Problem paljenja strnjike nije ništa novo , ali do danas nije nađeno rešenje.Svake godine po završetku letnjih i jesenjih poljoprivrednih radova, poput žetve pšenice i kukuruza, na njivama u Srbiji ostaju ogromne količine biljnih ostataka. Umesto da se ti ostaci pravilno obrade, mnogi poljoprivrednici ih spaljuju. Ova praksa, iako zabranjena zakonom, i dalje je široko rasprostranjena.
Iako su se na stručnim i naučnim skupovima često isticale negativne posledice, praksa je ostala ista. Paljenjem biljnih ostataka uništavaju se mikroorganizmi, narušava se prirodna ravnoteža u korist prouzrokovača bolesti. Godinama unazad brojke o spaljenim površinama i štetama se ponavljaju.
Razlog za ovu praksu je jednostavan – poljoprivrednici misle da je to najlakši i najjeftiniji način da očiste njive. Mnogi su i u zabludi da pepeo doprinosi plodnosti zemljišta. Međutim, brojni naučni dokazi i iskustvo pokazuju upravo suprotno – od paljenja žetvenih ostataka koristi nema, a šteta je ogromna i višestruka.
Poljoprivrednici su uvereni da je pepeo koristan kao izvor hranjivih materija za biljke, kao i da paljnjem ostataka uništavaju bolesti biljaka. Pa ipak, ta se priča može posmatrati i na drugačiji način.Naime, paljenjem se stvaraju visoke temperature, koje ubijaju i uništavaju korisne mikroorganizme zemljišta sa čime nestaje plodni sloj.
Štete po mikroorganizme i kvalitet zemljišta
Kada se pali strnjika vatra uništava korisne mikroorganizme i životinje u zemljištu – uključujući kišne gliste, koje su ključne za stvaranje humusa.U plamenu može da nestane i do tri tone humusa po hektaru. Umesto plodnog sloja, ostaje pepeo koji vetar i kiša brzo odnose. Plodnost zemljišta opada, neophodno je dodatno đubrenje, što opet povećava troškove i unos hemikalija.Osim toga, paljenje predstavlja i opasnost, jer se vatra može proširiti i izazvati požare većih razmera.
Spaljivanje žetvenih ostataka oslobađa velike količine ugljen-dioksida koji je ključni gas odgovoran za efekat staklene bašte. Takvo zagađenje direktno doprinosi klimatskim promenama, što se manifestuje sve češćim vremenskim nepogodama i ekstremima. Dakle, šteta koju čovek pravi prirodi neminovno se vraća.
Za razliku od paljenja, zaoravanje žetvenih ostataka donosi višestruke koristi. Ova praksa povećava rastresitost i vlagu zemljišta, čuva humus i obogaćuje zemljište prirodnim materijama. Biljke u narednoj sezoni imaju bolje uslove za rast, a zemljište se dugoročno obnavlja.
Prednosti zaoravanja žetvenih ostataka
Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta. Stvara se rastresit sloj na površini oranice, a on sprečava isparavanje vlage. Dokazano je da plodna oranica na kojoj je strnište zaorano u vreme jesenjeg oranja ima čak za dva do 2,5% više vlage od onog na kome ovaj posao nije obavljen.Takođe, ovom se metodom izaziva nicanje semena korova, koji se kasnije mnogo lakše uništava.
Ukoliko zaoravate, u zemljište se unose preostali delovi biljaka posle žetve, koji zapravo predstavljaju jednu vrstu, doduše slabijeg, đubrenja. Također, stvaraju se i uslovi za pravovremeno i potpuno duboko obrađivanje zemljišta, a takvo se zemljište manje stvrdne. Zbog zaoravanja se čak ubrzava mineralizacija biljnih ostataka, odnosno biljkama se osigurava više hrane, koja je lako pristupačna.
Najbolje bi bilo da se zaoravanje obavi odmah posle žetve, ali, ako iz nekog razloga to nije moguće, može se obaviti i kasnije. Zaoravanje i posle dva meseca od žetve bolje je nego da se uopće ne obavi. Zaoravanje se obavlja plugom ili tanjuračom na dubinu od 10 do 15 centimetara.
Inače na tržištu postoje i biološki razgrađivači koji stvaraju prirodno đubrivo na njivi, tako da postoji više našina da se očuva resurs zemljišta čiji kvalitet nije na zavidnom nivou.
Zakon o zaštiti od požara izričito zabranjuje paljenje žetvenih ostataka na otvorenom. Za one koji ga krše predviđene su visoke kazne – za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna lica od 300.000 do milion dinara. Ako požar dovede do ugrožavanja života ili imovine primenjuju se i odredbe Krivičnog zakonika, što može uključivati zatvorsku kaznu. S.C.