Klimatske promene se u poljoprivredi i te kako osećaju. Zime su sve toplije i sa manje padavina, što svakako nepovoljno deluje na voćke.Do sada su vremenske prilike izuzetno pogodovale višegodišnjim voćnim zasadima, međutim vremenske oscilacije od minusa do velikih 19 stepeni u plusu ostavljaju mogućnost nekih problema. Šta kažu stručnjaci?
Najavljene temperaturne promene prema proceni stručnjaka neće loše uticati na sam razvoj biljaka za razliku od prošle godine kada je i suša dugo trajala, a toplotni talas ubrzao vegetaciju.
U januaru imamo situaciju da su niže temperature, ali nemamo padavina i voćari koriste ovo vreme da obavljaju rezidbu u svojim zasadima. Pored rezidbe obavlja se i osnovno zimsko đubrenje, ko nije to obavio u novembru i decembru sada u januaru mesecu to radi bilo depozitorima ili sa ciklonima
U narednom periodu najavljene su temeparture koje će biti iznad proseka za ovo doba godine, međutim procene stručnjaka su da će kratko trajati i da neće bitno uticati na razvoj biljaka.
,, U zavisnosti od dužine trajanja tog talasa koji će imati nešto više prosečne dnevne temperature, ako on bude kratak to ne bi trebalo da utiče na voćne vrste tako da se probude iz takozvanog zimskog sna. Posle tog perioda toplog vremena ponovo se najavljuju niske temeprature koje su opet idealne za višegodišnje biljne vrste ,, kažu savetodavaci
Što se tiče jabučastog voća, ono neće ostetiti promenu temperature, a kod koštičavog voća, posebno kod breskve i nektarine novije generacije poreklom iz toplijih krajeva poput Italije i Španije može da se desi da kod nekih sorata dođe do pomeranja tih cvetnih pupoljaka koji prvo kreću kod voća.
Pojedine voćne vrste su, upozoravaju stručnjaci, tokom novembra i decembra ponovo cvetale, pa se nisu dobro pripremile za zimsko mirovanje. Kako je izostao duži period sa niskim temperaturama u nekim delovima zemlje na voćkama su se već formirali pupoljci. Proizvođačima se savetuje da završe zimsku rezidbu, zaštite voćke preparatima bakra i provere da li u njihovim zasadima ima glodara poput voluharica i poljskih miševa.
Kao i prethodnih nekoliko i ovu zimu karakterišu temperaturna kolebanja. Tokom decembra i januara temperature su iznad višegodišnjih proseka i dostižu u pojedinim danima i preko 18°C. Ovakve temperature ne pogoduju voćnim kulturama kojima više odgovara stabilno vreme sa nižim temperaturama tokom zime. Međutim, sve su češće zime bez dovoljno snežnih padavina, sa čestim toplim periodima koje zasigurno u izvesnoj meri nepovoljno deluju na voćke, ali se one polako navikavaju na ove promenjene uslove, kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.
Više temperature tokom jeseni su, objašnjava, produžile vegetaciju pa je voće imalo kraći period da se „pripremi“ za ulazak u zimu.S obzirom na to da je prelaz ka zimi bio bez naglog pada temperature ne treba očekivati nikakve probleme u pogledu izmrzavanja letorasta i izdanaka. Kada govorimo o osetljivosti prema eventualnim prolećnim mrazevima to zavisi isključivo od momenta kretanja vegetacije.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da od 2012. godine prati klimatske promene u Srbiji i da od tada beleži tople periode u januaru i februaru. Prošla godina je, navodi, bila dosta teška. Mnogi proizvođači nisu uspeli da se izbore sa bolestima, tako da je došlo do opadanja listova pogotovo kod jabuke zbog čađave krastavosti i kod koštičavih vrsta usled pegavosti.
