Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura. Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša poljoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 40.000 hektara? Zemlja koja nema svoju semensku proizvodnju najbrže može postati zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, potom i velikih sila. Srbija se sada nalazi na tom putu!
U Srbiji je uspostavljen jedinstveni registar semena i sadnog materijala. Ne treba zaboraviti da je Srbija veliki rasadnik sadnog materijala i da seme nije samo roba. Od semena zavisi kakva će biti i setva i žetva i, što je najvažnije, kakav će biti kvalitet hrane za građane.
Usvajanjem Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja Srbija je uskladila zakonodavstvo sa propisima EU, što domaćim proizvođačima otvara vrata šireg izvoza. Navodi se da se Zakonom uvodi jedinstveni sertifikat kao dokaz porekla i kvaliteta semena i sadnog materijala.
Sopstvena semenska proizvodnja – temelj bezbednosti svake države.Budućnost svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju. Svaka zemlja koja bude imala kvalitetnu domaću semensku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost. U Srbiji je nauka dala pun doprinos ovoj proizvodnji do sada, ali poslednjih godina kao da se gubi dah.Ima dosta upotrebe stranih hibrida i sorti koji nisu prilagođeni našem podneblju, pa nam je poljoprivredna proizvodnja pala na najniže grane.
Suše i štete u poljoprivredi – dokaz važnosti domaćeg semena Najbolji dokaz je da je suša u protekloj deceniji nanela štete veće od 10,5 milijardi evra.
Otpornost na sušu i veći prinosi postižu se korišćenjem useva koje je stvorila domaća nauka. Domaća proizvodnja semena u teškom je položaju — površine pod semenskom proizvodnjom su za nekoliko godina smanjene sa 50.000 na 30.000 hektara.
Kako se navodi u saopštenju Vlade, usvajanjem Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja Srbija je uskladila zakonodavstvo sa propisima EU, što domaćim proizvođačima otvara vrata šireg izvoza.Zakonom se uvodi jedinstveni sertifikat kao dokaz porekla i kvaliteta semena i sadnog materijala, javni registar i potpuna kontrola svih faza proizvodnje i prometa.Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon koji po prvi put detaljno uređuje sve aspekte proizvodnje, dorade, prometa i uvoza semena u skladu sa standardima Evropske unije. Novi propis donosi strože kontrole, obaveznu sertifikaciju i preciznije registre, što će u praksi značiti veću bezbednost i transparentnost na tržištu.
Zakon štiti autohtone vrste
Zaštita domaćih i autohtonih sorti Novina je i uvođenje jedinstvenog registra semena i sadnog materijala, koji će objediniti sve proizvođače, sorte i količine na tržištu.Zakon predviđa i poseban režim za stare sorte koje se tradicionalno gaje na pojedinim područjima.Na taj način, pored usklađivanja sa EU standardima, otvara se prostor i za zaštitu domaćih autohtonih sorti koje imaju vrednost za očuvanje biodiverziteta i lokalne poljoprivrede.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je usvajanjem ovog zakona napravljen sveobuhvatan okvir kojim su zaštićene sve autohtone sorte.
„Uspostavili smo jedinstveni registar semena i sadnog materijala. Ne treba zaboraviti da je Srbija veliki rasadnik i da seme nije samo roba – od njega zavisi i setva, i žetva, i kvalitet hrane“, istakao je ministar.
Primer domaćeg uspeha – kukuruz iz srpskih instituta
Kukuruz koji je stvoren u domaćim institutima u Novom Sadu i Zemunu, pod zalivanjem, daje rod od 12 tona po hektaru, dok onaj bez dovoljno vode daje svega dve do tri tone.
Uvozni hibridi su znatno ispod tog nivoa. Zato se sve više pažnje posvećuje stvaranju otpornih hibrida prilagođenih lokalnim uslovima.
Seme ratarskih kultura – ključ poljoprivredne stabilnosti Srbije Seme ratarskih kultura kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret i ostale biljke igra ključnu ulogu u poljoprivredi Srbije.Iako je Srbija nekada imala dugu tradiciju u proizvodnji semena, poslednjih godina svedoci smo stalnog pada površina pod semenskom proizvodnjom.
Zašto je važno da proizvodimo sopstveno seme? Smanjenje domaće proizvodnje semena dovodi do sve većeg uvoza iz drugih zemalja.Proizvodnja sopstvenog semena ključna je za prehrambenu sigurnost svake zemlje.Kvalitetno seme u kombinaciji sa odgovarajućim agrotehničkim merama predstavlja osnovu svakog uspešnog useva.
Prema rečima Vladimira Mikliča, rukovodioca Odeljenja za suncokret u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, površine pod semenskom proizvodnjom pale su sa 50.000 na ispod 40.000 hektara.Razlozi su brojni – visoki troškovi proizvodnje, rast cena inputa, rat u Ukrajini, poskupljenje energenata, nedostatak radne snage i gubitak interesovanja privatnih sistema.
Kako podići domaću proizvodnju semena?Potrebno je da semenske kuće, instituti i državne institucije zajedno rade na jačanju domaće proizvodnje i očuvanju domaćih sorti.
Ulaganje u istraživanje, razvoj i edukaciju poljoprivrednika ključno je za očuvanje konkurentnosti i povećanje površina pod semenskom proizvodnjom. Piše: Branislav Gulan