Visoku temperaturu vazduha, kakva je desetak dana u Srbiji, teško podnose ljudi, ali i biljke i životinje mogu da imaju probleme. Zato je neophodno prilagoditi brigu i negu vremenskim prilikama. U godinama koje dolaze stručnjaci očekuju sve učestalije izuzetno vruće godine širom sveta. To znači da uzastopni dani sa ekstremnim temperaturama neće biti retkost.
Pomoć biljkama
Ovakve vremenske prilike ne prijaju ljudima, kao ni životinjama, niti biljkama. Istina kada su u pitanju biljke, one mogu imati odrešen nivo tolerancije prema toploti. Međutim i ta tolerancija može trajati svega par dana, te je zato važno dovoljno ih zalivati, jer ono što njima najviše nedostaje po ovakvom vremenu je zapravo voda.
Zalivanje treba da se dešava ujutru u trenutku kada je prijatno i nama da zalivamo, a i biljkama. Zalivanje u toku dana se nikako ne preporučuje, jer biljke pokušavaju sebe da hlade upravo transpiracijom, odnosno odavanjem vode. Zato ako ih zalivamo tokom dana može doći do preterane transpiracije i biljka može da uvene.
Takođe je važno imati u vidu da se deo sunčevih zraka reflektuje i sa površine zemljišta. Sunce i visoka temperatura izazivaju zatezanje i pucanje zemljišta i u tim površinskim delovima dolazi do gubitka vode, zato se preporučuje da se ti zemljani delovu u baštama prekriju malčom koji će reflektovati sunčeve zrake i u isto vreme zadržavati vlagu u biljkama i omogućiti im da što lakše prevaziđu vrućine.
Kućni ljubimci
Veterinari kažu da oni koji imaju kućne ljubimce, naročito pse, pre svega moraju da im obezbede dovoljnu količinu vode i da ih ne izvode u najtoplijem delu dana, jer psi, kao i ljudi, mogu da dobiju sunčanicu ili toplotni udar. Ukoliko se to ipak desi, prva pomoć je rashlađivanje perifernih delova, šapa i nogu ljubimcima, dok kupanje hladnom vodom nije preporučljivo.
Velike vrućine posebno ne prijaju psima i mačkama zbog nedostataka znojnih žlezda u njihovom krznu, tako da oni za nijansu i teže od ljudi podnose visoke temperature. Oni se rashlađuju dahtanjem i salivacijom, ali vrlo moramo da budemo obazrivi da duže ne ostaju na visokim temperaturama jer može doći do pojave sunčanice i toplotnog udara, što može da bude veoma kobno i letalno za naše kućne ljubimce.
Psi na ovako visokim temperaturama veći deo dana dremaju, zato ih nije dobro dirati iz te faze, a ako se i očekuje od njih neka aktivnost, onda je najbolje da to bude u jutarnjim satima ili kasnim večernjim kada će im to više prijati.Kada je ovako toplo treba gledati da se psi rashlade i osveže. To je jako važno. Posebno treba osvežavati im glavu, stomak, podpazušne delove. Voda treba da im uvek bude dostupna, a oni će sami odrediti koliko im treba.
Domaće životinje
Domaće životinje mnogo teže podnose visoke temperature nego niske. Međutim i kod nižih temperatura kada se radi o ekstremima, reakcija je ista kao kod visokih temperatura.
Različite vrste domaćih životinja različito podnose visoke temperature. Najmanje su osetljivi konji, jer mogu obilno da se znoje, pošto su im znojne žlezde izuzetno aktivne.
Goveda imaju mogućnost znojenja samo na prednjem delu tela, pa je samim tim rashlađivanje znojenjem nedooljno.
Živina je veoma osetljiva jer nema znojne žlezde. Višak toplote odaju opuštanjem krila i dahtanjem.Svinje imaju znojne žlezde, ali se ne znoje dovoljno, velikim delom zbog masnog tkiva koje otežava odavnje viška toplote.I koze veoma teško podnose visoke tempeature.
Loš uticaj vrućine na domaće životinje se vidi kroz promene u produktivnosti, reprodukciji, ishrani kao i promeni ponašanja.
Optimalne temperature za gajenje nekih vrsta domaćih životinja su:
– za krupne životinje konje i goveda – 10-15 stepeni
– za svinje u prasilištima 15 – 20 stepeni
– za tovljenike, priplodne,krmače i nerastove oko 18 stepeni
– za ovce 8 stepeni
– za priplodnu živinu 13 stepeni, za brojlere do 20 stepeni
– za jednonedeljne piliće 30-33 stepena, a svakih 8 dana se smanjuje za 4 stepena, sve dok ne dostignemo 20 stepeni.
Tokom ekstremno visokih temperatura, životinja će se mučiti da višak toplote izgubi isparavanjem. Situacija je pogoršana ako je vlažnost visoka i ako nema povetarca.
U ovim uslovima, pojaviće se simptomi toplotnog udara koji se ispoljavaju kroz zadihanost,ubrzano disanje, pojačana potreba za unošenjem tečnosti, gubitak apetita dijareja, letargija.Ukoliko na vreme ne primetimo šta se dešava sa životinjom i ne obratimo veterinaru, može doći i do kome.
Pojedine životinje su mnogo osetljivije i podložnije toplotnom stresu, uključujući mlade, bolesne, životinje u odmakloj trudnoći, životinje sa tamnim krznom i životinje sa prekomernom težinom.
Toplotni udar se može sprečiti, time što bi se obezbedilo životinjama mnogo hlada i sveže, hladne vode. Životinje smeštene u zatvorenom prostoru bi trebalo da imaju dobro provetren prostor sa ventilacijom i mnogo prostora gde bi mogle da leže. Prevoz životinja bi morao da se izbegava tokom ekstremnih vrućina i da se planira tokom svežijeg dela dana.
Za mlečna grla je bitno da im se štale drže što otvorenije kako bi se omogućilo da vazduh cirkuliše kroz nju. Ventilatori mogu da naprave veliku promenu u temperaturi. Sistemi za prskanje koji periodično prskaju i osveživač prostora su takođe korisni. Živina je takođe sklona toplotnom stresu. Smrtnost tokom ekstremnih vrućina može da bude velika, a uz to i stope nošenja jaja kao i izvođenje pilića mogu da opadnu.
Konji mogu da imaju poteškoće da regulišu tempertaturu svog tela, kada temperatura prelazi 33 stepena. A ako je i vlažnost vazduha visoka, temperatura ne sme da prelazi 33 stepena. Preduzimanje proaktivnih mera za sprečavanje toplotnog stresa će ići u korist životinja tokom perioda ekstremnih vrućina.
Ishrana
Što se tiče hranjenja, veterinari savetuju da to bude u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima i to hranom koja nije energetski jaka. Treba im obezbediti i čistu, svežu i hladnu vodu i pojilice u toku dana menjati više puta. Voda u što većim količinama, ukoliko imate uslova možete ih slobodno i tuširati…..S.C.
.