U okviru manifestacije “Mart – mesec srpskog jezika”, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije organizovalo je “Izbor za reč koja je obeležila 2022. godinu”.
Za petnaest dana stiglo je 410 reči koje su poslali učenici iz više od pedeset gradova i sela širom Srbije, među kojima su Aranđelovac, Bela Crkva, Beograd, Boljevac, Bor, Brezjak, Brestač, Bujanovac, Valjevo, Veliko Gradište, Vladičin Han, Vranje, Vrnjačka Banja, Vršac, Golobok, Ečka, Žitkovac, Žitorađa, Zrenjanin, Ivanjica, Inđija, Jagodina, Kladovo, Kovin, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Kuršumlija, Lazarevac, Lapovo, Leskovac, Lučica, Majdanpek, Mačkat, Mladenovac, Negotin, Niš, Novi Sad, Pančevo, Paraćin, Pećinci, Pirot, Požarevac, Prokuplje, Raška, Ruma, Sečanj, Smederevo, Smoljinci, Stepanovićevo, Subotica, Čačak, Šabac, ali i Banja Luka, zatim Ljubljana, Moskva i drugi gradovi u kojima živi srpska dijaspora.
Komisija Društva za srpski jezik i književnost Srbije odabrala je reč “isceljenje” za reč koja je obeležila 2022. godinu. Ovu reč predložile su Vanja Lazarević, učenica trećeg razreda Filološke gimnazije u Beogradu i Nađa Milićević, učenica drugog razreda Gimnazije u Kruševcu.
Iz perspektive srpskih osnovaca i srednjoškolaca, 2022. godinu obeležio je prestanak pandemije virusom korona, vraćanje uobičajenim obavezama, povratak u školu, nastavak druženja, izlazaka i života bez distance. Zbog toga su se među rečima koje su učenici predložili našle i buđenje, životovornost, zdravlje, iskra, nada, oživljavanje, ozdravljenje, pomak, prevazilaženje, preobražaj, preporod, prosvetljenje, uzleti druge.
Godina 2022. donela je i rat u Ukrajini, pa se među predloženim rečima nalaze i one koje se odnose na situaciju u svetu, na primer, neizvesnost, raskol, rat, strah, tuga, kao i na posledice nestabilne situacije: dezinformacija, inflacija, poskupljenje, sankcije.
Isceljenje je glagolska imenica nastala od prefiksiranog glagola isceliti (se), koji znači „lečenjem dovesti u zdravo stanje, izlečiti (se)”. Kada se odnosi na ranu, povredu, znači „zarasti, zamladiti se, zalečiti”. U osnovi ovog glagola nalazi se indoevropski, praslovenski i sveslovenski pridev ceo. Imenica isceljenje učestalo se koristi u savremenom srpskom jeziku, a elektronski korpus pokazuje da se često upotrebljava sa značenjem čudesnog, natprirodnog ozdravljenja i da se odnosi i na fizičko i na duhovno izlečenje. Prošle godine je najlepša reč bila praskozorje.