U znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti, pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak. Za hrišćane je Veliki petak dan velike žalosti, pa se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, u narodnoj tradiciji je i da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Zbog toga što se Veliki petak smatra najtužnijim danom hrišćanstva, danas se ne služe liturgije u crkvama, a od juče, tj. od Velikog četvrtka do Vaskrsa, u nedelju 16. aprila, neće se oglašavati ni zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Dugo vremena se nije znalo kako tačno treba nazvati Veliki petak, baš zato što je u pitanju tužan praznik. Zato se na mnogim područjima i jezicima drugačije naziva ovaj dan. Neki ga zovu Strašni petak, Žalosni petak ili Dobri petak. I u suštini, ni jedan od ovih naziva nije pogrešan jer svako od njih ukazuje na značaj Hristovog stradanja i koje to obeležje ima u hrišćanstvu.
Na Veliki petak u našim hramovima popodne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Crkva za Veliki petak propisuje najstroži post, od čega su izuzeti samo mala deca, stari I bolesni ljudi. U našem narodu nekada je bio običaj da se na Veliki petak ništa ne jede i da samo jednom u toku dana smeju da se uzmu kafa ili malo vode.
Uoči Vaskrsa, sve je posvećeno pripremi vaskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača. U nekim krajevima jaja se farbaju ili u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa raditi zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, kako danas žene imaju previše obaveza, jaja se farbaju i petkom.
Jajetu se od najstarijih vremena pridavala velika pažnja jer se verovalo da je svet nastao upravo iz njega. U hrišćanstvu se jaje smatra simbolom života, jer asocira na buđenje prirode, bujanje vegetacije, rađanje i plodnost.
Prvo jaje se farba u crvenu boju i zove se čuvarkuća. Čuva se u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje, a onda se čuvarkuća nosi u vinograd, jer se veruje da štiti od grada.
Čuvarkuća može da se čuva i u kući, sve do naredne godine, kada se boji novo, jer se veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.
Običaji za Veliki petak
Uskršnja nedelja je sedmica od ponedeljka do nedelje, kada se obeležava Uskrs. U petak se tradicionalno farbaju jaja, a tada se poštuju i još neki običaji. Evo koji se sve zanimljivi običaji vezuju za Veliki petak. Sa ovime će vam biti jasno zašto su čestitke za Veliki petak toliko bitne.
Pošto je ovaj dan kad se žali zabranjena je slušanje muzike i od četvrtka se ne oglašavaju crkvena zvona koja su simbol za radost.
Takođe, ovo je dan strogog posta, uskšnjeg posta koji traje mesec i po dana. Pripremaju se posni obroci, bez ribe i ulja i zabranjeno je da se pali vatra, da se kuva, pa čak ni da se mesi hleb.
Na ovaj dan ne sme ni da se pije vino, upravo zbog simbolike vina (Hristove krvi) i dana kada žalimoi za njegovom smrću.
Čak se ne sme ni šiti, jer prema običajima za Veliki petak ako se šije veruje se da će ženama na rukama izaći plikovi.
Jedino što može da se radi u kuhinji jeste da se kvaju i farbaju uskršnja jaja. Jaja se simbolično farbaju u crveno, koja simboliše Hristovu nevino prolivenu krv. Prvo skuvano jaje se ostavlja sa strane, ima zasebno mesto u kući i zove se “čuvarkuća”. Veruje se da čuvarkuća donosi celoj porodici dobro zdravlje i sreću.
Pored jaja domaćice spremaju trpezu za veliki praznik. Za Uskrs se, praktično, sprema gozba, koja označava prestanak posta.
Običaji za Veliki petak nalažu da će kalemljenje bilo kojih biljaka na dan Velikog petka uspešno proći. Zato je odlična ideja da ovaj dan provedete u bašti i u farbanju jaja.
Ono na šta treba obratiti pažnju jeste da se na ovaj dan u Srbiji ne jede kopriva.
Na našim prostorima se veruje da mlade neudate devojke mogu videti svog budućeg muža u snu ako na Veliki petak. Devojke koje ukradu cveće iz crkvene porte i stave ih ispod jastuka na kome spavaju uoči Velike subote, smatra se da će sanjati svog budućeg muža.
U hramovima se na Veliki petak iznosi plštanica na ukrašenom stolu ispred oltara. Ovaj običaj ima simboliku Hristovog groba. Ova plaštanica se celiva i prema običaju, nakon celivanja plaštanice je potrebno provući se ispod stola i tada pomisliti neku želju i moliti se Bogu. Ova želja će prema verovanjima biti ispunjena.
Ono što radite na Veliki petak ima značaja za čitavu godinu, zato su običaji za Veliki petak toliko bitni. Tako se smatra da ako na ovaj dan operete kosu da će vas cele godine boleti glava. Takođe, preporučuje se da pometete kuću metlom i onda metlu bacite, jer ćete na taj načini izbaciti sva zla iz kuće.
Veruje se da ćete obezbediti vama i vašoj porodici dobro zdravlje ako na Veliki petak donesete vodu sa jezera i svi se umijete sa njom. To umivanje će izlečiti sve bolesti, one će nestati “kao vodom odnsene”.
Roditelji na ovaj dan pod vrbom vezuju svojiim devojčicama kosu, jer se veruje da će na ovaj način ona brže rasti.
Velika, strasna ili zavalita subota se, kao i cela sedmica, ubraja u velike dane. Naziv strasna prihvaćen je posredstvom crkve, koja podseća na Hristovo stradanje, dok naziv zavalita subota upućuje na to da valja učiniti neko dobro ili milosrdno delo. Na ponoćno bdenje između subote i nedelje ide se porodično ili sa prijateljima. U jednom trenutku hram ostane u potpunom mraku, a onda se, uz svetlost samo jedne voštanice začuje: „Hristos Voskrese“ i gromki odgovor: „Vaistinu voskrese“. Sa svećom u ruci tri puta se obilazi hram da bi se u njega ponovo ušlo provlačenjem ispod plaštanice, koju na ulaznim vratima hrama drže sveštenici…
Na ovaj Sveti Dan, neka ti Nјegova svetlost pokaže put, neka ti Nјegova ljubav unese radost u srce i neka ti Nјegova žrtva ojača dušu! Srećan ti ovaj veliki praznik, Veliki petak!