U Palati Srbija održan je okrugli sto na temu spasa srpskog sela i planova za buduće oživljavanje ruralnih sredina. U okviru panela “Zadrugarstvo, juče, danas, sutra”, učesnici su razmenili ideje, savete i iskustva kako bi Srbija na najbolji mogući način iskoristila svoje rasurse od prirodnih dobara do ljudi koji žele da opstanu na selu.
Sa osnovanih 550 zadruga danas u Srbiji možemo s ponosom reći da je posle dve godine zadrugarska mapa naše zemlje promenjena i da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje. Zadruge su nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, rekao je ministar Milan Krkobabić, govoreći o zadrugarstvu i uspehu koji je projekat „500 zadruga u 500 sela“ doživeo.
,,Osnivanje toliko zadruga predstavlja preporod zadrugarstva u Srbiji čime je otklonjeno nepoverenje poljoprivrednika u taj oblik njihove organizacije..Zadruge više nisu „usputna nostalgija“, već „imperativ 21. veka“ jer „zadruga je imanentna u EU, ona rešava organizaciona pitanja i povezivanja poljoprivrednika, probleme malih poseda, ali i omogućuje transfer znanja i tehnologija, sa ciljem da proizvodi poljoprivrednika dodju na što više tržišta“.istakao je Krkobabić
Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Škorić ukazao uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. On je ukazao na problem komasacije rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara. Akademik Škorić, je itakao da je želja da se obrazovanje, odnosno znanje u selima dignu na viši nivo.
„Dobar korak je uradjen projektom ‘500 zadruga u 500 sela’, jer je probudjena svest kod seljana da su jači jedino udruženi, odnosno da sa novim znanjem i permanentnim obrazovanjem mogu biti konkurentni na globalbnom tržištu“,Udruživanje u zadruge jedini izlaz sa sela u Srbiji, jer robna proizvodnja nije moguća sa posedima veličine dva do tri hektara. Bitno je da se uradi i reonizacija proizvodnje, jer ne može sve da se gaju na svakon mestu, ali i da se hiljade zapuštenih livada i pašnjaka osposobe za organsku proizvodnju“,istakao je akademik Škorić.
Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Vladimir Goti, politički analitičar, kazao je da je bio skeptik prema ostvarivanju ideje o osnivanju 500 zadruga, ali da ga je rezultat demantovao.
„Ideja SANU i Ministarstva je pala na plodno tlo i selo je pokazalo da nije uspavano i da su ljudi spremni da idu za vlastitim, ali i za interesom društva“, kazao je Goati i ocenio i da se u toj ideji ne vide političke podele koje se osećaju u Srbiji. ..Ovaj projekat je pokazao da selo nije uspavano i odsutno, čak reaguje brže nego što je očekivano. Ljudi su spremni da idu sopstvenim interesom, pa i društvenim i u toj činjenici prosto nema opozicije.,,
Okruglom stolu prisustvovali su članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kao i predsednici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine , profesori poljoprivrednih fakulteta i direktori zadruga.
Vlada Srbije je ovu ideju podržala i svojim programima pomoći za 2017, 2018. i 2019. godinu ukupnim izdvojanjem od 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za zadruge .U dosadašnjoj realizaciji tog projekta pomoć su dobile 94 zadruge.U razvoju zadrugarstva dalje treba razmatrati osvajanje tržišta i tako omogućiti da proizvodi poljoprivrednika u što većem obimu stignu u velike trgovinske lance i da se izvoze. Radi se i na uvođenje viših organizacionih oblika zadrugarstva kao što su složene zadruge, odnosno na specijalizaciji zadruga i njihovom povezivanju, uz više faze prerade i jasna obavezujuća pravila rada.Cilj je da se mladima stvore uslovi da ostanu na selu, jer je sada tek svaki 14. nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji mladji od 40 godina.