Ako je jedna stvar sigurana, to je da smo svi jeli krompir. I sigurno možemo zamisliti Rimljane, srednjevjkovne seljake ili monahe iz manastira kako jedu krompir. Pa, nije. Krompir je, osim u Južnoj Americi, donedavno bio potpuno nepoznat ostatku sveta. Do 16. veka nije došao u Evropu a mnogo kasnije, u 18. vijeku, je postao dio naše ishrane.
U pretkolumbijskim, preinkaičnim civilizacijama, na bolivijskim visoravnima, na višim andskim područjima i u selima moderne Bolivije, Čilea i Perua, krompir se već uzgajao i konzumirao oko 8.000 godina i smatran je temeljnim resursom za ublažavanje gladi.
Prvi evropski osvajači “Novog kontinenta” testirali su ih u tim oblastima oko 1532. godine i nekoliko doneli na ovaj stari kontinent. Kojim brodom su došli ili sa kim, nije jasno. Da, čini se istinito i dokumentovano da su postojale dve fundamentalne rute ulaska i distribucije: Jedan kroz Irsku, Englesku i Holandiju, a drugi kroz Španiju, Portugal.
Ko je to uradio i kako, nema ništa pouzdano ali ima mnogo legendi.
Uvođenje krompira u Evropi 1560. godine neki pripisuju pacenzijskom osvajaču i istraživaču Pedru Cieza de Leónu (1520-1554), ali on je, začudo, već umro do tog datuma. Cieza je bilo istaknuti novinar i historičar andajskog sveta. Toliko da mu je njegovo glavno delo “La Chronica del Peru” (objavljeno u Sevilji 1553. godine i gde opisuje krompir, kojeg naziva papa), donelo nadimak “princ španskih hroničara”. Možda je krompir doneo na svoj brod 1551. godine kada se vratio u Španiju da se oženi, ili je njegova knjiga “Hronika Perua” poslužila za otklanjanje sumnje i promovisanje krompira kao neophodne hrane, utirući put njegovom prihvatanju i popularnosti u Evropi do 1560. Slučaj je da sve ostaje u domenu spekulacija i anegdota.
Međutim, krompir u Evropi (osim u Irskoj, koja je bila veoma siromašna) nije bio prihvaćen kao hrana. Kako će nešto što je tako brzo raslo pod zemljom i nije bilo u nijednoj svetoj knjizi biti dobro za jelo?. Dakle, u početku je krompir korišten kao ukrasna biljka u vrtovima kraljeva i aristokrata, a u narednom stoljeću je postao rasprostranjen kao stočna hrana. Počeo je da se koristi kao hrana za ljude u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648), kada je krompir postao saveznik za ublažavanje gladi najsiromašnijih i bijednih društva.
I konačno, u 18. vijeku pojavljuje se spasitelj krompira: francuski agronom, filantrop, nutricionista, farmaceut i vojnik Antoine-Augustin Parmentier (1737-1813). Parmentier je bio zatvoren u Pruskoj tokom Sedmogodišnjeg rata (1556-1563) i mora da je u tom zatvoru bio veoma gladan. Ovaj rat je ostavio Evropu nasukanu i gladnu. To ga je inspirisalo da se zauzme za krompir kao jeftin, obilan izvor hrane. Vodio je kampanje za širenje njegove nutritivne vrijednosti, lakoće uzgoja, bezbroj načina kuvanja, pa čak i organizovao promotivne zabave za najmoćnije, na kojima se servirao samo krompir pripremljen na najraznovrsnije načine. Čak je osvojio nagradu 1772. godine za posao koji podiže kvalitete krompira. Takođe mu je dodijeljena zemlja za obrađivanje i eksperimentisanje s njima. Ali ko ga je stvarno gađao žicom bio je kralj Luj XVI kada je počeo da hoda sa cvetom krompira u krilu.
Iz Evrope krompir se proširio na ostatak sveta, uključujući i Sjevernu Ameriku.
Iako u Evropi krompir u svojim počecima nije bio dobro prihvaćen kao hrana, imao je izuzetak: Irska, gde je, kako su bili prilično siromašni, skoro od početka postao glavna hrana.
1840-ih, evropske plantaže krompira preplavila je strašna gljiva zvana „late timijan“ – bolest krompira – koja je poremetila uzgoj. Ali u Irskoj, gdje je jedna trećina stanovništva zavisila od toga, bilo je katastrofalno. Takozvana “Irska glad” (1845-1848) je pokrenuta razornim efektima. Većina stanovništva mogla je računati samo na tu hranu: Oko milion ljudi je umrlo od gladi, a još milion emigriralo iz Irske, zbog čega je populacija otoka pala između 20% i 25%.
Engleski parlament (tada je Irska pripadala britanskoj kruni) nije preduzeo nikakve mere pomoći za irski krajolik, tako da su usevi stalno gubili, a ljudi su umirali od gladi. Naravno, odnosi između Irske i Velike Britanije su se nepodnošljivo pogoršali i Irska je postala nezavisna 1922. godine.
U današnje vreme krompir je jedna od najkonzumiranijih, sačuvanih i cenjenih namirnica širom sveta.