“Imali smo ubrzane procese formiranja pupoljaka, čak i cvetanje u novembru i decembru. Ukoliko se kasnije dese niske temperature ili eventualno prolećni mrazevi, što je od 2012. česta pojava, te voćke će biti daleko osetljivije u odnosu na godinu kada se proces kaljenja normalno odvija. Primetio sam kod ranocvetnih sorti, poput jonagolda ili ajdare, da su pupoljci nabubreli i da nisu u fazi u kojoj bi trebalo tokom mirovanja. Svi kažu da je zima period mirovanja. Nije tačno. Ako se stvore uslovi tj. ako ima sunca i vlage u zemljištu ti procesi se ubrzano odvijaju u pupoljcima i oni kasnije postaju osetljiviji na niske temperature”, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Voćari tokom ovog perioda, kažu stručnjaci, treba da sprovode redovne mere u voćnjacima za ovo doba godine. Zimska rezidba se obavlja od momenta opadanja lišća, pa sve do proleća i perioda cvetanja.
„Tu pre svega mislim na rezidbu, đubrenje mineralnim đubrivima na osnovu preporuka posle urađenih hemijskih analiza zemljišta i prolećnu zaštitu odgovarajućim preparatima. Ako đubrenje nije obavljeno u prethodnom periodu, mogu se primeniti adekvatne formulacije u što skorijem periodu. Krajem proleća, u zavisnosti od vrste voćaka vrši se prihrana zasada azotnim đubrivima.,,kaže dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo iz Čačka.
Rezidba pred cvetanje nije pogrešna i kasna. To, pre svega, nije preporučljivo iz praktičnih razloga, jer je nakon rezidbe potrebno ukloniti granje iz zasada radi nesmetanog kretanja mehanizacije. Voćari tada imaju malo vremena da se pripreme i izvedu prskanje zasada. U praksi, rezidba prvo kreće u velikim zasadima zbog obima posla. Mlada stabla se najčešće orezuju tokom marta,
Rezidbom se regulišu kvanitativne i kvalitativne osobine ploda, a kontroliše se i rast voćaka.Tokom rezidbe ključno je preduzeti sanitarne mere zbog smanjenja infektivnog potencijala raznih bolesti poput monilioze, šupljikavosti lista koštičavog voća, kovrdžavosti lista breskve, rogača šljive, pegavosti lista višnje i trešnje, bakterioznih oboljenja koštičavog voća. Zimskom rezidbom uklanjaju se oštećene i polomljene grane, grane koje su promenile boju, mumificirani plodovi voća. Sve se to skuplja i iznosi iz voćnjaka, a alat i pribor za rezidbu potrebno je obavezno dezinfikovati. Za to je dovoljan sedamdeseto procentni alkohol.
U narednom periodu proizvođači se moraju pripremiti za odbranu od eventualnih prolećnih mrazeva, tako da osetljive voćne vrste breskva, kajsija i neke sorte trešnje, rezidbu treba raditi za početak vegetacije, kada prođu opasnosti od niskih temperatura. Mera koja može da ublaži efetke niskih temperatura, a što je već trebalo uraditi, jeste krečenje stabala i ramenih grana. Poslednjih godina veliki problem imamo sa kruškinom buvom, koja izaziva brojne probleme u zasadima kruške. Takođe, kod najranijih sorti breskve i nektarine postoji opasnost od infekcije kovrdžavosti lista.
Obilazak terena pokazao je da u voćnjacima postoji i izvestan broj aktivnih rupa od glodara, pre svega, voluharica i poljskih miševa. Proizvođačima se, ako utvrde da je broj aktivnih rupa na pragu nivoa štetnosti, što je za voluharice od 100 do 500 po hektaru, a za poljskog miša od 10 do 50, preporučuje primena rodenticida i to u vidu gotovih mamaka, koji se obezbeđuju po preporuci kako ne bi ugrozili ostali živi svet koji nam je koristan u prirodi.
Kada je reč o proizvođačima koji su u prethodnom periodu planirali zasnivanje novih zasada, oni su bili ograničeni u pogledu obrade zemljišta, jer je ono tokom jeseni bilo suvo, pa ga je na nekim lokalitetima bilo teško pripremiti za sadnju. Kratak period nakon padavina iskorišćen je za obradu i sadnju, a nekoliko dana sa temperaturama ispod 0°C nije izazvalo nikakve probleme na tim novim zasadima. Ukoliko vam vodni režim dozvoljava sadnju možete raditi i sada ali opet uz analizu zemljišta i preporuku struke. S.C.