Jesen je idealno vreme za podizanje novih voćnjaka, te tako u ovom periodu posebnu pažnju treba posvetiti izradi plana zasada i pripremi zemljišta za sadnju. Ozbiljni budući igrači u ovoj proizvodnji moraju imati na umu, da se sve greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka kasnije teško ispravljaju, mogu trajati gudo i biti vrlo skupe. Kasnije rezultiraju smanjenim prinosom, što direktno utiče na ekonomski rentabilnu proizvodnju.
Izrada plana podrazumeva određivanje rednog i međurednog rastojanja, a u zavisnosti od odabrane sorte i podloge , kao i raspoložive mehanizacije. Sadnji voća predhodi i izrada sortne kompozicije, pri čemu treba voditi računa o vremenu cvetanja , kao i odnosima oprašivanja i oplođenja pojedinih sorti. Da bi se voće pravilno razvijalo i redovno rađalo potrebno je pre sadnje dobro pripremiti zemljište.
Voćnjak se može podizati na zemljištu koje je ranije bilo obrađivano ili na zemljištu koje nije bilo obrađivano.Ranije obrađivano zemljište je izgubilo svoju strukturu pa je stoga potrebno popraviti strukturu zemljišta. Za podizanje voćnjaka žito i repa su najbolji kao predusevi za voćke. Ukoliko se podiže voćnjak na zemljištu koje je već bilo pod voćnjakom moraju se dugo saditi druge kuluture da bi se zemljište odmorilo.Zemljište koje je bilo pod šumom treba očistiti od žila i nekoliko godina pre zasađivanja voćnjaka saditi druge poljoprivredne kulture.
Najbolje zemljište za sadnju voćaka je livada.
Da bi se izbegle smetnje prilikom sadnje, obrade i negovanja voćanjaka, zemljište je potrebno poravnati. Ako je zemljište strmo, postoji opasnost od ispiranja hranljivih elemenata, neophodno je napraviti terase i potporne zidove.Zemljište za voćnjak ne treba da je glinovito, peskovito i krečno. Za amaterski voćnjak moguće je dodavanje peska ukoliko je zemljište glinovito, što za veće površine zasada nije isplativo.Posle sađenja voćaka kvalitet zemljišta se popravlja dodavanjem stajskog đubriva,kreča kojim se reguliše pH vrednost. Koliko će se kreča dodati u zemljište zavisi od količine kreča koju zemljište sadrži.
Rigolovanje (obrada zemljišta plugom) zemljišta pre podizanja voćnih zasada je jedna od važnih mera za uspešno gajenje voćaka. Posle rigolovanja zemljište postaje rastresito, što je potrebno za dobro razvijanje korenovog sistema mladih sadnica, a kasnije i odraslih voćaka. U rigolovanom zemljištu bolje se razlaže uneto organsko đubrivo, pa takvo zemljište u toku jeseni, zime i ranog proleća dobro prima vodu i dobro je čuva u toku leta. Ono se obavlja rigoler plugovima. Oni koji ne poseduju plugove za rigolovanje, treba da koriste jednobrazni plug, za što dublje oranje.Rigolovanje se izvodi na dubini od 60-70 cm, a ukoliko je potrebno i dublje. Rigolovanje je neophodno ako je zemljište teško i zbijeno. Rigolovanje je potrebno izvršiti ranije, nego neposredno pred samu sadnju jer se zemlja ne može slegnuti, pa bi kasnije sleganje izazvalo povlačenje posađenih sadnica u dublje slojeve.
Priprema se odnosi pre svega na uređenje zemljišta, ali i obradu sa đubrenjem.
Uređenje zemljišta podrazumeva krčenje rastinja, vađenje panjeva, uklanjanje velikog kamenja, nivelaciju terena ukoliko je potrebno, uređenje puta. Zakorovljene površine treba u drugom delu vegetacije tretirati herbicidima, a zatim kroz dvadesetak dana izvršiti duboko oranje. Ukoliko se sade bujnije sorte na bujnijim podlogama , neophodno je odraditi rigolovanje zemljišta. Kod slabobujnih podloga nije neophodno raditi rigolovanje.
Pre meliorativnog ili osnovnog đubrenja treba izvršiti analizu zemljišta. Osnovno đubrenje se vrši neposredno pred sadnju i to u trake. Trake određuju kolci (vizirke ) koje smo pobili nakon razmeravanja redova.
Zgorelo stajsko đubrivo, i to polovina od predviđene količine, unosi se neposredno pred oranje i rastura se u trake širine 1,0-1,2 m u rednom prostoru. Preko stajnjaka se rastura i polovina predviđene količine mineralnog đubriva, i pristupa se oranju cele površine. Preporučena dubina oranja je do 35 cm. Ukoliko se prilikom oranja primete larve gundelja ili žičnjaci, potrebno je dodati zemljišni insekticid. Nakon oranja, preporučuje se tanjiranje ili freziranje njive.
Neposredno pred sadnju treba uneti preostalu količinu stajnjaka i mineralnog đubriva, i obaviti freziranje samo rednog prostora, odnosno trake sa razbacanim đubrivom.
