Na granici između Poljske i Ukrajine, tenzije su dostigle vrhunac dok ljuti poljski farmeri i vozači kamiona protestuju protiv štetnih posledica jeftinog uvoza žitarica iz Ukrajine na njihovo lokalno tržište. Ovaj sukob je samo jedan u nizu događaja koji su eskalirali tokom protekle godine, a koji seže duboko u istoriju sukoba između poljoprivrednika dve zemlje.
Protesti koji su eskalirali tokom 2023. i 2024. godine započeli su kao reakcija na postepeni porast uvoza ukrajinskog žita u Poljsku. Poljski farmeri su sve glasnije izražavali svoje nezadovoljstvo, tvrdeći da je prekomerni uvoz žitarica uništio domaće tržište i ugrozio njihova egzistenciju.Protesti su eskalirali do tačke kada su neki farmeri namerno sabotirali dolazak kamiona i vozova koji su prevozili ukrajinsko žito, što je dodatno pogoršalo tenzije na granici. Ova reakcija odražava duboku frustraciju i očaj poljskih farmera, koji se osećaju prepušteni sami sebi u borbi protiv nelojalne konkurencije.
Dugogodišnji savez između Poljske i Ukrajine doveden je do ruba pucanja zbog sve većeg sukoba oko trgovine žitaricama. Ovaj spor dodatno je zaoštrio rusko-ukrajinski sukob, koji je izazvao blokadu ukrajinskih luka i primorao Ukrajinu da traži alternativne izvozne puteve.Glavni element u ovoj situaciji je porast uvoza ukrajinskog žita na tržište Poljske, što je dovelo do zabrinutosti i protesta među poljskim farmerima.
Ovaj porast uvoza žitarica iz Ukrajine može se delimično objasniti rusko-ukrajinskim sukobom, koji je rezultirao blokadom ukrajinskih luka na Crnom moru. Kao rezultat toga, Ukrajina se okrenula alternativnim izvoznim putevima, uključujući kopneni prevoz preko granice sa Poljskom. Ova promena u trgovinskim putevima dovela je do povećanja uvoza ukrajinskog žita na poljsko tržište.Međutim, ovaj porast uvoza nije dobro prihvaćen među poljskim farmerima, koji tvrde da je prekomerni uvoz uništio domaće tržište žitarica i ugrozio njihovu egzistenciju. Oni su izrazili svoje nezadovoljstvo kroz proteste na granici, što je dodatno zaoštrilo tenzije između Poljske i Ukrajine.
Odluka Evropske unije da odobri Ukrajini pristup bezcarinskom tržištu dodatno je podgrejala tenzije, izazivajući negodovanje među nekim članicama EU, uključujući Poljsku. Hiljade kamiona sada čeka na granici, dok pregovori između poljskih vlasti i poljoprivrednika teku u nastojanju da se pronađe kompromisno rešenje.Ova situacija dodatno je komplikovana odlukom Evropske unije da odobri Ukrajini pristup bezcarinskom tržištu EU, što je dodatno podgrejalo nezadovoljstvo među poljskim farmerima. Oni tvrde da ova odluka dodatno otežava konkurenciju na tržištu žitarica i dovodi do daljeg pogoršanja njihove situacije.U ovom haosu, ukrajinsko Ministarstvo agrarne politike i hrane osudilo je postupke poljskih demonstranata, pozivajući na civilizovan dijalog umesto nasilja. Pozvali su poljske farmere da posete Ukrajinu i vide iz prve ruke izazove sa kojima se suočavaju njihove kolege farmeri.
Ukrajinska vlada i poljoprivredni zvaničnici ističu da su ukrajinski farmeri takođe suočeni sa izazovima, posebno usred sukoba koji traje u zemlji. Oni pozivaju na dijalog i saradnju između dve zemlje kako bi se pronašlo održivo rešenje za ovaj spor koji ugrožava poljoprivrednike na obe strane granice.Još jedan problem je taj što poljoprivredna proizvodnja 🇺🇦 nije regulisana strogim merama EU, a uvezena roba nije adekvatno testirana na kvalitet (nema dovoljno resursa da se pregleda takva ogromna količina), što je u prošlosti izazvalo incidente s tzv. “tehničkim pšenicom” koja je korišćena u pekarstvu, što se ne bi smelo desiti. Vest o tome je izazvala veliko uzbuđenje u društvu. Oko tog vremena su se pojavili prvi protesti i da bi se stabilizovala situacija (početkom 2023), prethodna vlada je odlučila da privremeno blokira uvoz žitarica (i nekih drugih prehrambenih proizvoda kasnije). Iako je tranzit trebao biti nastavljen bez prekida, kao ni u jednom trenutku nisu blokirali vojnu, medicinsku ili humanitarnu pomoć ili druge proizvode. Nažalost, nekoliko prilično nesrećnih izjava ukrajinskih vlasti, uključujući predsednika Zelenskog optužujući Poljsku za saradnju s Rusijom i nož u leđa Ukrajini, dočekane su s osećajem nezahvalnosti i povređenosti. Uglavnom zato što je poznato da je od prvog dana invazije, Poljska na svim nivoima, od društva do vrha vlade, uložila mnogo truda pružajući bezuslovnu pomoć Ukrajini i njenim građanima. Ne čini se da je ovakav stav sličan u Kijevu.
