Na teritoriji Republike Srbije trend pojave suše je sve izraženiji. U poređenju sa periodom 1961-1990. kada je kod svega 10% godina zabeležen nedostatak padavina, odnosno nedovoljno vlage u zemljištu, ovaj udeo je dostigao 50% za period od 2011. do 2020. godine. Drugim rečima, suše su se nekada javljale u proseku jednom u deset godina, a sada je svaka druga godina sušna.
Kukuruz je jedna od kultura koje su izuzetno osetljive na nedostatak padavina i vlage u zemljištu, što je posebno izraženo kod sorti sa kasnijim zrenjem – zbog preklapanja perioda u godini kada se javljaju sušni uslovi i visoke temperature.
Kako pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, sušne godine u Srbiji su uspevale i da prepolvove prinose kukuruza, čime se drastično povećava rizik pri proizvodnji kulture koja pokriva skoro milion hektara obradive površine u Republici Srbiji, piše za portal Klima 101Rada Šućur sa Poloprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prognoze za naredne godine nisu naročito obećavajuće. Prognozira se nastavak negativnog uticaja klimatskih promena, pa se po nekim pokazateljima predviđa da će u periodu 2041-2060. svaka godina biti praćena sušom.
Kako da ojačamo otpornost poljoprivrede usled ovako katastrofalnih efekata klimatskih promena?
Vlada Republike Srbije je 2023. godine usvojilaProgram prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023. do 20230. godine, u svrhu donošenja odluka i aktivnosti koje bi dovele do ublažavanja pomenutih pojava.
U ovom Programu je opisano 25 mera, od kojih se 5 odnosi na sektor poljoprivrede.
U fokusu su povećanje iznosa subvencija za poljoprivrednike u voćarskoj i stočarskoj proizvodnji, povećanje površina pod livadama i pašnjacima, uvođenje konzervacijske poljoprivrede, povećavanje kapaciteta za navodnjavanje na održiv način sa akcentom na upotrebu akumuliranih atmosferskih voda, i svakako edukacija i podizanje svesti kod poljoprivrednih proizvođača.
Sve ove mere sprovešće Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zajedno sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom (RHMZ) koji će biti zadužen za sprovođenje unapređenja agrometeoroloških servisa.
Jasno je da je neophodno znatno ulaganje u sektor poljoprivrede, kako u pomenute sisteme tako i, na primer, u prostore za skladištenje poljoprivrednih proizvoda.
Ono što nauka i poljoprivredna struka mogu da ponude kao alternativne vidove pomoći proizvodnji jesu rad na selekciji i stvaranju sorti i hibrida gajenih biljaka koje će biti tolerantnije na visoke temperature, zatim različitih sistema gajenja gde bi određene biljne vrste, primera radi, bile korišćene kako bi stvarale zasenjenost i zaštitu od visokih temperatura.
Projekat ClimaPannonia podrazumeva konkretne mere u četiri poljoprivredna sektora: voda, agrošumarstvo, organska poljoprivreda i stočarstvo .Pored različitih mera koje država pokušava da primeni, postoje i određeni projekti koje sprovode visokoobrazovne i naučne institucije sa namerom ispitivanja i istraživanja određenih problema, u ovom slučaju klimatskih promea.
Jedan takav projekat je i Clima Pannonia, koji je odobren i finansiran od strane Evropske komisije sa ukupnim iznosom od 6 miliona evra. Ovim projektom rukovodi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a u saradnji sa još 25 institucija iz 10 zemalja Evrope: pored Srbije, iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovačke, Nemačke, Italije, Francuske i Švajcarske. U projektu učestvuje ukupno oko 150 istraživača različitih profila.
Projekat za cilj ima upravo jačanje otpornosti poljoprivrede usled katastrofalnih efekata klimatskih promena. Kako tačno izgleda to „jačanje otpornosti”?
U okviru projekta ClimaPannonia, razvijaćemo rešenja kroz četiri sektora u poljoprivredi: upotrebu vode, agrošumarstvo, organsku poljoprivredu i stočarstvo.
Upotreba vode podrazumeva pronalaženje načina za poboljšanu retenciju (zadržavanje) vode, što je jedno od glavnih rešenja u borbi sa klimatskim promenama u poljoprivredi. Jedno rešenje je zasnivanje tzv. infiltracionih jezera u cilju povećanja vodnih kapaciteta, ali i korišćenje gradskih oticaja voda za okolna poljoprivredna zemljišta, kao i odvonjavanje viška vode iz ribnjaka i reka – i korišćenje tih voda u poljoprivredne svrhe.
Agrošumarstvo uključuje, primera radi, primenu sistema gajenja drveća čime se stvara prirodna zasenjenost koja bi smanjila evaporaciju na zasadima i na taj način umanjila poljoprivredne potrebe za vodom. Posebno je proizvodnja maline, crne ribizle i ostalog bobičastog voća umanjena usled nedostatka vode, pa pravilna sadnja drveća kao „zaštite” od Sunca može da smanji odavanje vode, i samim tim potreba za vodom u voćnjacima.
Organska poljoprivreda nije samo stvar potrošačkih navika ili zdravlja, već može uticati na umanjenje emisija gasova staklene bašte. Naime, emisije se mogu smanjiti i prevencijom gubitka ugljenika iz zemljišta, što se može ostvariti i korišćenjem organskih đubriva. Organski sistem gajenja ima razne benefite, među kojima se ističu povećanje organske materije u zemljištu, smanjenje ispiranja hranljivih materija, redukcija korova gajenjem međuuseva i brojne druge.
Poslednja, ali ne i manje bitna aktivnost projekta tiče se smanjenjem emisija metana i amonijaka koji nastaju u stočarstvu, tačnije u govedarskoj proizvodnji. Korišćenjem određenih probiotičkih mikroorganizama pokušaćemo da smanjimo sadržaj tzv. metanogena u predželucu goveda (jedinjenja od kojih nastaje metan). Takođe, životinje će konzumirati i vodu obogaćenu ozonom, kako bi se i na ovaj način smanjila proizvodnja metana u organizmu goveda. Na kraju, kada se proizvede stajnjak, pomoću jedne vrste muve (Hermetia illucens), izvršiće se razlaganje stajnjaka i njegova transformacija u proteine visokog biološkog kvaliteta.
Ovo nisu samo „teorijska” rešenja – neka od njih već su uspešno primenjena u različitim evropskim zemljama. Verujemo da će se ona u okviru projekta ClimaPanonnia razviti u rešenja koja će biti iskorišćena na regionalnom nivou. S.C. izvor Klima 101