20. marta, obeležavamo Svetski dan vrabaca, datum koji promovira širom svijeta podizanje svesti o propadanju ove vrste.Tema Svetskog dana vrapca 2025. je “Volim vrapce” i vođena je nadom da će sve veći broj ljudi negovati i proslavljati svoju vezu sa vrapcima.Vrapci su pokazatelj zdrave životne sredine, ali je njihov broj sve manji, i to na globalnom nivou.
Koncept svetskog praznika vrabaca je izazvao veliko interesovanje zaštitara prirode, jer je imao veliki potencijal da pomogne preživljavanju ove zanimljive gradkse ptice. Prvi Svetski dan vrapca održan je 10. marta 2010. godine i od tada se obeležava svake godine, a praznična tema ovogodišnjeg rođendanskog dana je”Volim vrapce”.
Naime, Indijsko društvo “Nature Forever” zajedno sa udruženjem “Eco-Sys Action Foundation” iz Francuske pokrenulo je inicijativu da se ustanovi Svetski dan posvećen vrapcima, na predlog zaštitnika prirode Mohameda Dilavara, a prvi put je obeležen 2010. godine.Prethodno je magazin Tajm Dilavara proglasio “herojem životne sredine” koji je rad na prirodi započeo akcijama u indijskom gradu Našiku kako bi spasao populaciju vrabaca.
Generalno ove ptice su male, smeđe i sive boje i imaju kratak, zaobljen kljun. Njihova ishrana se uglavnom zasniva na semenkama različitih biljaka, iako mogu konzumirati i neke insekte.Naučno ime vrapca je Passer domesticus: on ima raspon krila 21 cm, a težak je od 25 do 40 grama.Vrapci nisu ptice selice. Izgledaju veoma male, ali se ne boje hladnoće. U najvećoj hladnoći, vrapci sede na snegom prekrivenim drvećem, skupčane kao lopte. Roditelji vrapci hrane svoje bebe samo insektima i sami ih ne odbijaju. U proljeće se najviše primjećuju blagodati vrabaca – jedan par ptica pojede i do 3 kg baštenskih štetočina u jednom mesecu!
Vrapci obično žive na otvorenim travnjacima i pustinjskim staništima. Neki, poput šumskih vrabaca, žive na višim geografskim širinama, a drugi žive u neobičnijim područjima, poput aberantnog cimetovog ibona, u oblačnim šumama na Filipinima.
Vrapci su pokazatelj zdrave životne sredine, ali je njihov broj sve manji, i to na globalnom nivou.Vrapci nestaju pomalo svaki put kad se poseče ili ne posadi žbunje, nestaju zajedno sa zelenim površinama pod profitabilnim kvadratima, ima ih sve manje kao i zrnevlja pogodnog za njihovu ishranu. Nestaju u buci, svetlosnom i vazdušnom zagađenju.
Zanimljivosti o dživdžanu!
Ova životinja je kroz istoriju bila povezana s određenim karakteristikama. Zapravo, u staroj Grčkoj smatrana je „svetom pticom“ Afrodite, boginje ljubavi, i simbolizirala je pravu duhovnu vezu. To je kasnije ponovilo nekoliko poznatih pisaca, uključujući Šekspira.
Sigurno ste bar jednom videli okretne vrapce kako vise u suncem zagrejanoj lokvi. Ovo nisu samo zabavne igre, već i vremenska prognoza. Ako vrapci plivaju u lokvama, onda će biti sunca. Osećajući sušu, ptica se kupa u vodi, ali očekujući duge kišne dane, kupa se u pesku i prašini.
U Kini se sredinom 20. veka dogodila velika ekološka i poljo katastrofa. Naime populacija vrabaca je potpuno uništena u svetlu borbe za žetvu. Gusenice i bube uništavaju svo žito jer su njihovi neprijatelji, vrapci, nestali! Od 16 do 45 miliona ljudi umrlo je od gladi 1959-1961. Bila je to najmasovnija glad u istoriji ljudske civilizacije.
Kinezi od tada kupuju vrapce od svojih suseda i ponovo ih uzgajaju i od tada se u Kini prema vrapcima postupa veoma pažljivo.
