Između 2007. i 2018. godine, prosečni prihod gazdinstva u Evropskoj uniji je porastao, dostigavši 35.300 evra. Međutim, mogu se uočiti značajne razlike širom EU i na osnovu vrste poljoprivrede, pola, starosti i nivoa stručnosti nosilaca gazdinstava i menadžera. Ovo su neki od ključnih nalaza izveštaja Evropske komisije o „EU ekonomskom pregledu ekonomije“.
Izveštaj „Pregled ekonomike poljoprivrednog gazdinstva EU“ pruža pregled ključnih ekonomskih kretanja u ovoj branši do 2018. godine, na osnovu podataka prikupljenih za sistem podataka o računovodstvu poljoprivrednih gazdinstava – FADN. Analizirani period obuhvata podatke od 2007. do 2018. godine. Prihod po gazdinstvu je narastao sa 28.800 evra u 2007. na 35.300 evra u 2018.
Povećanje vrednosti poljoprivredne proizvodnje, kako za useve, tako i za stočarstvo, za 34 odsto i 36 odsto, dovelo je do povećanja prihoda farme tokom analiziranog perioda. U pogledu prihoda po godišnjoj radnoj jedinici, najveći prosečni prihod zabeležen je u 2018. godini – 22.500 evra, što je blagi porast od 0,3 odsto u odnosu na 2017. godinu i 41 odsto spram 2007. godine.
Što se tiče razlika u prihodima širom EU, najveći prihod po godišnjoj radnoj jedinici (AVU) bio je na severozapadu EU, a najmanji u istočnom delu. Domaćinstva specijalizovana za žitarice, vino, hortikulturu i mlekarstvo imala su prihod po AVU iznad proseka EU u 2018.
Analiza je takođe otkrila da su gazdinstva koja su vodile žene imale niži prihod po AVU (38 odsto niže od farmi koje su vodili muškarci). Ovo takođe zavisi od vrste poljoprivrede i veličine gazdinstva. Na primer, žene vode na prosečno manjim farmama, kako u pogledu veličine, tako i u pogledu proizvodnje. Razlika u prihodu prema polu odnosi se na sve vrste poljoprivrede, a najveći jaz je zabeležen kod mlekara i ratarskih kultura.
Kada je o starosti reč, farme koje vode menadžeri od 40 godina ili mlađi u proseku imaju najniži prihod, a slede menadžeri stariji od 60 godina. Međutim, za veliku većinu zemalja EU farme koje vode menadžeri stariji od 60 godina imaju najmanji prihod . Ova razlika na nacionalnom nivou uglavnom je rezultat činjenice da je većina mladih poljoprivrednika u EU u zemljama sa nivoom dohotka nižim od prosečnog. Na primer, 47 odsto mladih poljoprivrednika zastupljenih u FADN nalazi se u Poljskoj i Rumuniji.
Konačno, farme koje vode menadžeri sa osnovnom ili visokom poljoprivrednom školom imaju veći prihod po AVU (+ 59 odsto) od onih sa menadžerima koji imaju samo praktično iskustvo. Ovo se odnosi na gotovo sve zemlje EU, tipove poljoprivrede i veličine farmi na nivou EU.
Dalji detaljni podaci i analiza mogu se naći u izveštaju „Pregled ekonomike poljoprivrednih gazdinstava u EU“, koji pokriva prihod farme, poljoprivrednu proizvodnju, troškove, ulogu dohodovne podrške ZPP i karakteristike farmi u EU.
Najskuplja holandska domaćinstva – skuplja od tri miliona
Struktura evropskih farmi obuhvaćenih FADN-om se u nekoliko zemalja značajno razlikuje po nekoliko kriterijuma.
Tako, po vrednosti imovine prednjače holandske i danske farme. Poljoprivredna gazdinstva u ovim zemljama u proseku imaju najveću imovinu – oko 3.118.000 evra, odnosno 2.689.000 evra. Ovo odražava vrlo visoke cene zemljišta i veliko učešće proizvodnje za koju su potrebna znatna ulaganja, kao što su mlekarstvo, žitarice i hortikultura.
Nasuprot tome, farme u Rumuniji imaju najniže vrednosti ukupne imovine – 55.000 evra. Njih karakterišu manje kapitalno intenzivne vrste poljoprivrede, njihova gazdinstva imaju manju prosečnu ekonomsku veličinu i niže cene zemljišta.
Ali takođe treba istaći pozitivan trend: Bugarska je više nego udvostručio vrednost imovine svojih farmi od 2007. do 2018. godine.
Kada je o uloženom radu reč, u FADN istraživanju, prosečan broj radnika zaposlenih po gazdinstvu u EU je iznosio 1,6 AVU u 2018. Međutim, prosečni uloženi rad varirao je znatno u različitim zemljama, u rasponu od 10,6 AVU po gazdinstvu u Slovačkoj do 1 AVU u Grčkoj.
Tradicionalno, značajan deo radne snage zaposlene u poljoprivredi čini porodica (neplaćeni rad). Procenat porodičnih radnih sati bio je 74 odsto od ukupnog broja radnih sati u EU i bio je najzastupljeniji oblik rada u većini članica.
Prosečna satnica poljoprivrednih radnika iznosila je u EU 8,70 evra u 2018. godini, što je povećanje za 75 odsto od 2007.
Prosečna veličina gazdinstava obuhvaćenih FADN istraživanjem iznosila je 37 hektara u 2018. godini. Međutim, ove prosečne veličine znatno su varirale u državama članicama, u rasponu od 445 hektara po farmi u Slovačkoj do tri hektara po farmi na Malti. Agrosmart S. K.