Opadanje plodova je prirodna pojava u voćnjacima. Zbog rentabilnosti i kvaliteta proizvodnje voćari, često rade namernu proredu. Međutim,prekomerno opadanje može uticati na prinos i konačan rezultat proizvodnje.
Tokom vegetacije voćaka, opadanje plodova u umerenom obimu predstavlja normalnu pojavu i javlja se svake godine. I pored obilnog cvetanja, najčešće se samo manji broj cvetova razvija u plodove koji ostaju na stablima sve do berbe.
Za postizanje dobre rodnosti, neophodno je da procenat zametanja plodova kod jabučastih voćaka bude oko 5-7 %, kod breskve, kajsije i šljive 10-20 %, dok je kod trešnje i višnje zavisno od sortimenta procenat zametanja 15-25 %.
Šta utiče na pojavu opadanja plodova?
Prekomerno opadanje plodova, uzrokovano je čitavim nizom klimatskih i bioloških faktora.Velik uticaj na lošu oplodnju i zametanje imaju faktori spoljne sredine, kao što su hladna i vlažna proleća, pojačana transpiracija u vreme cvetanja, kao i nedostatak vlage u zemljištu.
Nešto kasnije, tokom vegetacije može se javiti slaba ishranjenost voćaka odnosno poremećaj u prometu organskih materija, pa i loša obezbeđenost mineralnim azotom i mikroelementima posebno borom čiji nedostatak doprinosi opadanju plodova u svim fazama razvoja voćke.
Razlog intenzivnijem opadanju plodova često je i loše odabran sortiment u momentu zasnivanja višegodišnjeg zasada.
Naime, određene sorte jabuka, krušaka, kao i velik broj sorti šljiva i trešanja su stranooplodne, ne mogu se oprašiti sopstvenim polenom već su upućene na međuoprašivanje i u okviru zasada moraju imati kompatibilne sorte oprašivače.
Kod većine voćaka uočena su tri talasa opadanja plodova.
Prvo opadanje
Neposredno nakon cvetanja počinje prvo opadanje plodova koji nisu oplođeni jer u njima nisu razvijene semenke koje luče hormone zadužene za deljenje ćelija i rast ploda.
Drugo opadanje
Drugi period dešava se krajem maja i početkom juna to je tzv. junsko opadanje.Javlja se kod plodova jabuka i krušaka sa formiranim malim brojem semenki, zbog čega se takvi plodovi slabije razvijaju, sitniji su i pri dodiru lako opadaju.Ovu pojavu dodatno može stimulisati nedovoljna ishranjenost biljaka i deficit vode u zemljištu.
Treće opadanje
Najrizičniji treći talas opadanja dešava se pred samu berbu i karakterističan je za sorte čija je peteljka kratka i slabije elastičnosti.
Opadanje plodova u ovom periodu može imati značajne ekonomske posledice na rentabilnost proizvodnje, zbog čega se pre podizanja zasada moraju detaljno analizirati klimatski uslovi podnevlja posebno uticaj vetra (njegova jačina, pravac i učestalost) i adekvatan izbor sorti.
Mere za sprečavanje opadanja plodova
Primenom odgovarajućih agrotehničkih mera, značajno se može uticati na otklanjanje uzroka i štetnih posledica opadanja plodova.
U cilju bolje oplodnje i sprečavanja junskog opadanja plodova, u drugoj polovini maja preporučuje se primena prihranjivanja azotnim đubrivom KAN-om sa normom od 100 kg po 1 hektaru.
U fazi porasta letorasta mogu se uraditi i 2-3 folijarna tretmana đubrivima koja ne sadrže hlor i teške metale (Fertilin, Murtonic, Ferticare), dok se u stresnim uslovima preporučuju preparati na bazi aminokiselina (Polyamin 50 aminokiseline, Drin, Oligogreen itd.).
Postoji i mogućnost primene hormonskih preparata (regulatora rasta) koji podstiču dalji rast ploda i utiču na smanjenje opadanja, ali je ta praksa vrlo složena i primenjuje se isključivo pod nadzorom stručnog lica.
Pri jačem intenzitetu, opadanje plodova je izuzetno negativna pojava koja umanjuje prinos i profitabilnost voćarske proizvodnje uopšte.
Međutim, kod stabala sa visokom rodnošću to je jedan od načina prirodnog proređivanja kada voćka sama obezbeđuje optimalan broj plodova u skladu sa njenim opštim stanjem, snabdevenošću vodom i raspoloživim hranljivim materijama.
Na ovaj način smanjen broj plodova nadoknađuje se njihovom krupnoćom, pri čemu preostali plodovi uglavnom pripadaju ekstra kvalitetu i prvoj klasi. Iz tog razloga u pojedinim godinama prirodno opadanje plodova samo doprinosi regulisanju rodnosti i postizanju dobrog kvaliteta plodova visoke nutritivne vrednosti. S.C.