Voćarstvo ili nasledite ili zavolite. E sad razlika je malo u emocijama i malo više u znanju. Kada je pre pre desetak godina nasledio malu plantažu Slavko Lazarević nije naslutio da ćepostati ozbiljan voćar. Godine su bile šarolike nekada u prinosu, nekada u ceni, nekada u kvalitetu. Onda je odlužio da bude sam sopstveno tržište.
Kovanluk je na svega par kilometra od centra Kraljeva, i ne bi vam palo na pamet da se tu nalazi jedan moderan voćnjak. Slavko Lazarević mašinista po struci, se tim pozivom nikada nije bavio. Iz privatnog biznisa sticajem okolnosti je došao na očevinu, na ovu plantazu. Malo iz emocija, malo iz hobija svojih 3 hektara pod jabukom i kruškom naš sagovornik smatra ozbiljnim poslom, jer u svemu što je radio,kaze imao je osećaj za biznis i meru. Prošla godina nije baš za medalju.
,, Od kada smo počeli da se bavimo voćarstvom, kažem bavimo jer su sada i sinovi u ovoj priči, verovatno najgora godina. Imali smo jedan mraz oko 20 aprila koji je prilično oštetio tek ucvetale i začete plodove. Ono što je preteklo kasnije je desetkovala suša tako da je sam rod jabuka bio najniži.,, kaže naš domaćin Slavko Lazarević, voćar iz Kovanluka
Slavko ne prepušta ništa slučaju, jer je za ovih nekoliko godina učio na tuđim ali i svojim greškama. Svestan je svih rizika koje nosi ova proizvodnja, te su stručnjaci i savetodavne sluzbe ovde česti posetioci, budući da je zaštita bila neophodna. Jedna od meteo stanica postavljena je upravo na njegovim plantažama.
,, Učilo, se , radilo se. Posećivali smo predavanja, sajmove, Sabor voćara u gruži, predavanja na Agromskom fakultetu u Čačku. Sa Savetodavnom službom u Kralljevu takođe imamo odličnu saradnju. Na žalost iz prošlogodišnjeg iskustva nekada ni to nije dovoljno. Protivgradna mreža je na kompletnoj jabuci ali mraz je bio jači.,,
Što se tiče plasmana voća u početku nije bilo većih problema jer se trudio da ima kvalitet.
Kaže samo na taj našin se opstaje, sve drugo je manje više neizvesno jer se druga klasa plaća u rangu padalice. Međutim poslednje tri godine ni kvalitet nije imao neku prđu pa je naš sagovornik svoje voće rešio da plasira malo drugačij i to u finalnom pakovanju.
„ Kako smo bili u problem zbog plasmana I niske otkupne cene probali smo prvo da cedimo sok od jabuke. Kakos u oni našli odličan put do naših kupaca krenuli smo I sa drugim voćnim vrstama. Naši sokovi se prave isključivo od čistog voća, bez dodataka aditiva, bez konzervansa i bez dodatog šećera. Sok se može praviti od voća i po vašem izboru. Mi smo do sada u ponudi imamo jabuku, kruška, malinu, višnju, kao i detox program kombinaciju više voćnih vrsta I kombinaciju voća I povrća. Određene količine se proizvode od našeg voća, dok nešto što ne proizvodimo, moramo da kupimo. Sok se može praviti od svakog voća pojedinačno ili praviti mix, s tim što se kao glavni sastojak koristi jabuka ili kruška, obzirom da su te voćke najsočnije i daju najviše soka.Inače planatže jabuke I kruške smo uglavnom orjentisali na program ceđenih sokova.,,
U celokupnu proizvodnju ove za sada male destilerije, od početka do kraja, ulaže se mnogo ljubavi i posvećenosti. Vodi se računa o svakom segmentu proizvodnje voća jer samo na taj način se dobija najkvalitetnija sirovina za finalnu preradu i prirodan ukus.
,, Sok se pakuje na 3 načina, u flašice zapremine 0,25l, u flaše zapremine 0,72l i bag in box kutije zapremine 3litra.Treća opcija podrazumeva kesu sa slavinom koja omogućuje jednostavno sipanje soka iz pakovanja. Ovaj način pakovanja podrazumeva rok trajanja i do godinu dana, ukoliko se čuva u vakum kesi. Bag in box kutija produžava upotrebu soka, čuva svežinu i ukus, a za nas predstavlja najlepši i najsladji znak pažnje za svaku priliku.,,nastavlja ovaj voćar
Svi objekti u kojima se odvija proizvodnja kao i čuvanje proizvoda poseduju HACCP sertifikat. Većina sirovina dolazi sa naših plantaža, dok se ostalo neophodno voće nabavlja od malih proizvođača širom Srbije.
,,U današnje vreme, ljudi sve više imaju problem sa gojaznošću i raznim propratnim bolestima. Brza hrana i gazirani napitci još više doprinose tome, tako da da je pravo rešenje što više koristiti iz prirode kada nam je već data ta mogućnost. Na taj način možemo iskoristiti sva lekovita svojstva koja nam priroda pruža. Sokovi od sveže ceđenog voća su pravi način da se u organizam unese što više vitamina Prirodni sokovi imaju jednostavan sadržaj – sve što je prirodno, bilo to voće ili povrće, za razliku od industrijskih sokova prepunih šećera i raznih dodataka. Ukoliko se ti sokovi proizvode iz proverenih voćnjaka, onda je svrha ispunjena.,,
Priznaje da sam investiciju ne bi izneo ekonomski, te mu je kao registrovanom gazdinstvu pomoć drzave izuzetno vazna…Što se tiče plasmana nema problem, jer se trudi da ima kvalitet…Ideju da proširi špalire domaćin bi mozda i sproveo u delo ali je nedostatak zemlje ipak presudni faktor, tako da radi više na podizanju tehnologija.
,, Trenutno ne postoji mogućnost da ovde širimo plantaže što bi nam najviše odgovaralo. Međutim prilično jabuke je ostalo u hladnjačama. Sezona uveliko odmiče i voćari gube na njoj svakodnevno jer i održavanje komora košta, struja je skupa. Ja trenutno otkupljujem jabuku za 35-40 dinara na veliko, tako da nisma siguran da li je momenat da ulažemo u nove zasade, jer smo jedan deo plantaže već obnovili. Videćemo, oto, potom.,, zaključuje Lazarević
Slavko voli ekstremne sportove. Vode i visine su njegov izazov. Jedan je od najpoznatijih paraglajding sudija…gde upoznate ljude različitih pogleda i kultura…Ono što su konstatovali stranci ali i on sam iz ptičje perspektive Srbija izgleda bozanstveno.
Pre tri godine je kupio i malu plantažu oraha, kaže neka druga priča. Ipak ponosno nam na kraju reče da su obojica sinova naklonjeni sportu i voćarstvu. Petar i Đorđe su stekli diplomu na Poljoprivrednom fakultetu i aktivno su i vrlo ozbiljno u ovoj lepoj priči. To jasno govori da će ovi voćnjaci imati svoju budućnost a to je valjda negde i najvažnije. S. C.