećane su za 27,7%, objavio je Republički zavod za statistiku.
Posmatrano po grupama proizvoda u I kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti kvartal 2021. godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: Mineralna đubriva (133,4%), Hrana za životinje (27,0%) i Sredstva za zaštitu bilja (28,8%).
Cene reprodukcionog materijala, sredstava rada i usluga u poljoprivredi u I kvartalu 2022. godine, u odnosu na IV kvartal 2021. godine, u proseku su povećane za 9,9%.
Posmatrano po grupama proizvoda u I kvartalu 2022. godine, u odnosu na prethodni kvartal, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: Mineralna đubriva (24,4%), Sredstva za zaštitu bilja (17,7%) i Hrana za životinje (9,4%).
Statistika je jedno, teren drugo jer poljoprivrednici tvrde da su tonu djubriva prošle godine plaćali znatno manje.
“Veštačko đubrivo urea sa 40 odsto azota prošle godine je koštalo 40.000 dinara po toni. Ove agroekonomske godine, znači od početka septembra, ista vrsta đubriva bila je od 130.000 do 145.000 dinara po toni. Cena je u početku varirala, bila je 125.000 dinara, da bi posle nekih deset do 15 dana dostigla cenu od 140.000-145.000 dinara i to je i sada trenutna tržišna vrednost”, kažu iz Udruženja poljoprivrednika Srbije
Inputi u proizvodnji enormno su porasli i to utiče na tržište, ne samo kod nas već i svuda u svetu.
Za jedan hektar neophodno 75.000 dinara
Poljoprivrednicima je za jedan hektar zemlje neophodno minimalno 400 do 500 kilograma đubriva. Ako se uzme u obzir da jedna tona veštačkog đubriva košta 145.000 dinara, prema računici Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, to znači da za pola tone moraju da izdvoje čak 75.000 dinara.
“Toliko košta samo đubrivo. Znači, bez nafte, hemije, semena i bilo kakve zaštite. Sve to kada stavite na papir računica je jasna. Cena nafte je skočila sa 135 na 200 dinara. Mi smo ranije imali i sada smo tražili da nam se omogući regresirano gorivo. U tom slučaju mi bismo mogli da istrpimo eventualno smanjenje cena naših proizvoda, makar za domaće tržište. Nažalost, ne dobijamo ništa, iako nismo tražili da nam država iz budžeta daje novac, već samo da se odrekne akciza za naftu za poljoprivrednike. To bi nam mnogo značilo u proizvodnji i u krajnjem proizvodu”, zaključuje Dragan Kleut iz ovog udruženja dodjući da bi na taj način poljoprivrednici mogli jeftinije da proizvode hranu za domaće tržište.