U međuvremenu, PLNIK (Vrhovni revizorski ured), institucija čiji je jedini cilj procena i revizija prihoda i rashoda države i svih institucija i korporacija koje koriste javna sredstva, zaključio je da neki uvezeni žitarice ne ispunjavaju standarde poljskih propisa. Deo toga je bilo zbog toga što se jestiva pšenica klasifikovala kao tehnička kako bi se poboljšala brzina postupaka na granici ali u nekim slučajevima kvalitet je bio ispod minimalnih zahteva, u jednom testiranom slučaju su otkrili GMO (što je zabranjeno u Poljskoj), zabranjeni nivo pesticida štetočine (210 slučajeva), tri slučaja kontaminacije salmonelom i 37 slučajeva kontaminacije sredstvom za fumigaciju. Naravno, sve zavisi od toga koja je bila krajnja svrha proizvoda – hrana ili, na primer, sastojak za gorivo. NIK je optužio poljsku vladu za nedovoljan plan, propise i mehanizam u organizaciji ukrajinskog tranzita, kontroli uvoza i ograničavanju uticaja koji je imao na lokalno tržište.
Kako bih dodatno objasnio, u tržištu kao što je opisano gore, poljski farmeri su hendikepirani regulativom. Na tržištu kako je opisano, poljski poljoprivrednici se ograničavaju propisima, a zbog strukture poljoprivrede često su pojedinci, dok su ukrajinske kompanije obično ogromne, međunarodne korporacije, oslobođene sličnih ograničenja (jer proizvode izvan EU), koje dodatno koriste svoj uticaj na evropsku politiku (imaju novac i veze) za svoju korist. Prema onome što sam čuo, ukrajinski poljoprivrednici takođe se suočavaju s ovim monopolom, prisiljavajući ih da prodaju sa malim profitom, ali to je drugi problem (oligarhija unutar ukrajinskog tržišta).
To je malo slično sa kamiondžijama. Njihov problem je u ukrajinskim prevoznicima koji preuzimaju poslove na tržištu EU, ali nisu ograničeni lokalnim propisima, i stoga oduzimaju njihov (u ovom slučaju poljski, jer Poljska ima najveći vozni park kamiona u EU) prevoz po nižim cenama i neograničen pristup tržištu. Dakle, ukrajinski vozači ulaze na tržište da bi izvršili tranzit, ali se vraćaju noseći robu nudeći niže cene za svoj transport.
Molim vas imajte na umu da evropske zemlje stalno “ratuju” jedna s drugom oko delova zajedničkog tržišta, koje reguliše zajednički zakon uspostavljen u Briselu. Iz očiglednih razloga nema pravog “slobodnog tržišta” jer je jeftinija konkurencija iz jedne zemlje može naškoditi proizvođačima u drugoj. Jedna strana će uvek rasti na račun druge. Stoga su uvedeni ograničeni pristup i posebne kvote za mnoge grane proizvodnje i usluge. Moraju se držati toga. Ako smatraju da je propis nedovoljan ili neujednačen, preuzimaju to Ministarstvo da radi na drugačijem rešenju. Dakle, kada kažem da “ratuju”, mislim da su to obično neki protesti praćeni dugim političkim pregovorima.
Sada nazad na Ukrajinu, koja je odjednom postala spoljni igrač koji radi bez ograničenja (koja često traju godinama pregovora) i okrenula ga naglavačke. Nije čudo što su ljudi najviše pogođeni ljuti. Niko nije (ili bio, jer se neslaganje pogoršava) protiv pomaganja, ali niko nije spreman da bankrotira radi Ukrajine. Mislim da ovako nikada neće funkcionisati.
Još jedan, iako manji problem, ako ga uporedimo sa gore opisanim opsegom, jeste da vrlo povlašteni tretman koji su ukrajinske kompanije dobile od EU, nije bio u skladu sa stanjem stvari unutar same Ukrajine, u vezi sa stranim kamiondžijama. Bilo je puno žalbi na elektronski sistem reda koji je uvela ukrajinska granična služba, koji ili nije pravilno funkcionisao ili je bio zloupotrebljen. Takođe, valja napomenuti da je blokada granice prvi put uvedena od strane ukrajinskih vlasti, neposredno pre rata. Dakle, trgovinski spor ima dugu tradiciju.
