Poljoprivrednici imaju razloga da se pojave na berzi, a sada mogu to i samostalno što im omogućava veću i sigurniju zaradu, navodi direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.
Zakon o robnim berzama koji je usvojen i stupio na snagu prošle godine, a počeo da se primenjuje pre šest meseci, omogućava poljoprivrednicima da samostalno nastupaju i direktno prodaju svoju robu bez agencija koje su pre toga obavljale ulogu posrednika i za to uzimale određeni procenat. Osim toga, obezbeđena je i veća kontrola ovakve vrste poslovanja i trgovanja, a berza mora biti osnovana kao akcionarsko društvo.
Cilj je, kako se navodi u tekstu zakona, uređenje i organizacija pravičnog, transparentnog i efikasnog trgovanja tržišnim materijalom i zaštita integriteta na robnoj berzi. Pravo da razmenjuju robu ovim putem imaju domaća i inostrana pravna lica, ali i poljoprivrednici koji su registrovani.
Time se, smatra direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić, po prvi put uže definiše rad ove oblasti.
“Ono što se ističe samim zakonom i najveće promene koje on donosi su upravo u određivanju toga ko može da bude robna berza i koje obaveze mora da ispuni da bi se bavio tim poslovima. Posledica svega toga mora da bude i jeste unapređenje tržišta, a cilj je da korist i dobrobit od samog sistema imaju i proizvođači i kupci i izvoznici”, ukazuje Janjić.
Strogi uslovi
Produktna berza u Novom Sadu i dalje je u proceduri usklađivanja sa zakonom, a u potpunosti bi trebalo da počne da ga primenjuje krajem ove godine.
“Mi godinu dana radimo na razvijanju softvera, na samim pravilnicima i procedurama. Uslovi su izuzetno strogi što se tiče samog organizatora tržišta. Da bi neko organizovao berzu mora da osnuje akcionarsko društvo koje mora da ima određenu vrstu kapitala, određen sistem za uparivanje naloga, kako idu nalozi, mora da ima brokere. Da bismo ispunili sve zahteve potrebno je dosta vremena, nadamo se da ćemo uspeti sve da privedemo kraju u decembru.”
Isključivanje agencija kao posrednika
Jedna od najznačajnijih promena je isključivanje agencija kao posrednika koje su, inače, povezivale poljoprivrednike sa krajnjim kupcima, ali za tu uslugu dobijale i procenat čime su proizvođači bili uskraćeni za trgovanje po berzanskoj ceni po kojoj, sada, mogu prodavati svoju robu.
“Cilj je da se reguliše i ta oblast. To je izuzetno bitno, posebno u ratarstvu. Proizvođačima se omogućava da nastupaju pod ravnopravnim uslovima, kao i kompanije. Oni koji su do sada trgovali na ovaj način mogli su da ostvare veću cenu u odnosu na onu na lokalu. Sada će i sami poljoprivrednici moći da u isto vreme ponude robu i otkupljivaču na lokalu i na berzi, te da uvide šta im se više isplati”, navodi Janjić i dodaje da zakon obezbeđuje siguran plasman proizvoda jer u toku same kupoprodaje kupac mora da uplati sredstva na namenski račun, nakon čega prodavac isporučuje robu.
“Možemo sami da trgujemo!”
Da je ovo veliki pomak, saglasan je i ratar Milan Begović iz sela Duvanište kod Šapca koji je do sada kukuruz i pšenicu plasirao isključivo putem agencija ili privrednih društava koji se bave otkupom žitarica.
“To je svakako veliki plus zato što mi do sada nismo mogli da ostvarimo cenu koja je bila na berzi, bilo da prodajemo kukuruz ili pšenicu. Bili smo u minusu, cena je bila za nekoliko dinara niža, agencija uzme procenat. Kada imamo manje količine, bio je i veći procenat, a kada prodajemo celu količinu procenat je nešto manji. Međutim, u svakom slučaju smo u gubitku”, navodi Begović.
Dodaje, taj izdatak je njemu, kao poljoprivredniku, nepotreban. Smatra da sam može da obavi taj deo posla, dođe do kupca i samostalno proda rod.
“Kada smo prodavali pšenicu, došao nam je kamion, mi smo iz silosa istočili, naše je bilo samo da odemo na vagu i da izmerimo, novac nam je legao na račun, ali nas je to koštalo. Nismo ni znali ko nam je kupac, samo nam je javljeno kada će doći kamion. Mi, mladi poljoprivrednici smo za toliko obrazovani, imamo i kompjuter i upoznati smo sa tim. Zašto bismo mi imali posrednika kada bismo sami mogli to da radimo”, napominje Begović i dodaje da bi na taj način bio u potpunosti siguran da će njegov rod pronaći put do kupca, te da će imati sigurnu i bolju zaradu nego do sada.
Bez nametanja obaveza i uskraćivanje prava
Na pitanje da li postoje tačke u zakonu čije sprovođenje neće ići na ruku poljoprivrednicima, Janjić odgovara odrično, te da on predstavlja samo boljitak.
“Ne uskraćuje prava, što se tiče plasmana i robe, ko je do sada to radio, može da nastavi i dalje, ne nameće obavezu već daje još jedan mehanizam koji neko može da koristi ili ne”, navodi naš sagovornik.
Napominje i da je potražnja na berzi trenutno u porastu što poljoprivrednike može samo još više da motiviše da svoje proizvode plasiraju na ovaj način.
“Ovo je godina izuzetno specifična, imamo veliki pritisak stranih izvoznika, tako da se beleži i rast poljoprivrednih proizvoda kojima se trguje. Konkretno, poslednja cena za kukuruz je 19,20 dinara što je za 26 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Pšenica je, u zavisnosti od kvaliteta, od 22 do 22,5 dinara i to je rast za oko 20 odsto kada pogledamo 2019. Soja je trenutno 43 dinara što je veća cena za oko 15 odsto u odnosu na prethodnu sezonu”, kaže Janjić i dodaje da sve to pokazuje da poljoprivrednici imaju razloga da se pojave na berzi, a sada mogu to i samostalno što im, napominje, omogućava veću i sigurniju zaradu. Agroklub Andrijana Glišić