Tehnologije Voćarstvo Zaštita bilja

Klimatske promene uzimaju danak

Vremenske (ne)prilike koje su poslednjih meseci zahvatile najveći deo Srbije umnogome utiču na to da ovogodišnji rod voća, pa i njegova cena ne budu onakvi kakve su stručnjaci i voćari očekivali. Kako je ubiranje plodova voća u punom jeku, u ovom momentu nezahvalno je prognozirati koliki će na kraju sezone biti ukupan rod. Sasvim je pak izvesno da neće biti ni blizu rekordne 2013. godine kada je ubrano 1,65 miliona tona voća. Stručnjaci tvrde da će, sudeći po trenutnom stanju u voćnjacima, ovo biti relativno umereno rodna godina, sa dosta oscilacija u prinosima po regionima.

– Lane smo proizveli oko 1,6 miliona tona voća. Ove godine, ako nam vremenske prilike budu naklonjene, očekuje se da ukupan rod bude pet odsto veći, ali s obzirom na to šta se sve dešava sa klimatskim promenama, teško je prognozirati kako će se do kraja sezona završiti, rekao je prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kasni prolećeni mrazevi u martu i aprilu umnogome su, po oceni Keserovića, uticali kako na prinos tako i kvalitet voća. Zbog izmrzavanja najviše su oštećeni proizvođači kajsije i breskve. U pojedinim krajevima štete u zasadima su do 75 odsto. Vremenske neprilike i poplave poslednjih nedelja takođe su napravile veliku štetu voćarima i sigurno će uticati na količinu ukupnog roda.

Muke proizvođača višnje

Po mišljenju voćara, sve što se događa sa klimom odražava se ne samo na rod već i na cenu voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene voća u junu su bile 12 odsto niže nego istog meseca lane. Još uvek je nepoznanica kako se to dogodilo s obzirom na to da voća u ponudi na tržištu ima manje, pa bi logično bilo da su cene veće, a potražnja potrošača zbog epidemije virusa korona, koja još traje, ne jenjava. Voće je među retkim poljoprivrednim proizvodima koje u odnosu na žitarice i industrijsko bilje beleži pad cena.

– Statistika, koliko god bila egzaktna, često nije odraz pravog stanja koje vlada u pojedinim segmentima poljoprivrede, posebno voćarstvu. Tim pre što tržištem voća kod nas, nažalost, još uvek diriguju nakupci i trgovci, a ne neposredni proizvođači. Razvijanje sistema kooperativa, zajedničke prodaje, umnogome bi pomoglo našim voćarima da stabilizuju proizvodnju i prodaju na duži rok, kaže agroanalitičar Milan Prostran, dodajući da su specijalizovane voćarske zadruge, posledih godina u ekspanziji, dobro rešenje i da treba težiti ka još većem ukrupnjavanju prodaje, formiranjem složenih zadruga.

Na samom početku voćarske sezone najbolje su prošli proizvođači jagoda, iako im vremenske prilike, pogotovo u maju, nisu bile baš naklonjene. Otkupna cena u jednom periodu iznosila je i do 500-600 dinara za kilogram, ali već posle dve nedelje pala je na 400, pa i niže. Posebno su se oparili voćari u Pocerini, koji su ne malu količinu roda eksportovali na rusko tržište.

– Velika potražnja za pocerskom jagodom bila je i na domaćem tržištu. Otkupljivači, pa i nakupci, prosto su se utrkivali da dođu do roda, tako da su proizvođači kao retko kada mogli da određuju cenu jagoda po svojoj volji, rekao je Predrag Srdanović iz Odeljenja za poljoprivredu Grada Šapca. 

Najviše razloga za nezadovoljstvo i ovog puta, što se ponavlja iz godine u godinu, imaju proizvođači “oblačinske višnje” u Niškom okrugu i topličkom kraju, posebno u Merošini, Prokuplju, Kuršumliji… Otkupljivači su voćarima, držeći se pravilnika o kvalitetu, ponudili ponižavajućih 25–30 za drugu i 50 dinara za prvu klasu, što je među proizvođačima izazvalo veliko nezadovoljstvo i protest.

Nevesela priča o otkupu “oblačinske višnje” u topličkom kraju po nepisanom pravilu ponavlja se svake godine u vreme berbe.

– Razlog za to je što ni Prokuplje, a ni Merošina nemaju nijedan veliki centar za duboko zamrzavanje voća, a isto tako ni odgovarajuće prerađivačke kapacitete. Trajni odgovor proizvođača na cenovni pritisak i samovolju otkupljivača jeste da se udruže i, uz veće angažovanje lokalnih samouprava, kao i uz pomoć države, formiraju više voćarskih zadruga. Takvim pristupkom znatno bi ojačali svoju tržišnu poziciju i podigli cenu voća, kaže Prostran.