Takođe sam prilično siguran da su poljske vlasti (i stare i nove) propustile da pravilno osiguraju poljsko-ukrajinsku granicu, a resursi prisutni tamo, kako ljudski tako i tehnički, nisu dovoljni da spreče krijumčarenje, korupciju i druge kriminalne aktivnosti. Delom se to može pripisati tome što je granica sa neprijateljskom Belorusijom pod stalnim nadzorom vojske i granične straže i upija sve dodatne radne snage. Ali tu je i čisto političko pitanje. Početkom prošle godine Poljska je ušla u dug period izbora: prvo parlamentarnih (novembar ’23), sada lokalnih (maj ’24), zatim Evropskog parlamenta i sledeće godine – predsedničkih. Sve su to veoma važni izbori, zbog duboke političke borbe između bivše vladajuće stranke PiS i u nekoj meri ujedinjene opozicije. To utiče na institucije zemlje, pravosuđe, sudove i tako dalje. I nema zarobljenika, mogu dodati. To je brutalno.
Bez obzira na to kako tretirate ono što sam napisao iznad, ovo je stav koji je verovatno najbliži istini s obzirom na ono što većina Poljaka misli. Dugo sam odvraćan od krivice potpuno na Ukrajinu, ili Poljsku. Verujem da su za to odgovorne vlasti obe države, a takođe bih optužio i Evropsku komisiju, koja ne deluje u skladu sa rešavanjem problema, već ostaje ćutke.
Kako ja to razumem sada, vlada 🇺🇦 je u stalnom kontaktu sa 🇵🇱 stranom, i pregovori su u toku. Jednostavno nemam dovoljno informacija da bih procenio da li postoji nada za brzo rešenje ili ne.
Iz onoga što je procurelo u javnost tokom proteklih meseci, Kijev nije želeo da pristane na bilo kakva ograničenja u izvozu žitarica, jer prethodno potpisani sporazum sa EU nije pominjao nijedno, i stoga su verovali da će Brisel biti u mogućnosti da primora Varšavu na pokornost, ali to ne funkcioniše tako. Evropska unija nije federacija, niti neka jedinstvena država ili carstvo. Brisel ima ograničene alate za delovanje u takvim slučajevima, čak i ako bi se jedan zakon jasno kršio. A to samo ako ne bi bilo sumnje o okolnostima, dok u ovom slučaju, činjenica da trenutna situacija destabilizuje poljsko tržište i javni red, predstavlja valjan razlog za Varšavu da postupa jednostrano i npr. stavi embargo na žitarice.
Dok Kijev ne pristane da uzme u obzir potrebe druge strane, neće postići stabilno rešenje problema. Čak i sa radikalnom promenom vlade, stav Varšave ostaje uglavnom isti.
Dužina spora, i nekoliko nesrećnih izjava političara (kako poljskih tako i ukrajinskih) otvorili su put dezinformacijama i ruskoj propagandi, zajedno sa jasnom diverzijom i slobodom delovanja grupa povezanih sa sejanjem proruskog neslaganja. Modus operandi dobro poznat iz drugih zemalja, znak ruske hibridne ratovanje. Sve to generisalo je mržnju i sumnju između oba naroda i širilo set laži i poluistina o mafiji koja kontroliše tranzit, luksuznim proizvodima opisanim kao humanitarna pomoć koja se uvozi u Ukrajinu, ljudima koji umiru u dugim redovima zarobljenih kamiona, toksičnim žitaricama i tako dalje. Protest na granici daleko je od kontrolisan od strane vlasti (po mom mišljenju) i nastavlja se izmicati kontroli šireći se dalje u zemlji, sa nekim namerama da blokira ne samo granicu, već i autoputeve, morske luke i železničke čvorove. Teško je reći da li to iko zaista kontroliše, ili je to samo izliv frustracija vešto podgrejan od strane nekoga ko ima interes da ulije malo goriva u vatru.
Pretpostavlja se da je teret takvog sentimenta kao u Poljskoj, verovatno na paru s ukrajinskim osećajem izdaje pred nemilosrdnim neprijateljem. Ni jedan ni drugi ne počivaju na čvrstim temeljima. Osećanja oba su naglašena i aktivno koriste ruski agenti kako bi se posadio nesporazum između društava.Izvor redakcja@agropolska.pl AUTOR TEKSTA: PAP, (DK) | REDAKCJA@AGROPOLSKA.PL