Za povećanje humusa od 1% u sloju zemlje od 40 cm potrebno je dodati 30−40 tona zgorelog stajnjaka po hektaru. U nedostatku stajnjaka, može se koristiti zelenišno đubrenje. Za povećanje jednog miligrama lako pristupačnog kalijuma i fosfora u 100 gr suvog zemljišta potrebno je dodati 60 kg fosfora i kalijuma.Ako su zemljišta kiselija, treba da se obavi kalcifikacija, ako zemljište sadrži više kreča, potrebno je zakiseljavanje zemljišta. Za kalcifikaciju koristi se najčešće mleveni krečnjak (kalcijum-karbonat), a može i negašeni kreč.
Sadnja počinje otvaranjem brazdi u pravcu pobijenih kolaca plugovima do dubine 20-25 cm. U pracu redova pobijaju se kočići za koje se veže kanap na visini od 20 cm koji određuje pravac redova.
Sa korena sadnice se odstrane sve polomljene ili oštećene grane, a zatim se koren uranja u mešavinu sveže goveđe balege, ilovače i vode u odnosu 1:2:1.
Dubina sadnje treba da bude na istoj visini kao što su sadnice bile u rastilu. Spojno mesto treba da bude 15- 20 cm iznad zemlje. Zemlju oko sadnice dobro ugaziti i pri tome držati sadnicu uz postavljeni kanap u pravcu reda.
Na zemljištu
koje nije rigolovano, kopaju se rupe u koje se sade voćke. Širina rupe treba da
bude od 1.5 -2 , a dubina rupe zavisi od tipa zemljišta. Dubina rupe za laka
zemljišta treba da bude od 40–50 cm, a za teška zemljišta dubine od 50-60cm.
Kopanje jama
kao priprema zemljišta za sađenje voćaka primenjuje se samo na strmim terenima,
na kojima se zbog erozije ne bi smelo rigolovati. Jame se kopaju i pri sađenju
voćaka na okućnicama u baštama i u dvorištima, pored staza, puteva…Po
sadnji dobro je svaku sadnicu zaliti sa po minimum 10 l vode.
Napomene
Sadnja se može obavljati sve do mrazeva. Za hobiste ovaj posao može biti zadovoljsva ili zabave radi, međutim za ozbiljno bavljenje voćarstvom neophodno je unapred uraditi dobar plan, pripreme zemljišta, odabira voćnih sadnica uz rigorozne provere, angažovati i stručno lice, naročito ako ste početnik ili niste iz sveta poljoprivrede.
Pre svega obavezno uraditi NALAIZU ZEMLJIŠTA! Imajte na umu da nisu svi tipovi zemljišta pogodni za voćarstvo, a određeni tipovi nisu čak ni za pojedine vrste voća. Recimo, ako na jednom tipu zemljišta dobro uspeva jabuka, ne mora da znači da će na istoj parceli uspevati trešnja ili orah.
Ako već imate izbora birajte kalem 9, dvogodišnju sadnicu bez previše krošnje.
Ukoliko vam sadite voćku sa povređenim žilama, računajte da se teže prima, dugo boluje i lakše oboleva.Naravno da višak žila treba orezati.
Mokre žile takođe nisu poželjne, jer su one podložne plesnima posle sadnje, te samim tim postoji mogućnost i truljenja sadnice.
Voćku saditi toliko duboko, koliko je duboko bila u rastilu.Mladoj voćki pri sadnji treba iskopati rupu, tako da svaka žila može lepo da se razmesti, a ne da se savijaju i lome.
Žile lepo razmestiti unaokolo, prvo posuti sitnom zemljom najniže žile i zatim samo blago pritisnuti zemlju oko njih, da ne ostanu šupljine, kako se ne bi nahvatala plesan.
Ne nabijati zemlju oko žila, tkzv tvdro gaženje,,jer se mogu oštetiti. Tek kada se žile zatrpaju, tada ih treba zaliti vodom (oko 10 litara) i zatrpati rastresitom zemljom.
Tanke sadnice, u toku sadnje ojačati u jamiću uz kolac za koji se voćka priveže. Ukoliko kasnije, postavlaje kočiće možete povrediti žile.
Poželjno je mlade sadnice zaštiti mrežom od glodara i divljači, jer ove životinje tokom zime zbog nedostatka hrane mogu da naprave ozbiljne štete na tek posađenim voćkama.
Za one koji imaju na umu rod recimo jabuka od 60-100 tona po hektaru finansiranje u protivgradnu mrežu i sistem navodnjavanja je investiranje u siguran povraćaj novca I budućnost rentabilnog roda.. Sve drugo je gledanje u nebo I uzaludno trošenje novca I vremena.
Zaštita sadnica od štetočina
Potrebno je sadnice zaštiti od zečeva, srna i ostalih štetočina. Od zečeva se kao efikasna zaštita pokazala fasadna mrežica, postoje i namenske mrežice ali je fasadna značajno jeftinija, kada se postavi oko sadnice, dalje se heftalicom zahefta ili se provuče tanak kanap uzdužno kroz otvore.
Od srna je jedini način zaštite podizanje ograde oko voćnjaka visine barem 2 metra. Postoje i nedokazane tvrdnje da okačene čarape sa ljudskom kosom koju možete pribaviti u frizerskom salonu odbijaju srne koje namirišu prisustvo čoveka.
Sadnice nije neophodno krečiti prvih 2-3 godine dok deblo ne odeblja.
Sa srećom!