Nikad bolja cena maline

Berba maline počela je već početkom meseca, a proizvođači, nakon nekoliko “sušnih” godina, konačno, imaju razloga za zadovoljstvo otkupnom cenom. Za ekstra klasu crvenih plodova otkupljivači malinarima u Mačvi plaćaju čak 450 dinara, što je, u odnosu na lane, povećanje za bezmalo 200 dinara po kilogramu. U pojedinim delovima Zapadne Srbije, najviše u Arilju i Ivanjici, malinare je zadesio veliki peh zbog obilnih kiša. Poplavljeno je više stotina hektara, pa će rod, uprkos dobroj ceni, biti kudikamo manji od očekivanog.

Predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine u Srbiji Dobrivoje Radović izjavio je da će ove godine rod malina biti najviše oko 30.000 tona. To je oko 30 odsto od prosečnog godišnjeg roda, koji iznosi 82.000 tona, s obzirom na to da je suša uništila rod i stablo čak više nego grad.

Radović je naglasio da je u ivanjičkom kraju i na jugu Srbije suša, sa tropskim temperaturama od 35 do 40 stepeni, trajala 20 dana. 

– Znatno je oslabljen korenov sistem, izdanci su ostali nerazvijeni, pa se šteta na malinjacima neće završiti ove, već će se odražavati i u narednih pet godina. Ako želimo da uzgajamo i izvozimo maline kao do sada, zasadi se moraju obnoviti jer se od sadašnjih ne može očekivati veći prinos, rekao je Radović preporučujući malinarima da iskoriste subvencije države za obnovu malinjaka, sadni materijal i ogradu koje iznose i do 90 odsto investicije.

Neizvesnost oko šljive 

Olujno nevreme praćeno gradom poslednjih nedelja u opštini Blace obaralo je gotovo sav rod šljive, najviše sorte “stenlej” sa zasada na 6.000 hektara. Proizvođače u ovom momentu najviše muči neizvesnost da li će uopšte ostati nešto roda na stablima.

– Ovo je treća godina zaredom da nam vremenske neprilike odnose dobar deo roda u šljivicima. Kada se radi o otkupnoj ceni, rano je za neku pouzdanu prognozu za rod koji je preostao, ali bi, s obzirom na to da se očekuje slabija ponuda, cena trebalo da bude znatno veća od prošlogodišnje, kaže Bojan Ostojić, zadužen za resor poljoprivrede u opštini Blace.

Sezona ubiranja voća je u toku, ali usled učestalih vremenskih (ne)prilika i neizvesnoti u narednih par meseci, sigurno neće biti berićetna. Većina proizvođača generalno ne mogu biti zadovoljni rodom, posebno gde su grad i olujni vetrovi potukli voćnjake. Problem otkupa voća je očito i dalje najneuralgičnija tačka, posebno za voćare u niškom i topličkom kraju, jer su proizvođači i otkupljivači-hladnjačari u latentom sukobu interesa. Sa kontrolom i inspekcijskim nadzorom prodaje, posebno “oblačinske višnje”, nadležni organi mogu da pomognu voćarima, ali ne i da utiču na tržište i formiranje cene. Zbog toga se udruživanje voćara i izgradnja hladnjača i preradnih kapaciteta nameće kao prioritet. Veća pomoć države, kao i angažovanje nadležnih opštinskih organa na obezbeđenju uslova sigurno bi doprinelo boljoj tržišnoj poziciji voćara i sigurnijem otkupu. K. Rajević

DOBRA ZARADA OD TREŠNJE

Ove sezone na tržištu ponuda trešanja bila je veća nego prethodnih godina, a najkvalitetnije sorte završile su na tržištu Zapadne Evrope. Među dobrim primerima plasmana svakako treba izdvojiti voćara Vladimira Popića koji na Čeneju kod Novog Sada pod zasadima trešnje ima devet, a u Staparu još deset hektara. 

– Po savetu stručnjaka primenio sam savremenu tehnologiju uzgoja i nemam problema sa izvozom. Otvorila su se tržišta u Nemačkoj, Holandiji i Crnoj Gori. U zavisnosti od veličine ploda i pakovanja trešnje, rod sam prodao po ceni od 2,2 evra do 3,5 evra za kilogram, rekao je Popić ističući da trešnja za zapadno tržište treba da bude dobro ohlađena, lepo upakovana i, što je najvažnije, kvalitetna. S.C.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *